Питање:
Оче Србо, Благословите! У једном од Ваших одговора рекосте да је духовни блуд опаснији од телесног. Молим Вас да ми поближе одредите шта је то у ствари духовни блуд и како се очитује. Хвала најлепше. Свако добро од Господа Вам жели,
Александра
Одговор:
Драга Александра, У принципу, блуд је грех противу љубави. То је предавање страстима, бестидност и неосетљивост према скупоценим вредностима, насупрот чувања духовне чедности и онога што је најинтимније и најосетљивије у души.
Духовни блуд се обично назива када наша машта и наше мисли буду заведене привлачностима нехришћанских идеја, када наш ум добровољно пристане да се наслађује заводљивим, непобожним и штетним размишљањима и маштањима. Све то делује противу наше духовне чистоте, отупљује наш духовни поглед и укус, наш осећај за право, реално, чисто и истинито, слаби нашу вољу и побожност. Духовни блуд стоји насупрот духовној чедности. Још су пророци у Старом Завету читав изабрани јеврејски народ називали блудницом, када је тај народ остављао Бога и клањао се идолима. А можда је у Светом Писму најјасније о томе изречен суд у Откровењу Јовановом, где се говори о „блудници која седи над водама многим” (Откр. 17, 1.) Воде, „то су народи и гомиле (тзв. мултикултурне средине и групе – моја примедба) , племена и језици” (Откр. 17, 15.) „И на челу њезином написано име – тајна: Вавилон велики, мати блудница и гнусоба земаљских.” (Откр. 17, 5.) Блуд, гнусоба, прљавштина, мађија, опчињеност, искоришћавање, превара… све то иде заједно и све су то духовне категорије – трагедије духа и људске душе. Зато пророк Јеремија јадикује: „О да ми је… да оставим народ свој и отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички! ” (Јер. 9, 2.) Када своју љубав, која припада Богу, поклањамо овоме свету који у злу лежи, апостол Јаков вапије: „Прељубници и прељубнице! Не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје! ” (Јак. 4, 4.) Апостол Петар саветује да се чувамо заводљивих и лажних учитеља, и каже: „Очи су им пуне прељубе и непрестанога греха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извежбано у лакомству. Деца проклетства! ” (2. Петр. 2, 14.) Духовни блуд дакле, води у проклетство, јер, како и сам Христос каже: „изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства…” (Мк. 7, 21.) Погледај и веома користан чланак о духовној чедности и чистоти на: http: //www.kosovo.net/cednost.pdf
Поздравља те, о. Срба
