ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
 

 

Прва беседа

Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:

где си ти био кад пјеваху заједно звијезде јутарње

и сви синови Божји кликоваху?

(Јов. 38)

Певање духовног света, певање васионе, певање човечанства у славу Творца – та три певања доступна су уху нашем, и о четвртом не знамо.
Под јутарњим звездама треба разумети првенце ангелских кола, велике кнежеве и војводе небеских војски, које су прво створене – у јутро Стварања.
Васиона је симболични одјек певања безбројних небеских сила вечног и свесилног Творца.
Човечанство је умом везано за небески свет, а телом за васиону. Оно треба свим својим изразима и појавама, речима и делима и осећањима, да представља хармоничну песму вечнога Творца и Оца свога.
Међутим, песма људи често се пре може назвати лармом него песмом. Какав је узрок томе? Узрок је што сви људи не гледају у свог Хоровођу кад певају. Посмотрите певаче у једном обичном хору. Очи свих певача упрте су у хоровођу. А хоровођа управља дајући глас и знак и такт. Кад неко окрене свој поглед од хоровође, он ствара дисхармонију. Замислите, колика би дисхармонија, колика ларма настала, кад би сваки певач гледао куда хоће и певао како хоће! Ко би могао слушати такво певање?
Ми сви морамо, дакле, упрти своје погледе у Господа Христа, да би наша песма живота текла у хармонији. Претворити ларму човечанства у песму, сличну песми небеса – то је хтео спаситељ наш. Да у хармоничним акордима кличу заједно људи са јутарњим звездама и синовима Божјим.

Друга беседа

Глави нашја Господеви приклоним.

Горје имјеим сердца.

Црква нас позива да пред Господом главе оборимо, а срца уздигнемо. Како је то дивно као излазак Сунца и како је неопходно као насушни хлеб.
Главе доле, срца горе! Тако заповеда црква својим верним. Зашто ова строга заповест? Да би смо саломили гордост и спасли се очајања. Кад је глава уздигнута пред Господом Богом, то је поуздан знак прве тешке болести духовне – гордости. Кад је пак срце спало доле у присуству Господа Бога, то је поуздан знак завршне болести духовне – очајања.
Пред ким ћеш, човече, оборити главу ако не пред Царем над царевима? И пред ким ће се твоје уплашено срце охрабрити и уздићи и обрадовати ако не пред Родитељем, пред Оцем твојим небесним?
Од усијаних глава и камених срца пати свет у наше време. Усијане су главе оних који са висине гледају на Бога Створитеља и говоре о Њему као да је Он у подножју њиховом. Од тога неминовно долази лудило. Камена су срца код оних људи, који говоре: нигде више у свету нема љубави (мада цела васиона као лађа плови у океану љубави). Они одричу оно што код себе не налазе. Тако стање води очајању, а очајање самоубиству.
Самовољни интелектуализам европски крив је за тако многе усијане главе и камена срца. Резонујући као у одсуству Бога, он довикује људима: горе главе! а не зна, да чим се глава дигне, срце спада. гордост и очајање горки су плодови безбожног интелектуализма наших дана.
Да би спасла децу своју од тих горких зала, од тих љутих смрти духовних, црква православна на свакој служби заповеда: Главе деле, срце горе! Јер пред Царем и Оцем стојимо.
 

Трећа беседа
 

По том вапише синови Израиљеви ка Господу,

и сажали се Господ и посла им избавитеља.

Књига о Судијама.

Наш народ се поправља и исправља. И томе се радује Црква Божја на небу и на земљи. Радују се свеци и угодници српски на небу и радују се пастири и учитељи народни на земљи.
Како се поправља и какви су знаци да се поправља? Богу се више моли. Свечарске славе усрдније држи. Кандила у кући пали. И гнев Господњи уступа место милости Господњој.
Народ диже све нове и нове олтаре Господу Богу својем. За 20 минулих година српска земља је украшена и освећена за неких 1000 нових олтара. У неким земљама у Европи – поред Русије – забрањено је зидање нових цркви. какав ужас! Нису забрањене нове фабрике бомби и отрова, а забрањени нови храмови Сведржитељу! А српски народ се весели кад подиже нове цркве Богу Сведржитељу и његовим моћним светитељима. То обраћа гнев Господњи у милост Господњу. И то ће нас спасити.
Народ се причешћује крвљу Христовом. Више се њих причестило ове године него ма које за нашег памћења. Уозбиљио се народ, замислио се народ и почео да се враћа светој мајци Цркви својој. Претрпео је народ два велика губитка: једног великог краља и једног знаменитог патријарха. Борио се народ, у борби конкордатској, лавовски се борио за веру своју и Цркву своју. То га је отрезнило, пробудило и уозбиљило. Зато се поправља и исправља. дај Боже и помози Боже, да се српски народ до краја поправи и исправи. И ти ћеш му тада, о Господе, бити Спаситељ и Избавитељ од свих напасти.

3 Comments

  1. Ne boj se samo veruj…

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.