NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » DUHOVNE POUKE

DUHOVNE POUKE

 

DUHOVNE POUKE
 

 

Prva beseda

Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i reče:

gde si ti bio kad pjevahu zajedno zvijezde jutarnje

i svi sinovi Božji klikovahu?

(Jov. 38)

Pevanje duhovnog sveta, pevanje vasione, pevanje čovečanstva u slavu Tvorca – ta tri pevanja dostupna su uhu našem, i o četvrtom ne znamo.
Pod jutarnjim zvezdama treba razumeti prvence angelskih kola, velike kneževe i vojvode nebeskih vojski, koje su prvo stvorene – u jutro Stvaranja.
Vasiona je simbolični odjek pevanja bezbrojnih nebeskih sila večnog i svesilnog Tvorca.
Čovečanstvo je umom vezano za nebeski svet, a telom za vasionu. Ono treba svim svojim izrazima i pojavama, rečima i delima i osećanjima, da predstavlja harmoničnu pesmu večnoga Tvorca i Oca svoga.
Međutim, pesma ljudi često se pre može nazvati larmom nego pesmom. Kakav je uzrok tome? Uzrok je što svi ljudi ne gledaju u svog Horovođu kad pevaju. Posmotrite pevače u jednom običnom horu. Oči svih pevača uprte su u horovođu. A horovođa upravlja dajući glas i znak i takt. Kad neko okrene svoj pogled od horovođe, on stvara disharmoniju. Zamislite, kolika bi disharmonija, kolika larma nastala, kad bi svaki pevač gledao kuda hoće i pevao kako hoće! Ko bi mogao slušati takvo pevanje?
Mi svi moramo, dakle, uprti svoje poglede u Gospoda Hrista, da bi naša pesma života tekla u harmoniji. Pretvoriti larmu čovečanstva u pesmu, sličnu pesmi nebesa – to je hteo spasitelj naš. Da u harmoničnim akordima kliču zajedno ljudi sa jutarnjim zvezdama i sinovima Božjim.

Druga beseda

Glavi našja Gospodevi priklonim.

Gorje imjeim serdca.

Crkva nas poziva da pred Gospodom glave oborimo, a srca uzdignemo. Kako je to divno kao izlazak Sunca i kako je neophodno kao nasušni hleb.
Glave dole, srca gore! Tako zapoveda crkva svojim vernim. Zašto ova stroga zapovest? Da bi smo salomili gordost i spasli se očajanja. Kad je glava uzdignuta pred Gospodom Bogom, to je pouzdan znak prve teške bolesti duhovne – gordosti. Kad je pak srce spalo dole u prisustvu Gospoda Boga, to je pouzdan znak završne bolesti duhovne – očajanja.
Pred kim ćeš, čoveče, oboriti glavu ako ne pred Carem nad carevima? I pred kim će se tvoje uplašeno srce ohrabriti i uzdići i obradovati ako ne pred Roditeljem, pred Ocem tvojim nebesnim?
Od usijanih glava i kamenih srca pati svet u naše vreme. Usijane su glave onih koji sa visine gledaju na Boga Stvoritelja i govore o Njemu kao da je On u podnožju njihovom. Od toga neminovno dolazi ludilo. Kamena su srca kod onih ljudi, koji govore: nigde više u svetu nema ljubavi (mada cela vasiona kao lađa plovi u okeanu ljubavi). Oni odriču ono što kod sebe ne nalaze. Tako stanje vodi očajanju, a očajanje samoubistvu.
Samovoljni intelektualizam evropski kriv je za tako mnoge usijane glave i kamena srca. Rezonujući kao u odsustvu Boga, on dovikuje ljudima: gore glave! a ne zna, da čim se glava digne, srce spada. gordost i očajanje gorki su plodovi bezbožnog intelektualizma naših dana.
Da bi spasla decu svoju od tih gorkih zala, od tih ljutih smrti duhovnih, crkva pravoslavna na svakoj službi zapoveda: Glave dele, srce gore! Jer pred Carem i Ocem stojimo.
 

Treća beseda
 

Po tom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu,

i sažali se Gospod i posla im izbavitelja.

Knjiga o Sudijama.

Naš narod se popravlja i ispravlja. I tome se raduje Crkva Božja na nebu i na zemlji. Raduju se sveci i ugodnici srpski na nebu i raduju se pastiri i učitelji narodni na zemlji.
Kako se popravlja i kakvi su znaci da se popravlja? Bogu se više moli. Svečarske slave usrdnije drži. Kandila u kući pali. I gnev Gospodnji ustupa mesto milosti Gospodnjoj.
Narod diže sve nove i nove oltare Gospodu Bogu svojem. Za 20 minulih godina srpska zemlja je ukrašena i osvećena za nekih 1000 novih oltara. U nekim zemljama u Evropi – pored Rusije – zabranjeno je zidanje novih crkvi. kakav užas! Nisu zabranjene nove fabrike bombi i otrova, a zabranjeni novi hramovi Svedržitelju! A srpski narod se veseli kad podiže nove crkve Bogu Svedržitelju i njegovim moćnim svetiteljima. To obraća gnev Gospodnji u milost Gospodnju. I to će nas spasiti.
Narod se pričešćuje krvlju Hristovom. Više se njih pričestilo ove godine nego ma koje za našeg pamćenja. Uozbiljio se narod, zamislio se narod i počeo da se vraća svetoj majci Crkvi svojoj. Pretrpeo je narod dva velika gubitka: jednog velikog kralja i jednog znamenitog patrijarha. Borio se narod, u borbi konkordatskoj, lavovski se borio za veru svoju i Crkvu svoju. To ga je otreznilo, probudilo i uozbiljilo. Zato se popravlja i ispravlja. daj Bože i pomozi Bože, da se srpski narod do kraja popravi i ispravi. I ti ćeš mu tada, o Gospode, biti Spasitelj i Izbavitelj od svih napasti.

Ključne reči:

3 komentar(a)

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. Ne boj se samo veruj…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *