NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
ČETRDESET DEVETA BESEDA
NEMA DOVOLJNO RAZLOGA DA SE ČOVEK ODREKNE NASLADA OVOGA SVETA UKOLIKO NEĆE UČESTVOVATI U BLAŽENSTVU ONOGA
 
Ako onaj koji je radi Gospoda napustio svoje, ako se odrekao ovoga sveta i svetovnih naslada, ako se odrekao imanja, oca i majke, ako je raspeo samoga sebe i postao beskućnik i siromah koji ništa nema – ako, dakle, umesto svetovnog spokojstva ne nađe božanstveni počinak, ako umesto privremene naslade ne oseti u svojoj duši duhovno naslađivanje, ako se, umesto u propadljivu odeću, po unutrašnjem čoveku ne obuče u odeždu božanstvene svetlosti i ako umesto ovog pređašnjeg i telesnog opštenja u svojoj duši nesumnjivo ne upozna zajednicu sa nebeskim, ako umesto vidljive radosti ovoga sveta ne bude u sebi imao radost duha i utehu nebeske blagodati, ako u dušu, prema onome što je napisano, ne primi božanstveno nasićenje kada mu se javi slava Gospodnja (v. Ps. 16,15), jednom rečju, ako umesto ove privremene naslade već sada ne zadobije u svojoj duši željenu nepropadljivu nasladu, ondaje on postao so koja je obljutavela, i dostojan je žaljenja više od svih ostalih ljudi – ovdašnjeg se lišio, a božanstvenim se nije nasladio, nije, prema dejstvovanju Duha, u svom unutrašnjem čoveku poznao božanstvene tajne.
Čovek se otuđuje od sveta zato, da bi se, prema apostolu, njegova duša u mislima preselila u drugi svet i vek, kao što je rečeno: Naše življenje je na nebesima (Fil. 3; 20) i: Živeći u telu, ne vojujemo po telu (2. Kor. 10; z). Usled toga, onaj koji se odrekao ovoga sveta mora čvrsto verovati da mu još sada, uz sadejstvo Duha, predstoji da u mislima pređe u drugi vek i da tamo živi, da se tamo raduje i naslađuje duhovnim blagom, da se, po unutrašnjem čoveku, rodi od Duha, kao što je rekao Gospod: Ko u Mene veruje, prešao je iz smrti u život (v. Jn. 5;23) . Postoji, naime, i druga smrt, osim vidljive, kao što postoji i drugi život, osim vidljivog. Pismo kaže: Ona što se odapa nasladama, živa je umrla (1 Tim. 5,6), i: Ostavi neka mrtvi sahranjuju svoje mrtvace (Lk. 9; 60), neće mrtvi hvaliti te, Gospode, nego mi živi blagosiljaćemo Te (Ps. 113; 25).
Kad se sunce pojavi nad zemljom, sve su njegove luče na zemlji, a kada je na zapadu, ono tada, odlazeći u svoj dom, ponovo sabira svoje luče. Tako je i duša, koja nije odozgo preporođenaDuhom, svojim pomislima potpuno na zemlji i njene misli rasprostiru se do granica zemlje. Međutim, čim se udostoji da dobije nebesko rođenje i zajednicu od Duha, sabravši u jedno sve svoje pomisli i zadržavši ih kod sebe, onaushodi ka Gospodu, u nerukotvoreno obitalište na nebesima, i sve njene pomisli, stupajući u božanstveni vazduh, postaju nebeske, čiste i svete, jer duša, oslobodivši se iz mračne tamnice nečastivog kneza – duha ovoga sveta – zadobija čiste i božanstvene pomisli, pošto je Bog blagovoleo da čoveka stvori kao pričasnika božanstvene prirode.
Ako se, dakle, udaljiš od svega žitejskog [ovosvetskog] i ako budeš marljivo obitavao u molitvi, uskoro ćeš osetiti da je ovaj trud ispunjen spokojstvom i smatraćeš da su mala nedaća i napor prepuni najveće radosti i utehe. Čak i ako bi tvoji duša i telo, tokom čitavog života, bili svakog trenutka iscrpljivani radi ovolikih dobara, šta bi to značilo? O, neizrecivo milosrđe Božije! Bog besplatno daruje Sebe verujućima, i čovek za kratko vreme postaje naslednik Božiji, Bog se nastanjuje u čovekovo telo i Gospod u Sebi ima prekrasno obitalište – čoveka! Kao što je Bog nebo i zemlju stvorio radi čovekovog obitavanja, tako je i čovekove telo i dušu stvorio kao Svoj dom, da bi se uselio i otpočinuo u njegovom telu kao u Svom domu, imajući za prekrasnu nevestu ljubljenu dušu, stvorenu prema Njegovom liku. Obručih vas, kaže apostol, Mužu jedinome, da devojku čistu privedem Hristu (2 Kor. 11,2) i: Njegov dom smo mi (Jev. 3; 6). Kao što muž u svoj dom brižljivo sabira svako dobro, tako i Gospod u Svom domu – u duši i telu – sabira i polaže nebesko bogatstvo duha. Niti su mudri svojom mudrošću, niti su razumni svojim razumom mogli da shvate duševnu istančanost, ili da kažu šta je duša; jedino se uz sadejstvo Svetoga Duha otkriva i zadobija pojam i pouzdano znanje o duši. Pri tom, međutim, razmatraj, rasuđuj i shvataj kako se to događa, i slušaj: On je Bog, a ona – nije Bog; On je Gospodar, a ona – sluškinja; On je Tvorac, a ona – tvorevina; On je Stvoritelj, a ona – stvorenje; Njegova i njena priroda nemaju ništa zajedničko i On je jedino prema svojoj beskonačnoj, neizrecivoj i nezamislivoj ljubavi i prema Svom milosrđu blagovoleo da se nastani u ovoj tvorevini, u ovoj razumnoj tvari u ovom Svom časnom i izabranom sasudu da bismo, kaže Pismo, bili kao prvina od Njegovih stvorenja (Jak. 1; 18), da bismo bili Njegova mudrost i zajednica, Njegovo sopstveno obitalište, Njegova sopstvena čista nevesta.
Budući da su takva blaga koja su nam priugotovljena i da su takva obećanja koja su nam data, da je takvo bilo blagovoljenje Gospodnje prema nama, nećemo biti lenji i nemarni, nego ćemo, čeda, pohitati ka večnom životu, i potpuno se posvetiti ugađanju Gospodu. Molićemo Gospoda da nas Svojom božanskom silom izbavi iz mračne tamnice sramnih strasti, osvetivši se za Svoj sopstveni lik, za Svoje stvorenje, da bi mu vratio svetlost i učinio dušu zdravom i čistom; na taj način ćemo se udostojiti zajednice Duha, proslavljajući Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *