Духовни живот

Питање:
Помаже Бог, Када живим интезивним животом, рада, поста и молитве, способности ми се рапидно побољшају, што умне, што везано за посао, моторичке, али то је увек проузроковало гордост, или понос. Тако ми се избистри ум да јако брзо схватим прочитано, a пошто се бавим сликарством, насликам брзо и квалитетно, али увек у том тренутку паднем у блуд, или рукоблуд. Тада се смирим, а способности се врате на нормалу, ако не ниже. Како ми се то дешава често (као зачарани круг) молим вас за савет шта да радим? Да ли сам добро разумео стања кроз која пролазим и да ли сам у прелести? Унапред хвала
Nekterije


Одговор:
Драги брате, Одговор на твоје питање започећу поуком оца Нила Синајског: „Човек је нешто велико, кад му Бог помаже, а чим га Бог остави, упозна немоћ своје природе. У теби нема ничег доброг, што ниси примио од Бога. Зашто се величаш туђим, као својим? Зашто се хвалиш даровима благодати Божије, као својим сопственим добитком? Бог ти помаже, не одричи се Добротвора. Узашао си на висину живота, али ти је путовођа био Бог. Напредовао си у добродетељима (врлинама) , али је у теби деловао Бог. Исповеди Онога, који те је узвисио, да би непоколебљиво пребивао на висини Ето, драги брате, готово да нема потребе да ти нешто више пишем и објашњавам, поред овако јасног савета. Бог сваком човеку даје дарове и способности према његовој моћи прихватања. Сећаш се јеванђелске приче о талантима. Један од сарадника је добио пет, други два, а трећи један талант. Сваки од њих је требао да се труди и умножи улог, који му је господар дао, сваки према својим способностима. И кад је онај са пет таланата зарадио још пет и онај са два још два, господар се обрадовао и похвалио их. Лењог и неодговорног, који је примио један таланат, закопао га и вратио, ништа са њим не зарадивши, господар је казнио. Дакле, сваки човек је дужан да, на првом месту, схвати своје способности као дар Божији, а онда са захвалношћу Богу да их негује и умножава, не само на своју корист, већ и за добро својих ближњих. Кажу да талант у успеху врхунског спортисте, научника, уметника чини 10% а труд 90%. Међутим ако нема доброг темеља, који је човеку дат при рођењу, сав његов труд ће бити узалудан. Али, ако човек схвати да је тих, рецимо 10% дар добијен од Бога, онда ће он и свој труд на усавршавању схватати као Божији дар, потенцијал. Ти си, драги брате, схватио да док овако размишљаш и живиш пуним животом уз Божију благодат, све ти иде добро, у свему успеваш, радујеш се животу, радујеш се са својом породицом и пријатељима. Осећаш се сигуран у животу, као кад пуним плућима пливаш и води. А онда дође црв сумње и гордост. Пуноћу твога бића не чини више Бог, већ твоја сујета, покушаваш да себе издигнеш изнад Бога и да све своје успехе припишеш само себи. Плућа се празне и ти тонеш у дубину мора. Да ти поновим последњу реченицу из поуке оца Нила: „Исповеди Онога, који те је узвисио, да би непоколебљиво пребивао на висини“. Увек буди свестан, да је све оно што постижеш дар Божији, разуме се и твој труд, и обуздај себе да у том стању близине Божије и љубави Његове останеш, а не да се кроз предавање греху стропошташ тамо где ти није место. Задржи достојанство човека. А оно је заиста велико. У Светом писму је записано, да је Бог човека учинио мало мањим од анђела, славом и чашћу га је венчао. Сличан савет даје и чувени Старац Порфирије: „Бог шаље своју благодат ономе човеку, који потчињава себе и који пита. Да би благодат дошла, потребно је смирење“. Новопросијавши у роду српском, Преподобни Јустин Ћелијски пише: „Док је у човеку ма и најмања гордост, његову душу, ако не пустоши, а оно сигурно посећује или очајање, или туга, или сета, или чамотиња. А кад из себе смиреношћу потисне гордост, у његову душу се усели и кротост, и радост, и умиљење, и сажаљење, и љубав, и молитва, и сва анђелска блаженства редом“. Желим ти, драги брате, успеха у савладавању сујете и гордости, а још више у напредовању у врлинама и неговању твог заиста великог таланта. Моли се непрестано Господу да ти даде снаге и крепости, како би био користан својој породици, својој Цркви, свом народу. Срдачан поздрав о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *