ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
 

 

ПОТРЕБА ОПШТЕЊА СА БОГОМ

“Син поштује оца и слуга господара својега; ако сам ја отац, где је част моја? Ако сам ја господар, где је страх мој” (Мал. 1,6). а у Јовановом Откривењу поручује Христос епископу Лаодикијске цркве: “Пошто си млак, а нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста мојијех” (Откр. 3,15-16).
10. Прави хришћанин општи са Богом целим бићем својим: Душом и духом, мислима и речима, срцем и осећајима, молитвама и делима, читањем светих књига и познавањем воље Божје, покајањем и благодарењем, очекивањем смрти и припремањем за царство небеско.
11. сећам се једног калуђера у Хиландару, који беше одређен, да нас води по светој Гори као тумач и путовођ. Он је био познат као ћутљивац и молитвеник. Али путујући са нама, он је морао поваздан говорити. Рече му неко од нас: Ми те оче, узнемирисмо и прекидосмо твоју молитву. – Не, не – одговори он, – разговарајући са вама ја никако не прекидам уобичајене молитве; као да нико није самном осим Бога.
12. Један угледни Београђанин посећиваше Врњачку бању сваког лета. Био је велики весељак и као такав, свуда омиљен. Једно га упитах: “Како можете Ви једини бити тако весели међу овим болесним и тужним лицима?” Он ми одговори кроз смех: “Ја свако јутро плаћам улазницу у овај свет. А ево како: Свако јутро, ја се помолим Богу кратко, па онда одвојим једну суму новца, да тога дана дарујем једном сиромаху, кога сретнем, или ако таквога не сретнем ја дадем цркви. Ето, то је моја свакодневна улазница у овај свет. А ови жалосници плаћају само улазницу у купатило. То рече и опет се насмеја.
13. Знаменити др. Милорад Гиђевац, лекар београдски, после Првог светског рата, стално је носио у џепу и читао Нови Завет. Једног дана он ми објасни: Многе године живота ја сам провео без икаквог општења са Богом. Нисам био безбожник; веровао сам у Бога, али некако магловито и нереално. У време рата мени се Бог јавио (и исприча како му се јавио). Од онда ја сваки дан читам Нови Завет и право да кажем, не мили ми се ништа осим ове Божје књиге.
14. Позната јавна радница и васпитачица Д. Н. препираше се једнога дана оштро са свештеником цркве Покрова Богородице у Београду. “Ја сам слуга Божији”, повика свештеник. А госпођа на то: “И ја сам слушкиња Божја”. “Како то?” – упита свештеник. “Ево како: Ви у цркви само говорите о потреби васпитања деце. Као да је то лака ствар! А ја поваздан ходим улицама и сабирам код себе напуштену мангуп-децу, завађене измирујем, неопране перем, неуке учим, гладне храним, недељом све их доведем у цркву на молитву. Зар и ја нисам слушкиња Божја и то на тежи начин”? Заиста, и ово је један благородан начин општења са Богом.
15. Општење с Богом може бити посредно или непосредно. посредно општи са Богом научник посматрајући чудеса природе; родитељ посматрајући своју децу. Њихов зачетак и раст; сваки човек посматрајући људе и судбе људске. А непосредно општење бива кроз све оне начине набројане у светом Јеванђељу и прописане од стране св. цркве. св. Серафим Саровски каже: “ако ништа не можемо за потребите људе, можемо се за њих Богу молити”.
16. Главно је, да при сваком свом делу мислимо на Бога и на његову славу. О том јасно говори свети Павле: “Ако једете, ако ли пијете, ако ли друго што чините, све на славу Божју чините” и понављам то исто мало друкчије: “И све што год чините, речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и оца кроза њ” (Кор. 10,31; Колош – 17).
Све ово знао је српски народ од давних времена. Знао је да општење са Богом даје радост животну и снагу, утеху у болу, успех у раду и храброст у борби. Знао је, да онима који с љубављу и страхом с Богом опште “све на добро иде”, док онима који с Богом немају никаквог општења, све на зло и на пропаст иде. Да ли то и данас зна српски народ?

3 Comments

  1. Ne boj se samo veruj…

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.