NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » DUHOVNE POUKE

DUHOVNE POUKE

 

DUHOVNE POUKE
 

 

HRIŠĆANSKA REVOLUCIJA I REVOLUCIJE

ŠTA SVEDOČI BLAŽENI AVGUSTIN
U svojim „Ispovestima“ priča blaženi Avgustin, kako se on od neznaboštva obratio u Hrišćanstvo. Dokle god je tražio svetlost istine u filozofiji, dotle mu je stalno dolazila misao na samoubistvo. Najzad, on se počeo kolebati da li da primi Hrišćanstvo. Počeo je u tom trzanju moliti se Bogu sa plačem i ridanjem. Najednom čuje on glas: „Uzmi čitaj! Uzmi čitaj!“ Glas je bio tanak, kao glas deteta ili neke device. U nedoumici u tom tajanstvenom glasu Avgustin ode kući svoga druga Alimpija. Ne nađe druga kod kuće, ali vide na stolu knjigu „Apostol“. On, kao uzgred otvori knjigu i nađe ovo mesto u poslanici Rimljanima, 13, 13-14: „Odbacimo djela tame i obucimo se u oružje svjetlosti“. Pročitavši te reči, lakne mu na duši i on reši da se krsti, što i učini.

NE SPAVAJ
Ne spavaj: Voda ne spava, ni Sunce, ni mesec. a pamet u našoj duši većinom spava. Ko god živi bez straha Božjeg, taj spava. Probudiće se poslednjeg časa. Savest će njegova tada riknuti kao žedan lav. Jer vidi: Svi gresi postali su živi, u obliku satanske vojske. Vrše poslednji juriš. Grešnik je celog života bacao svoju dušu u pakao. Tamo je i njegovo blago: Psovke, gadne hule na Boga, tamo je njegov dom. Ko nije u stanju sam svoja prljava dela osuditi i pokajati se, rob je đavolima.
Svako veče dajmo Bogu računa, šta smo preko dana radili, da nas Bog jednom ne zapita, šta smo celog života radili.

MALO ŽITIJE
Na dvoru cara persijskog Izdigerda živeo je neki Jakov, hrišćanin i od hrišćanskih roditelja. Po vremenu, zbog darovitosti i okretnosti, on postade prvi vlastelin kod cara. No, car preduzimaše razne mere da ga odvoji od hrišćana i Hrista. Jedanput mu toliko polaska da se Jakov prevari i prinese žrtvu idolima. Kad za to čuše njegova mati i njegova žena, mnogo se ožalostiše i napisaše mu prekorno pismo, gde ga oplakaše kao bogootpadnika i duševnog mrtvaca. Pri kraju pisma ipak ga zamoliše da se pokaje i vrati Hristu. Ganut do srca tim pismom, Jakov se pokaja i pred carem odvažno ispovedi svoju veru u Hrista. Car se prognjevi i osudi ga na smrt, no tako, da mu se odseca komad po komad tela dok ne izdahne.
Kad sv. Jakovu odseče dželat palac desne ruke, on reče: I loza se ovako obrezuje, da na njoj vremenom mladica poraste. Pri odsecanju drugog prsta reče: Primi Gospode i drugu granu rukosada Tvoga. Pri odsecanju trećeg prsta reče: Blagosiljam Oca i Sina i Svetoga Duha. Pri odsecanju četvrtog prsta reče: Ti što primaš pohvale od četiri životinje, primi stradanje četvrtog prsta. Pri odsecanju petog prsta reče: Da se ispuni veselje moje kao na braku pet mudrih devojaka. Pri odsecanju šestog prsta reče: Hvala Tebi Gospode, koji se u šesti čas rasprostro na krstu prečiste ruke Tvoje, što si me udostojio prineti šesti prst moj. Pri odsecanju sedmog prsta reče: Slično Davidu koji Te proslavlja sedam puta na dan, tako te ja i danas proslavljam kroz sedam prstiju odrezanih Tebe radi. Pri odsecanju osmog prsta reče: Ti si se sam, Gospode, obrezao u osmi dan. Pri odsecanju devetog prsta reče: U deveti čas Ti si predao duh Tvoj u ruke Ocu Svom, Hriste moj i ja Tebi prinosim hvalu pri stradanju devetog prsta. Pri odsecanju desetog prsta reče: Na desetostrunoj harfi pevam Tebi, Bože i blagodarim Ti, što si me udostojio pretrpeti odrezanje deset prstiju mojih dvema rukama mojim za deset zapovesti napisanih na dvema tablicama Mojsijevim.
Eto čemu je slično ispovedanje naše vere: slično je i mnogo slično ispovedanju, priznavanju i kazivanju ko su naši roditelji. Dakle, prva žrtva, to je duhovna žrtva, sređivanje svih misli da je Hristos roditelj kome se sve više i više približavamo. Zaista, jevanđelske i apostolske vrline mnogo su sjajne i svetle, a mi samo delimično uviđamo da smo ih nedostojni. No utešimo se, sve što tamo svetli, ne dolazi od ljudi, nego dolazi od Boga. Do ljudi stoji samo to da budu dobri gostoprimci Božje blagodati i tada se Bogu daje sloboda da izvršava dela spasenja, da priprema dušu za ispit zrelosti i za seobu. U ovom dobu isprepletanih utakmica materijalističkih, poverenje svoje treba da dajemo Hristu, a ne materiji. Treba Hristu da dodeljujemo sve ono što Mu pripada: Tvorac, Sin Božiji, Spasitelj. Treba materiji da oduzimamo sve ono što joj ne pripada: U njoj ima zakona, ali ona nije zakonodavac. Duhovno oko koje materiju i prirodu posmatra nije materija. Ta sposobnost dolazi od nečega sličnog, no većeg i slobodnijeg i moćnijeg, to jest od Boga. Ne bacajmo biser pred svinje, niti dati nam razum od Boga na veličanje materije!
Pođimo prosto za Hristom i sećajmo Ga se: Kao što se sećamo svoga učitelja iz osnovne škole, ili kog srodnika dobrog, ili kog čoveka plemenitog. Sećajmo Ga se i pamtimo Ga što više, da bi se i On nas sećao. To je prva žrtva, prvo duhovno srodstvo između Roditelja i dece! Koliko je primer sv. Jakova persijskog poučan u naše vreme!

UZROK RATA
Glavni uzrok rata jeste u oholosti čoveka prema čoveku i u oholosti iaroda prema narodu. Od oholosti pomračava se um, te ljudi ne vide Boga. A čim ljudi izgube Boga iz vida, gube i svest o tome, da je svaki čovek svakom čoveku brat. I tada oholost počinje da rađa mnogobrojnu zlu decu svoju u duhu čovečijem. A imena njene dece jesu ova:
Ja sam bolji od drugih ljudi.
Ja sam jači od drugih ljudi.
Ja treba da budem bogatiji od drugih ljudi.
Ja treba da pokorim druge sebi.
Ja treba da gospodarim nad drugima.
Ja treba da istrebim druge.
Ja treba da otmem od drugih, jer sam bolji i jači.
Rađanju ovog zlog poroda oholosti pomažu naučnici, koji govore: čovek je sin majmuna, te sin ne može da ode daleko od oca svoga, kao što iver ne pada daleko od klade;
Bezbožnici koji govore: Ovaj svet je lampa, koja je sama sebe napravila, sama sebe zapalila i sama će sebe ugasiti. Zato, jedimo, pijmo, udrimo, otimajmo, jer fitilj našeg života tek što nije dogoreo i ugasio se.
Trgovci koji govore: Narodi su na pijaci, naš pijac je tesan, treba da osvojimo pijac levo i desno od nas. Ne mari što će mnoga krv pasti, mi ćemo po ljudskoj krvi prostrti svilu i kože, sakrićemo je pšenicom i pirinčom i kafom i šećerom – pa ćemo biti srećni.
Političari, koji govore: Naš narod je divan i jedinstven, naš narod ima krasne crne oči. Pođimo na naše susede i pokopajmo sve plave oči, pa ćemo onda biti mirniji i srećniji, jer onda neće biti plavih očiju, da nas gledaju popreko. Plavooki će ležati pod zemljom, a crnooki će veselo šetati po njihovim grobovima.
I tako oholost trijumfuje sa svojom decom.
Pitanje: Kako se može izbeći rat?
Treba poseći oholost, zlu majku, da ne bi više rađala zlu decu. A ima samo jedan jedini mač, koji može poseći oholost. To je mač Hristov. Ko od mladih ljudi nađe taj mač i poseče oholost u sebi, taj je učinio mnogo za svetski mir. Čim bude posekao oholost, odmah će doći do saznanja da čovek nije sin majmunski, nego sin Božji. I sve će mu biti jasno šta dalje treba raditi.

ĐAČE UČENIČE
Đače učeniče, šta to učiš? Sva tvoja učevina na smrt mi miriše. Zato te vidim tužna i očajna. Gde ti je nauka o Životu i Životodavcu? Ko ti je dao oči, pomoću kojih duša tvoja gleda? Ko ti je dao uši, pomoću kojih duša tvoja čuje? Ko to je dao razum, pomoću koga učiš? Ako ti je hartija, koju čitaš. kaže da ti je priroda dala i vid i sluh i razum, ti upitaj hartiju i hartijaše: A od koga priroda pozajmi da meni da? Sine čovečiji, zar ti srce ne gori kao oganj, kada se pomene ime Tvorca i Oca tvojega? Umiri srce svoje, prvo ga umiri, pa zagledaj u njega kao u mirno jezero, potom ga oslušni i najzad primi nauku njegovu. Tako ćeš poznati Tvorca i Zajmodavca prirode. Tako ćeš osetiti prisustvo Života i slavu Životodavca. I učevina tvoja neće biti miris smrti, no miris života. A tuga i očajanje tvoje okrenuće se na radost i klicanje.

MORALNI PROBLEM
Moralni problemi kod savremenih ljudi istovetni su sa onima koji su pobrojani u Jevanđelju, pobrojani i rešeni. Takvi su problemi na primer:
* odnos čoveka prema Bogu,
* odnos čoveka prema čoveku,
* odnos jedne narodnosti prema drugoj,
* odnos roditelja prema deci i dece prema roditeljima,
* brak,
* bogatstvo i siromaštvo,
* vrednost i potreba rada,
* odnos starešine prema podanicima i
* gazde prema slugama,
* odnos čoveka prema prijateljima i neprijateljima,
* odnos ljudi jedne rase prema ljudima druge rase,
* način vaspitanja,
* vrednost učenja u znanja.
Ja pitam i nailazim na ćutanje mesto odgovora: Postoji li jedan jedini moralni problem u naše vreme, koji nije pomenut u Jevanđelju, pomenut i rešen, potpuno i definitivno. Ako bi se našao jedan jedini moralni problem u naše dane, koji nije rešen u Jevanđelju, ili koji se ne može rešiti Jevanđeljem, onda bi trebalo jedan dodatak Jevanđelju. A ako bi Jevanđelje potrebovalo ma kakav i ma koliki dodatak, ono ne bi bilo Jevanđelje, to jest krma i krmanoš života do kraja vremena, onda bi se lađa našega života kretala bespomoćno, bez krme i krmanoša, po tamnoj pučini vremena i prostranstva.
Ljudi treba da znaju, da samo oni ljudi govore o novim moralnim problemima, koji ili ne poznaju Jevanđelje ili se boje njegove oštrice da ne padne na lisnato i besplodno drvo njihovog sopstvenog života, te zato traže neko rešenje lakše i površnije od Jevanđelskog.

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. Ne boj se samo veruj…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *