ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
 

 

ХРИШЋАНСКА РЕВОЛУЦИЈА И РЕВОЛУЦИЈЕ

ШТА СВЕДОЧИ БЛАЖЕНИ АВГУСТИН
У својим “Исповестима” прича блажени Августин, како се он од незнабоштва обратио у Хришћанство. Докле год је тражио светлост истине у филозофији, дотле му је стално долазила мисао на самоубиство. Најзад, он се почео колебати да ли да прими Хришћанство. Почео је у том трзању молити се Богу са плачем и ридањем. Наједном чује он глас: “Узми читај! Узми читај!” Глас је био танак, као глас детета или неке девице. У недоумици у том тајанственом гласу Августин оде кући свога друга Алимпија. Не нађе друга код куће, али виде на столу књигу “Апостол”. Он, као узгред отвори књигу и нађе ово место у посланици Римљанима, 13, 13-14: “Одбацимо дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости”. Прочитавши те речи, лакне му на души и он реши да се крсти, што и учини.

НЕ СПАВАЈ
Не спавај: Вода не спава, ни Сунце, ни месец. а памет у нашој души већином спава. Ко год живи без страха Божјег, тај спава. Пробудиће се последњег часа. Савест ће његова тада рикнути као жедан лав. Јер види: Сви греси постали су живи, у облику сатанске војске. Врше последњи јуриш. Грешник је целог живота бацао своју душу у пакао. Тамо је и његово благо: Псовке, гадне хуле на Бога, тамо је његов дом. Ко није у стању сам своја прљава дела осудити и покајати се, роб је ђаволима.
Свако вече дајмо Богу рачуна, шта смо преко дана радили, да нас Бог једном не запита, шта смо целог живота радили.

МАЛО ЖИТИЈЕ
На двору цара персијског Издигерда живео је неки Јаков, хришћанин и од хришћанских родитеља. По времену, због даровитости и окретности, он постаде први властелин код цара. Но, цар предузимаше разне мере да га одвоји од хришћана и Христа. Једанпут му толико поласка да се Јаков превари и принесе жртву идолима. Кад за то чуше његова мати и његова жена, много се ожалостише и написаше му прекорно писмо, где га оплакаше као богоотпадника и душевног мртваца. При крају писма ипак га замолише да се покаје и врати Христу. Ганут до срца тим писмом, Јаков се покаја и пред царем одважно исповеди своју веру у Христа. Цар се прогњеви и осуди га на смрт, но тако, да му се одсеца комад по комад тела док не издахне.
Кад св. Јакову одсече џелат палац десне руке, он рече: И лоза се овако обрезује, да на њој временом младица порасте. При одсецању другог прста рече: Прими Господе и другу грану рукосада Твога. При одсецању трећег прста рече: Благосиљам Оца и Сина и Светога Духа. При одсецању четвртог прста рече: Ти што примаш похвале од четири животиње, прими страдање четвртог прста. При одсецању петог прста рече: Да се испуни весеље моје као на браку пет мудрих девојака. При одсецању шестог прста рече: Хвала Теби Господе, који се у шести час распростро на крсту пречисте руке Твоје, што си ме удостојио принети шести прст мој. При одсецању седмог прста рече: Слично Давиду који Те прославља седам пута на дан, тако те ја и данас прослављам кроз седам прстију одрезаних Тебе ради. При одсецању осмог прста рече: Ти си се сам, Господе, обрезао у осми дан. При одсецању деветог прста рече: У девети час Ти си предао дух Твој у руке Оцу Свом, Христе мој и ја Теби приносим хвалу при страдању деветог прста. При одсецању десетог прста рече: На десетоструној харфи певам Теби, Боже и благодарим Ти, што си ме удостојио претрпети одрезање десет прстију мојих двема рукама мојим за десет заповести написаних на двема таблицама Мојсијевим.
Ето чему је слично исповедање наше вере: слично је и много слично исповедању, признавању и казивању ко су наши родитељи. Дакле, прва жртва, то је духовна жртва, сређивање свих мисли да је Христос родитељ коме се све више и више приближавамо. Заиста, јеванђелске и апостолске врлине много су сјајне и светле, а ми само делимично увиђамо да смо их недостојни. Но утешимо се, све што тамо светли, не долази од људи, него долази од Бога. До људи стоји само то да буду добри гостопримци Божје благодати и тада се Богу даје слобода да извршава дела спасења, да припрема душу за испит зрелости и за сеобу. У овом добу испреплетаних утакмица материјалистичких, поверење своје треба да дајемо Христу, а не материји. Треба Христу да додељујемо све оно што Му припада: Творац, Син Божији, Спаситељ. Треба материји да одузимамо све оно што јој не припада: У њој има закона, али она није законодавац. Духовно око које материју и природу посматра није материја. Та способност долази од нечега сличног, но већег и слободнијег и моћнијег, то јест од Бога. Не бацајмо бисер пред свиње, нити дати нам разум од Бога на величање материје!
Пођимо просто за Христом и сећајмо Га се: Као што се сећамо свога учитеља из основне школе, или ког сродника доброг, или ког човека племенитог. Сећајмо Га се и памтимо Га што више, да би се и Он нас сећао. То је прва жртва, прво духовно сродство између Родитеља и деце! Колико је пример св. Јакова персијског поучан у наше време!

УЗРОК РАТА
Главни узрок рата јесте у охолости човека према човеку и у охолости иарода према народу. Од охолости помрачава се ум, те људи не виде Бога. А чим људи изгубе Бога из вида, губе и свест о томе, да је сваки човек сваком човеку брат. И тада охолост почиње да рађа многобројну злу децу своју у духу човечијем. А имена њене деце јесу ова:
Ја сам бољи од других људи.
Ја сам јачи од других људи.
Ја треба да будем богатији од других људи.
Ја треба да покорим друге себи.
Ја треба да господарим над другима.
Ја треба да истребим друге.
Ја треба да отмем од других, јер сам бољи и јачи.
Рађању овог злог порода охолости помажу научници, који говоре: човек је син мајмуна, те син не може да оде далеко од оца свога, као што ивер не пада далеко од кладе;
Безбожници који говоре: Овај свет је лампа, која је сама себе направила, сама себе запалила и сама ће себе угасити. Зато, једимо, пијмо, удримо, отимајмо, јер фитиљ нашег живота тек што није догорео и угасио се.
Трговци који говоре: Народи су на пијаци, наш пијац је тесан, треба да освојимо пијац лево и десно од нас. Не мари што ће многа крв пасти, ми ћемо по људској крви прострти свилу и коже, сакрићемо је пшеницом и пиринчом и кафом и шећером – па ћемо бити срећни.
Политичари, који говоре: Наш народ је диван и јединствен, наш народ има красне црне очи. Пођимо на наше суседе и покопајмо све плаве очи, па ћемо онда бити мирнији и срећнији, јер онда неће бити плавих очију, да нас гледају попреко. Плавооки ће лежати под земљом, а црнооки ће весело шетати по њиховим гробовима.
И тако охолост тријумфује са својом децом.
Питање: Како се може избећи рат?
Треба посећи охолост, злу мајку, да не би више рађала злу децу. А има само један једини мач, који може посећи охолост. То је мач Христов. Ко од младих људи нађе тај мач и посече охолост у себи, тај је учинио много за светски мир. Чим буде посекао охолост, одмах ће доћи до сазнања да човек није син мајмунски, него син Божји. И све ће му бити јасно шта даље треба радити.

ЂАЧЕ УЧЕНИЧЕ
Ђаче учениче, шта то учиш? Сва твоја учевина на смрт ми мирише. Зато те видим тужна и очајна. Где ти је наука о Животу и Животодавцу? Ко ти је дао очи, помоћу којих душа твоја гледа? Ко ти је дао уши, помоћу којих душа твоја чује? Ко то је дао разум, помоћу кога учиш? Ако ти је хартија, коју читаш. каже да ти је природа дала и вид и слух и разум, ти упитај хартију и хартијаше: А од кога природа позајми да мени да? Сине човечији, зар ти срце не гори као огањ, када се помене име Творца и Оца твојега? Умири срце своје, прво га умири, па загледај у њега као у мирно језеро, потом га ослушни и најзад прими науку његову. Тако ћеш познати Творца и Зајмодавца природе. Тако ћеш осетити присуство Живота и славу Животодавца. И учевина твоја неће бити мирис смрти, но мирис живота. А туга и очајање твоје окренуће се на радост и клицање.

МОРАЛНИ ПРОБЛЕМ
Морални проблеми код савремених људи истоветни су са онима који су побројани у Јеванђељу, побројани и решени. Такви су проблеми на пример:
* однос човека према Богу,
* однос човека према човеку,
* однос једне народности према другој,
* однос родитеља према деци и деце према родитељима,
* брак,
* богатство и сиромаштво,
* вредност и потреба рада,
* однос старешине према поданицима и
* газде према слугама,
* однос човека према пријатељима и непријатељима,
* однос људи једне расе према људима друге расе,
* начин васпитања,
* вредност учења у знања.
Ја питам и наилазим на ћутање место одговора: Постоји ли један једини морални проблем у наше време, који није поменут у Јеванђељу, поменут и решен, потпуно и дефинитивно. Ако би се нашао један једини морални проблем у наше дане, који није решен у Јеванђељу, или који се не може решити Јеванђељем, онда би требало један додатак Јеванђељу. А ако би Јеванђеље потребовало ма какав и ма колики додатак, оно не би било Јеванђеље, то јест крма и крманош живота до краја времена, онда би се лађа нашега живота кретала беспомоћно, без крме и крманоша, по тамној пучини времена и пространства.
Људи треба да знају, да само они људи говоре о новим моралним проблемима, који или не познају Јеванђеље или се боје његове оштрице да не падне на лиснато и бесплодно дрво њиховог сопственог живота, те зато траже неко решење лакше и површније од Јеванђелског.

3 Comments

  1. Ne boj se samo veruj…

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.