NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » DUHOVNE POUKE

DUHOVNE POUKE

 

DUHOVNE POUKE
 

 

Prva beseda

Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reče:

gde si ti bio kad pjevahu zajedno zvijezde jutarnje

i svi sinovi Božji klikovahu?

(Jov. 38)

Pevanje duhovnog sveta, pevanje vasione, pevanje čovečanstva u slavu Tvorca – ta tri pevanja dostupna su uhu našem, i o četvrtom ne znamo.
Pod jutarnjim zvezdama treba razumeti prvence angelskih kola, velike kneževe i vojvode nebeskih vojski, koje su prvo stvorene – u jutro Stvaranja.
Vasiona je simbolični odjek pevanja bezbrojnih nebeskih sila večnog i svesilnog Tvorca.
Čovečanstvo je umom vezano za nebeski svet, a telom za vasionu. Ono treba svim svojim izrazima i pojavama, rečima i delima i osećanjima, da predstavlja harmoničnu pesmu večnoga Tvorca i Oca svoga.
Međutim, pesma ljudi često se pre može nazvati larmom nego pesmom. Kakav je uzrok tome? Uzrok je što svi ljudi ne gledaju u svog Horovođu kad pevaju. Posmotrite pevače u jednom običnom horu. Oči svih pevača uprte su u horovođu. A horovođa upravlja dajući glas i znak i takt. Kad neko okrene svoj pogled od horovođe, on stvara disharmoniju. Zamislite, kolika bi disharmonija, kolika larma nastala, kad bi svaki pevač gledao kuda hoće i pevao kako hoće! Ko bi mogao slušati takvo pevanje?
Mi svi moramo, dakle, uprti svoje poglede u Gospoda Hrista, da bi naša pesma života tekla u harmoniji. Pretvoriti larmu čovečanstva u pesmu, sličnu pesmi nebesa – to je hteo spasitelj naš. Da u harmoničnim akordima kliču zajedno ljudi sa jutarnjim zvezdama i sinovima Božjim.

Druga beseda

Glavi našja Gospodevi priklonim.

Gorje imjeim serdca.

Crkva nas poziva da pred Gospodom glave oborimo, a srca uzdignemo. Kako je to divno kao izlazak Sunca i kako je neophodno kao nasušni hleb.
Glave dole, srca gore! Tako zapoveda crkva svojim vernim. Zašto ova stroga zapovest? Da bi smo salomili gordost i spasli se očajanja. Kad je glava uzdignuta pred Gospodom Bogom, to je pouzdan znak prve teške bolesti duhovne – gordosti. Kad je pak srce spalo dole u prisustvu Gospoda Boga, to je pouzdan znak završne bolesti duhovne – očajanja.
Pred kim ćeš, čoveče, oboriti glavu ako ne pred Carem nad carevima? I pred kim će se tvoje uplašeno srce ohrabriti i uzdići i obradovati ako ne pred Roditeljem, pred Ocem tvojim nebesnim?
Od usijanih glava i kamenih srca pati svet u naše vreme. Usijane su glave onih koji sa visine gledaju na Boga Stvoritelja i govore o Njemu kao da je On u podnožju njihovom. Od toga neminovno dolazi ludilo. Kamena su srca kod onih ljudi, koji govore: nigde više u svetu nema ljubavi (mada cela vasiona kao lađa plovi u okeanu ljubavi). Oni odriču ono što kod sebe ne nalaze. Tako stanje vodi očajanju, a očajanje samoubistvu.
Samovoljni intelektualizam evropski kriv je za tako mnoge usijane glave i kamena srca. Rezonujući kao u odsustvu Boga, on dovikuje ljudima: gore glave! a ne zna, da čim se glava digne, srce spada. gordost i očajanje gorki su plodovi bezbožnog intelektualizma naših dana.
Da bi spasla decu svoju od tih gorkih zala, od tih ljutih smrti duhovnih, crkva pravoslavna na svakoj službi zapoveda: Glave dele, srce gore! Jer pred Carem i Ocem stojimo.
 

Treća beseda
 

Po tom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu,

i sažali se Gospod i posla im izbavitelja.

Knjiga o Sudijama.

Naš narod se popravlja i ispravlja. I tome se raduje Crkva Božja na nebu i na zemlji. Raduju se sveci i ugodnici srpski na nebu i raduju se pastiri i učitelji narodni na zemlji.
Kako se popravlja i kakvi su znaci da se popravlja? Bogu se više moli. Svečarske slave usrdnije drži. Kandila u kući pali. I gnev Gospodnji ustupa mesto milosti Gospodnjoj.
Narod diže sve nove i nove oltare Gospodu Bogu svojem. Za 20 minulih godina srpska zemlja je ukrašena i osvećena za nekih 1000 novih oltara. U nekim zemljama u Evropi – pored Rusije – zabranjeno je zidanje novih crkvi. kakav užas! Nisu zabranjene nove fabrike bombi i otrova, a zabranjeni novi hramovi Svedržitelju! A srpski narod se veseli kad podiže nove crkve Bogu Svedržitelju i njegovim moćnim svetiteljima. To obraća gnev Gospodnji u milost Gospodnju. I to će nas spasiti.
Narod se pričešćuje krvlju Hristovom. Više se njih pričestilo ove godine nego ma koje za našeg pamćenja. Uozbiljio se narod, zamislio se narod i počeo da se vraća svetoj majci Crkvi svojoj. Pretrpeo je narod dva velika gubitka: jednog velikog kralja i jednog znamenitog patrijarha. Borio se narod, u borbi konkordatskoj, lavovski se borio za veru svoju i Crkvu svoju. To ga je otreznilo, probudilo i uozbiljilo. Zato se popravlja i ispravlja. daj Bože i pomozi Bože, da se srpski narod do kraja popravi i ispravi. I ti ćeš mu tada, o Gospode, biti Spasitelj i Izbavitelj od svih napasti.

Ključne reči:

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *