NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » DUHOVNE POUKE

DUHOVNE POUKE

 

DUHOVNE POUKE
 

 

ŠTA ZNAČI BITI HRIŠĆANIN?

PROTIV BEZBOŽNOG KOMUNIZMA

VERNI, PROBUDITE SE!
Šta vas još uspavljuje, te ne osećate približenje Dana Gospodnjega?
Da li vas uspavljuje miris ljudske krvi? Kako vas može uspavati ono što crve i šakale čini budnim?
Ili vas uspavljuje zemaljska slast i zemaljska dobit? Slast i dobit vaša – gorčina i gubitak onih, koji su umrli, i koji će umreti. A vi? Imate li kontakt sa smrću, da se nikad s njom ne sretnete?
Ili vas uspavljuje produženje istorije; ubitačno ponavljanje istoga, istovetnoga; predanje mačke kraj vrata? No ne može se dugo odlagati kraj, jer nema radi čega. Jer klupče komedije ljudske skoro se sasvim odmotalo. Došlo je vreme da se opet čuje reč Božja – Reč Božja.
Prenite se iz sna i skinite lonac sa svoga žiška; neka zasvetli. Ne stidite se svoje vere; jer bezumni se stide najboljeg svog imanja. Ne prećutkujte ime svoga Boga, no objavljujte ga levo i desno, snagom i ponosom. Jer jezik, koji se ne čisti ognjenim imenom Božjim, jeste samo sprava za pljuvanje, za stvaranje i množenje upljuvka.
Skrenite s puta bezbožničkog, skrenite odmah, ma popali u trnje i tesnac. Jer put bezbožnički je gladak no – kratak, i završava se magarećom kljusom. Neka vam se smeju oni što hode po putu glatkom i utrvenom – vi ćete se smejati na kraju krajeva.
Neverni su digli larmu oko tuđe trpeze, i ne znaju za domaćina i živeći u tami krajnjoj zaboravljaju da će uskoro davati računa o svakoj reči svojoj, o svakom pokretu ruke svoje i srca svoga. A vi se ne smete uspavljivati njihovom larmom, niti njihovom deobom tuđih zalogaja za tuđom trpezom. Konj i kočijaš nikako se ne razumeju – konj misli o jaslama, a.kočijaš misli i vuče. Čuvajte se, da vam zobnica ne privuče glavu zemlji toliko, da je više ne možete dići. Čuvajte se, da ne zaboravite na vuču u vreme, jer ćete je morati svršiti u nevreme.
Između ovoga i onoga sveta ne postoji zid, ni od kamena, ni od platna, ni od paučine. Nesvršena vuča mora se svršiti u jednome od svetova. Ista kola života tutnje po jednom drumu, bez prepreke. Ista kola života tutnje po jednom drumu, bez prepreke, kroz sve svetove.
Ili vas uspavljuju prijatelji? Gle, prijateljstvo je trenutan susret i siguran rastanak. Prijatelji se sretaju kao komete, što lete raznim stazama i za trenutak se nađu u susedstvu; no, malo-malo pa se razilaze, i gledaju jedna drugoj u leđa, dok ne iščeznu u vrtoglavoj daljini. Rastanak od hiljadu godina.
Ili, možda srodnici? O iluzijo srodstva! Koliko se zločina u svetu duguje tebi! ali – ako nismo srodni s Bogom, ne možemo biti srodni ni jedan s drugim. ako li smo srodni s Bogom, onda je to prvi stepen srodstva, dok je srodstvo sa ženom i decom daleko, predaleko.
Srodnici Božji, probudite se! Poverite se Ocu svome i Otac će posvršavati sve vaše poslovanje, sve vaše brige. a bez njega ko ste i šta ste? Rosa u prašini, preko koje će protutnjati krdo divljih svinja.
Vaše oklevanje neće odložiti Dan Gospodnji, kao što lenjivi spavač u postelji ne odlaže izlazak Sunca.
Ustanite i zbijte se u redove. Božja vojska je na zemlji! Stratilati Hristovi, ustanite. Malo vas je – utoliko ste željeniji. Bog voli malene vojske što pobeđuju velike. Takve pobede su datumi u istoriji nebeskoj i zemaljskoj. Manjina dobrih protiv većine zlih. Zaista, Bog voli malene, a dobre vojske.

KOJIM PUTEM?
Pitaju nas, kojim putem vi idete i kojim putem treba ići?
Naš je odgovor jasan i zasnovan je na svetom Jevanđelju i na istorijskoj sudbini našeg naroda.
Mi idemo putem Krsta Hristova. Ne smemo se ni nagnuti sa toga puta ni levo ni desno, a kamoli sići sa njega. Jer propast zjapi sa obe strane pravoga puta. Sa jedne strane je propast bezverstva, sa druge propast krivoverstva. Mi moramo držati iut prave vere koja nas snaži i veseli. Jer to i jesu istinske odlike vere koja pravo slavi Boga, koja je pravoslavna. Moralna snaga i duhovno veselje.
Mi idemo putem Svetoga Save, koji je išao putem Krsta Hristova. Savin put jeste put nacionalne crkve. Duhom Božjim vođen i rukovođen Sveti Sava je izgradio našu nacionalnu crkvu, da se u njoj kao u nekom dobrom sudu čuva životvorno piće Hristove nauke i Hristove sile za srpski narod kroz vekove i vekove. To je jedan odmeren i umeren sud, ni suviše golem, ni suviše malen. Jer da je suviše golem, piće bi se lako pokvarilo, a da je suviše malen, presušilo bi. To jest: ni crkveni internacionalizam ni protestantski subjektivizam, nego jevanđelski nacionalizam. Da bi tako svaki narod na svetu uredio svoju crkvu i bio kao jedna porodica Božja, a svi narodi sa svojim crkvama, vezani istom verom, istim duhom i uzajamnom ljubavlju, činili jednu svetu vaseljensku crkvu, jednu veliku porodicu Božju. Ni sa ovoga puta mi ne smemo skretati ni tamo ni amo, da ne bismo pali u propast imperijalističkog internacionalizma, niti u propast protestantskog subjektivizma. Mi moramo, dakle, držati put prave crkve, koja nas je vazda herojski snažila, porodično sjedinila i nebeski uveselila. Jer to i jesu odlike prave crkve, koja prvo slavi Boga – da zapaja i snaži narod jevanđelskim heroizmom, da sjedinjuje narod jednim duhom u jednu Božju porodicu i da veseli narod kao decu Božju nebeskim veseljem.
Najzad, mi idemo putem truda i odbrane. naš je trud dvojak: da živimo verom i da širimo veru pravoslavnu. Naša je odbrana od klerikalizma, od protestantizma i od ateizma. Moramo se neprestano i truditi oko vere i braniti veru. I moramo se bez prestanka truditi na snaženju i odbrani svoje pravoslavne crkve.
Ako neko kaže: juče je bila opasnost po našu crkvu, a danas je ta opasnost prestala, strašno se vara. To je trubač koji svira na spavanje. A mi moramo imati u ovo vreme što više trubača koji će svirati na buđenje, na ustajanje, na pripravnost, na odbranu. Jer onaj „nepomenik“, kome je naš sveti narod sa svojim sveštenstvom osujetio „vaploćenje u formi zakona“, ipak ide po ovoj zemlji kao duh, kao avet, dejstvuje, dejstvuje i dejstvuje.
Žičo, crvena Žičo naša, zar ti nisi preživela sa narodom srpskim narodnu sudbu kroz 700 godina? Ko će bolje od tebe posvedočiti deci svetosavskoj put kojim treba da idu?

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. Ne boj se samo veruj…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *