NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNI LUG (LIMONAR)

DUHOVNI LUG (LIMONAR)

 

DUHOVNI LUG (LIMONAR)
 

 
UVOD
 
Duhovni Lug je veoma poznato, zlatno delo ranohrišćanske literature, knjiga koja može svakom čoveku mnogo da pomogne na putu njegovog spasenja.
Duhovni Lug je široko narodna pravoslavna knjiga, pre svega jednostavna zbog jednostavnosti događaja koje opisuje, monaška zbog isposničkih trudova o kojima govori, svetačka zbog odlomaka iz žitija svetitelja sa kojima nas povezuje, liturgijska i evharistijska zbog svetotajinskih događaja koje navodi i teološka zbog jasnih signala o pravoj veri koju svedoči.
Duhovni Lug je napisao blaženi Jovan Mosha. Rođen je 545. u Damasku sirijskom. Bio je monah palestinskog manastira svetog Teodosija Velikog. U ovom manastiru je stekao vrlinskog učenika i duhovnog sina Sofronija, potonjeg svetog patrijarha jerusalimskog (634-638), sa kojim je ostao nerazdvojan sve do svoje končine 619-te godine. Obojica su pripadala kategoriji veoma obrazovanih monaha i u svetskoj i u duhovnoj filosofiji. Osim toga, Jovan Mosha je bio veoma poznat kao veliki isposnik zbog čega je i dobio naziv postnik.
Posle boravka u Teodosijevom opštežiću, obojica su se neko vreme podvizavala u pustinji Jordanskoj, a zatim i u lavri svetog Save Osvećenog. Ovde su, bežeći ispred najezde Persijanaca, krenuli na daleki put i veoma važan zadatak obilazili su monaške naseobine: pustinje, peštere i manastire i od vrlinskih monaha prikupljali duhovne pouke. Za njih je vaskoliki monaški svet bio velika livada sa raznobojnim i raznomirisnim cvećem.
Zaista, podvig svakog monaha je po nečemu poseban, ima svoju boju, a i njegovo stremljenje ka uzvišenim ciljevima je ekvivalentno žaru njegove vere, i ima svoj miris. Znači, po ovoj vrloj dvojici, Jovanu i Sofroniju, monah je najukrašeniji i najmirisniji cvet ovog sveta i ovih ljudi koji danas žive u njemu. Kad je tako, zar nas onda, braćo monasi, ovo poređenje i ova iskrena, duboka i istinita tvrdnja ne obavezuju da u ovom sadašnjem trenutku našeg postojanja budemo svetlost, boja i miris sveta u koji nas je Bog pozvao? Zato, braćo monasi, navijmo naše misli, naše molitve, srca i duše kazaljkom ljubavi prema Carstvu Nebeskom, ali i prema zemaljskom napaćenom narodu i sabraći našoj serbijanskoj da bi im odista bili miris života, boja radosti i putokaz u Nebesku Serbiju gde više neće biti patnje, bola ni uzdisaja. U suprotnom, kako ćemo imati hrabrosti da se nadamo Božijoj milosti na Strašnome Sudu?
Jovan Mosha i učenik Sofronije su obišli gotovo celu hrišćansku ekumenu koja je bila ravna granicama Rimskog Carstva. Iz Palestine su otputovali u Antiohiju, odande u Siriju, pa u Malu Aziju, u Egipat gde su se posebno zadržali u Aleksandriji i priljubili uz vrlinskog patrijarha i papu Jovana Milostivoga (609-620), kojem su bili duboko odani i kojem su veoma pomagali u borbi protiv Sevirove jeresi. Jovan Mosha će kasnije započeti da piše žitije svetog istoimenjaka Milostivoga koje će, posle njega, nastaviti i završiti njegov satrudnik i učenik Sofronije. I patrijarh Jovan Milostivi je velikim uvažavanjem uzvraćo na ljubav, poverenje, poštovanje i trudove dvojice vrlinskih i učenih monaha.
Kada je Egiptu zapretila najezda Persijanaca Jovan i Sofronije su se pridružili sinajskim isposnicima. Posle njih su boravili na Egejskim ostrvima, posebno na Kipru i Samosu i najzad su dospeli u Rim. Ovde je blaženi Jovan Mosha zapisao duhovne pouke, koje su godinama on i Sofronije mudro prikupljali kao što pčelice prikupljaju med, leteći tako od lepog i mirisnog cveta ka lepšem i mirisnijem. Upravo od ovih pouka i priča o istinitim događajima i monaškim podvizima i podvizima hrišćana koji su živeli u svetu je i nastao Duhovni Lug[1]. Njega je pisac posvetio svome učeniku, sabratu i satrudniku Sofroniju. Iz ovoga se vidi da duhovna veza ljubavi u Hristu između Učitelja i Učenika nije bila ni stroga, ni formalna, nego ispunjena uzajamnim poštovanjem u nežnoj duhovnoj ljubavi.
U našoj veri nema apsolutne poslušnosti, zato što bi takva poslušnost uskraćivala slobodu, koja je svakom čoveku data od Boga, nego služenje jednih drugima i spasavanje jednih kroz druge, tako da se poslušnici spasavaju kroz starca, ili kroz staricu, ali se i ovi drugi spasavaju kroz svoje poslušnike.
Blaženi Jovan Mosha je svoj zemaljski život okončao u Rimu 619. Svom učeniku i vernom drugu je ostavio amanet da ga sahrani na Sinaju ili, ako to ne bude bilo moguće, u manastiru njegovog monaškog postriga, u opštežiću svetog Teodosija u Palestini. Njegov grob se i danas tamo nalazi, u pećini nedaleko od sabornog manastirskog hrama, pored grobova mnogih drugih manastirskih otaca.
 
U manastiru Sokolici pred praznik
Pokrova Presvete Bogorodice 2001.
u slavu i za ljubav Njenu,
a na duhovnu korist i ljubav
Pravoslavnog roda našega
predlažemo ovaj iskreni trud naš
Priređivači izdanja.
 


 
NAPOMENE:

  1. On se sastoji od, danas poznatih 219 autentičnih priča, ili glava, ispričaniih samo iz prve ili iz druge ruke, tako da se u njihovu verodostojnost nikako ne može posumnjati. Fotije Veliki svedoči o postojanju 304, čak i 343 glave.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *