ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
СЕДМА БЕСЕДА
О ХРИСТОВОМ СНИСХОЂЕЊУ ПРЕМА ЧОВЕКУ. ОВА БЕСЕДА ТАКОЂЕ У СЕБИ САДРЖИ НЕКОЛИКО ПИТАЊА И ОДГОВОРА
 
Замисли да неко улази у царске ложе, да види тамо изображене повести и украсе, на другом месту блага која су тамо положена, а на трећем, опет, нешто друго. Замисли да такав заседне за царску трпезу и да му тамо понуде најсласнија јела и пића, и да се он у потпуности наслађује и призором и украсом. Нека га после тога одвуку одатле и одведу на злосмрадна места. Замисли затим да нека девојка, која лепотом, мудрошћу и богатством превазилази све остале, изабере себи за мужа убогог и ништавног човека, ружног и одевеног у дроњке, и да затим са њега свуче ту прљаву одећу и да га обуче у царску ризу, да му на главу стави круну и учини га својим супругом. Убоги ће најзад бити запрепашћен и рећи: “Зар је мени сиромашном и убогом, скрушеном и пониженом, дата оваква супруга?” Тако је и Бог поступио са убогим и пониженим човеком. Он му је дао да окуси другачији век, другачију и најслађу храну. Показао му је славу и неописиве, небеске лепоте. Када, пак, човек, упореди она духовна добра са благом овога века, ако затим види цара, или управитеље, или мудре, све одбацује и има у виду небеско благо, јер је Бог љубав и он је у себе примио Христов небески божанствени огањ, и човек се наслађује и радује привезавши се за њега.
 
Питање: Да ли је сатана заједно са Богом, или је у ваздуху, или међу људима?
Одговор: Ако сунце сија, будући творевина, и обасјава и нечиста места а да од тога не трпи никакву штету, онда утолико пре Божанство, обитавајући и тамо где је сатана, не може тиме да се запрља нити да се оскрнави. Он је допустио злу да постоји ради вежбања људи. Зло се, међутим, помрачује и ослепљује и не може да види чистоту и истанчаност Божанства. Ако неко каже да сатана има своје, а Бог своје место, он онда наводи на мисао да је Бог ограничен оним местом на којем обитава сатана. Како онда кажемо да је добро неописиво и необухватно, да све у њему обитава и да зло не скрнави добро? Да ли то значи да су небо, сунце и горе, будући да постоје у Самом Богу и да их Он подржава, и сами постали богови? Створења су постављена према свом сопственом поретку, а Створитељ који обитава међу тварима јесте Бог.
 
Питање: Будући да се грех претвара у светлог анђела и да се готово уподобљује благодати, како онда човек може да препозна замке лукавога и како да разликује и прихвати оно што је од благодати?
Одговор: У ономе што је од благодати налази се радост, мир, љубав и истина. Сама истина подстиче човека да тражи истину. Сваки вид греха испуњен је пометњом, у њему нема радости и љубави пред Богом. Цикорија споља подсећа на салату, али једно је горко, а друго слатко. Тако и у самој благодати постоји оно што је слично истини, и постоји сама суштина истине као што, на пример, постоје сунчеве луче и сами круг сунца, тако да је једно луча, а друго светлост која се налази у самом кругу. Светиљка гори у кући, и једно је луча која свуда блиста и потиче од ње, а друго блиставија и јаснија светлост саме светиљке. Тако се догађа и са благоДаћу, када човек далеко од себе види нешто слично неким виђењима и када се радује због ових виђења. Друго је, међутим, када у човека ступи сила Божија и обухвати његове удове и срце и зароби његов ум љубављу Божијом. Када су Петра ухапсили и бацили у тамницу, онда су код њега, заточеног, дошли анђели, покидали његове окове и извели га из тамнице. Петар тада, као да се налази у иступљењу, мишљаше да Гледа виђење (Дела ап. 12; 9).
 
Питање: На који начин падају и они на које је дејствовала Божија благодат?
Одговор: И оне помисли, које су по својој природи најчистије, могу да се спотакну и падну. Човек почиње да се горди, да осуђује другога и да говори: “Ти си грешник”, док самога себе сматра за праведника. Зар не знаш шта каже Павле? Даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим (2. Кор. 12; 7). И у чистој природи постоји, дакле, могућност гордости.
 
Питање: Може ли неко уз помоћ светлости да види своју душу, будући да неки одбацују откривење и говоре да виђење бива услед познања и осећања [развијено духовно чуло]?
Одговор: Постоји осећање, постоји виђење и постоји просветљење. Онај који има просветљење, већи је од онога који има осећање. Његов ум је просветљен, а то значи да је задобио неко преимућство над оним који има осећање, јер је у себи познао неку несумњивост виђења. Друго је, међутим, откривење, када души бивају откривена велика дела и Божије тајне.
 
Питање: Да ли неко, уз помоћ откривења и Божије светлости, може да види душу?
Одговор: Као што телесне очи виде сунце, тако и они, који су озарени Божијом светлошћу, виде обличје душе, али само неколицина хришћана достигне ово виђење.
 
Питање: Да ли душа има облик?
Одговор: Душа има и лик и обличје, који се уподобљују анђелу. Као што анђели имају и лик и обличје, и као што спољашњи човек има лик, тако и онај унутрашњи има лик сличан анђелу и обличје слично спољашњем човеку.
 
Питање: Да ли је једно ум, а друго душа?
Одговор: Као што је телесних делова много и сви се они именују као човек, тако и душа има много делова: ум, савест, вољу, помисли које осуђују и помисли које оправдавају; све је то, међутим, повезано у једну помисао, све су то само делови душе, а душа је једна и то је унутрашњи човек. Међутим, као што спољашње очи издалека виде трње, стрмине и провалије, тако и ум, услед брзине свога зрења, издалека види замке и наговоре непријатељске силе и, будући да је он нека врста душевног ока, успева да сачува душу. Због тога узнесимо славу Оцу и Сину и Светоме Духу у векове векова. Амин.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.