NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
PEDESETA BESEDA
KO ČUDOTVORI U SVETIM SVOJIM?
 
Ko je zaključao nebeska vrata? Da lije to bio Ilija, ili Bog Koji je obitavao u njemu i Koji je zapovedao kiši? Smatram da je Gospodar neba tada zasedao u Ilijinoj duši i da je njegovim jezikom reč Božija zabranila kiši da silazi na zemlju. Kada ju je ponovo izgovorio, otvorila su se nebeska vrata i spustila se kiša. Na sličan način je i Mojsej položio svoj štap, i on se pretvorio u zmiju; zatim je izgovorio reč, i on je opet postao štap. Uzeo je pepeo iz peći, razvejao ga, i pojavile su se kraste. Još jednom je zapovedio, i pojavile su se vaške i žabe. Da li je ovo mogla da učini čovečija priroda? Mojsej je zapovedio moru – i ono se razdvojilo; zapovedio je reci – i ona se pretvorila u krv. Očigledno je, dakle, da je nebeska sila obitavala u njegovom umu i da je kroz Mojseja tvorila ova znamenja.
Kako je nenaoružani David mogao da izađe na megdan sa onakvim džinom? I kada je David bacio kamen na inoplemenika, onda je ruka Božija Davidovom rukom usmerila kamen, i sama Božija sila je, ostvarivši pobedu, porazila neprijatelja. Ovo nije mogao da izvrši David, čije je telo bilo slabo. Približivši se Jerihonu, Isus Navin je sedam dana opsedao grad, ali ništa nije mogao daučini svojom silom. Međutim, kada je zapovedio Bog, zidine su se srušile same od sebe. Kada je ulazio u Obećanu zemlju, Gospod mu je rekao: idi u bitku. Isus Navin je, međutim, odgovorio: „Živ je Gospod, neću poći bez Tebe!“ Ko je zapovedio suncu da stoji tokom bitke? Da li je to bila njegova priroda ili sila koja je obitavala u njemu? Kada je Mojsej ratovao sa Amaličanima, Izrailj ih je pobeđivao sve dotle dok su Mojsejeve ruke bile podignute ka nebu i ka Bogu; međutim, čim bi spustio ruke, nadjačavali su Amaličani.
Kada slušaš o ovome, ne dozvoli svom umu da se udalji. Budući daje sve ovo bilo praobraz [praslika] i senka istinitih stvari, primeni ovo na sebe. Kada uzdigneš dlanove svoga uma i svoje pomisli uzdigneš ka nebu, kada poželiš da se privežeš za Gospoda, tvoje pomisli će srušiti satanu. I kao što je Božija sila srušila jerihonske zidine, tako će i sada Božija sila srušiti zidine poroka koje pregrađuju put tvoga uma, srušiće satanske ograde i istrebiće tvoje neprijatelje. I u vreme Zakona, koji je bio senka, Božija sila je neprestano obitavala uz pravednike, tvoreći vidljiva čuda, dok je unutar njih obitavala Božija blagodat. Duh je dejstvovao i u prorocima, i u njihovim dušama služio je tome da bi prorokovao i savetovao i da bi, kada je to bilo potrebno, otkrivao svetu velika dela. Proroci, dakle, nisu uvek obznanjivali, nego samo onda kada je to hteo Duh koji se nalazio u njima; uostalom, sila je svagda obitavala u njima.
Ako se i u senci, kakva je bio Zakon, Duh Sveti izlivao u takvoj meri, onda se utoliko više izliva u Novom Zavetu, posle Krsta, posle Hristovog dolaska, gde se i izvršilo izlivanje Duha i opijanje Duhom, jer je rečeno: Izliću Duh Svoj na svako telo (Joilj 2; 28). To ima isto značenje kao i reči koje je izgovorio Gospod: Ja sam s vama do svršetka veka (Mt. 28; 20). Svaki koji traži nalazi i, kao što je rečeno: Ako vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu od Njega (Lk. 11; 10-13), prema apostolskoj reči: u sili i sa punim ubeđenjem (1. Sol. 1; 5). Iz tog razloga se ovo zadobija po meri, sa trudom, sa velikim naporom, sa trpljenjem i sa ljubavlju prema Njemu, kada su već, prema onome što je rečeno, duševna čula obučena u razlikovanje dobra i zla (Jev. 5; 14), odnosno za razlikovanje lukavstva, nagovora, raznolikih napada i zamki zla i, slično tome, i za razlikovanje raznih darova i razne pomoći po dejstvu i sili Duha. Naime, onaj koji u sebi prepozna grehovne kraste koje strastima skrnave unutrašnjeg čoveka, ali ne prepozna u sebi pomoć koja dolazi od Svetoga Duha istine, Koji ukrepljuje njegovu slabost i obnavlja dušu srdačnom radošću, ne poseduje sposobnost razlikovanja i nije poznao raznolikost domostroja Božije blagodati i Božijeg mira. S druge strane, i onaj, kojem pomaže Gospod, i koji ima duhovno veselje i nebeske darove, ako pomisli o sebi da više nije podložan grehu – samoga sebe obmanjuje i predaje se zabludi, ne razlikujući istančanost poroka i ne shvatajući da se uzrastanje iz nezrelosti i usavršavanje u Hristu odvija postepeno, jer uz pomoć, koju daje Sveti i Božanski Duh, istovremeno i vera, koja uzrasta, počinje da napreduje, i sva uporišta nečistih pomisli počinju postepeno da se približavaju potpunom istrebljenju.
Zato je svaki od nas obavezan da istraži da li je pronašao blago u ovom slabašnom sasudu (tj. u smrtnom telu), da li se obukao u porfiru Duha, da li je video Cara, da li je otpočinuo, da li Mu je postao blizak ili još služi u spoljašnjim kućama? U duši je, naime, mnogo delova, i njena je dubina velika, a greh, koji je u nju ušao, već je ovladao svim delovima i prostorima srca. Usled toga, kada čovek počne da traži blagodat, ona mu pristupa i zagospodari, možda, nad dva dela duše. Onaj koji je neiskusan, budući utešen blagodaću, misli da je blagodat koja se spustila ovladala svim delovima duše i da je greh iskorenjen. Međutim, veći deo duše i dalje je u vlasti greha, dok nad jednim delom gospodari blagodat. Čovek se na taj način obmanjuje i ne zna za ovo.
Imajući još mnogo toga o ovome da napišem vašoj iskrenoj ljubavi, onoj nekolicini među vama, kao razboritim ljudima, dajem povod da, primenivši ovo i istraživši silu reči, postanete još razboritiji u Gospodu i da Njegovom blagodaću i sa silom istine umnožite prostotu vašeg srca nepokolebivo sledeći put svoga spasenja, izbavivši se od svake ljubopitljivosti i svakog lukavstva protivnika, da biste se udostojili da se ne spotaknete i da budete neosuđeni na dan suda Gospoda našeg Isusa Hrista. Njemu slava i sila sa Ocem i životvornim Duhom Njegovim, sada i svagda i u beskonačne vekove vekova! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *