NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
ČETRDESET OSMA BESEDA
O SAVRŠENOJ VERI U BOGA
 
Nameravajući da Svoje učenike uzvede do savršene vere, Gospod je u Jevanđelju rekao: neveran u malom neveran je i u mnogom, a koji je veran u najmanjem, i u mnogom je veran (Lk. 16; 10). Šta označava ovo malo? I šta označava ovo mnogo? Malo – to su obećanja ovoga veka, sve ono za šta je Gospod obećao da će obezbediti onima koji u Njega veruju, na primer, hrana, odeća i ostalo, što služi telesnom spokojstvu, zdravlju i sličnom, a za šta nam je takođe zapovedio da se ne brinemo, sa pouzdanjem se uzdajući u Njega, jer Gospod o svemu promišlja radi onih koji Mu pritiču. „Mnogo“, pak, označava darove večnog i nepropadljivog veka, za koje je obećao da će ih podariti onima što veruju u Njega, koji se neprestano o njima brinu i traže ih od Njega, jer im je tako zapovedio: Tražite, kaže, najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, a sve ovo će vam se dodati (Mt. 6; 33). Ovo nam je zapovedio zato, da bi svaki od nas bio ispitan ovim malim i privremenim – da li veruje u Boga Koji je obećao da će nam sve to obezbediti samo ukoliko se mi ne budemo brinuli o tome i ako se budemo brinuli o budućem i večnom.
Ukoliko čovek sačuva zdravu veru u rasuđivanju o ovome što je rečeno, postaje očigledno da veruje nepropadljivom i da uistinu traži večna dobra. Svaki od onih, koji se pokoravaju reči istine, dužan je ili da samoga sebe ispita i o samome sebi rasudi ili, pak, da se podvrgne ispitivanju i rasuđivanju duhovnih ljudi o tome kako je poverovao i predao se Bogu, da li je pouzdano i u samoj stvarnosti saglasan sa rečju Njegovom ili, usled preuznošenja zbog svog opravdanja i svoje vere, samoga sebe smatra verujućim. Svaki se ispituje i razobličuje da li je veran u malom, a time mislim na privremeno. Kako se to događa? Saslušaj. Ako sebe nazivaš verujućim, da li smatraš da ćeš se udostojiti nebeskog Carstva, da si, rodivši se odozgo, postao Sin Božiji i sanaslednik Hristov, da ćeš biti sa Hristom, da ćeš u vekove carevati i biti blažen u neizrecivoj svetlosti u bezgranične i nebrojene vekove? Nesumnjivo je da ćeš odgovoriti: „Da, iz tog razloga sam se udaljio od sveta i predao se Gospodu“.
Prema tome, ispitaj sebe: zanimaju li te zemaljske stvari, da li mnogo brineš o telesnoj hrani i odeći, o ostalim potrebama i počinku, da li pokušavaš da ih se domogneš sopstvenim snagama i da li promišljaš o sebi, iako ti je zapoveđeno da se uopšte ne brineš o sebi? Ako, dakle, veruješ da ćeš zadobiti besmrtno, večno, neprolazno i preizobilno, zar onda utoliko pre za ono prolazno i zemaljsko, što Bog daje i bezbožnicima, i zverima i pticama, nećeš verovati da će ti Gospod i to obezbediti, jer je zapovedio da se uopšte ne brinemo o tome, rekavši: ne brinite se o tome šta ćete jesti ili šta ćete piti, ili u šta ćete se odenuti, jer sve ovo neznabošci ištu (Mt. 6; 25, 32). Ako se još brineš o ovome, i ako nisi u potpunosti poverovao Njegovoj reči, onda znaj da se do sada nisi uverio u zadobijanje večnih dobara, odnosno Carstva nebeskog, i sebe samo smatraš verujućim, pokazujući se kao neveran u malom i propadljivom. Osim toga, kao što je telo skupocenije od odeće, i duša je skupocenija od tela. Veruješ li onda da će tvoja duša od Hrista primiti iscelenje večnih rana koje ljudi ne mogu da iscele, tj. sramnih strasti, veruješ li da je Gospod radi toga i došao ovamo, da bi verne duše izlečio od neizlečivih strasti i očistio od skverne grehovne gube kao jedini istinski Lekar i Iscelitelj?
Ti ćeš reći: „Nesumnjivo verujem i čvrsto stojim u tome, i takvo je moje uzdanje“. Međutim, ispitaj sebe i saznaj: da li te telesna stradanja ponekad vode kod zemaljskih lekara, kao da Hristos, u Kojega si poverovao, ne može da te izleči? Pogledaj kako samoga sebe obmanjuješ i smatraš sebe verujućim, iako još ne veruješ kako bi uistinu trebalo. Ako bi, pak, verovao da Hristos isceljuje večne i neizlečive rane besmrtne duše i grehovne bolesti, onda bi verovao i da On ima moć da isceli i privremene i telesne slabosti i bolesti, tako da bi pre svega Njemu priticao, ne oslanjajući se mnogo na lekarska sredstva i usluge. Znaj da je Onaj Koji je stvorio dušu stvorio i telo, i da Onaj, Koji isceljuje besmrtnu dušu može i telo da izleči od privremenih stradanja i bolesti.
Ti ćeš mi, naravno, reći sledeće: „Bog je za lečenje tela dao zemaljske trave i lekove, i za telesne slabosti pripremio je lekarska sredstva, odredivši da se telo, uzeto od zemlje, isceljuje onim što zemlja i daje“. Ja sam sasvim saglasan sa tim. Međutim, budi pažljiv i saznaj kome je ovo dato i o kome je Bog posebno brinuo po Svom velikom i beskonačnom čovekoljublju i dobroti! Kada je odstupio od zapovesti koja mu je data, čovek je bio podvrgnut osudi gneva pa je iz rajske naslade proteran u ovaj svet kao u ropstvo ili sramotu ili kao u nekujamu, pokorivši se vlasti tame i postavši neveran usled obmanutosti strastima; zbog toga je na kraju postao podložan stradanjima i bolestima tela, iako pre pada nije znao ni za stradanja, ni za bolesti. Očigledno je da su svi, koji su od njega rođeni, podložni tim stradanjima.
Bog je, dakle, u ovome pokazao Svoju brigu o nemoćnima i nevernima, jer po Svojoj velikoj dobroti nije hteo da grešni ljudski rod potpuno propadne. Na radost i isceljenje tela i za zadovoljenje njegovih potreba, On je svetovnim ljudima i svima spoljašnjima dao lekove i dozvolio da se koriste ovim sredstvima, jer još nisu u stanju da sebe u potpunosti povere Bogu. Ti si, međutim, monah koji je pristupio Hristu, jer si poželeo da budeš Sin Božiji, da se rodiš odozgo, od Duha, primivši pri tom obećanja uzvišenija i veća nego što ihje primio prvi, bestrasni čovek – blagovoljenje Gospodnjeg dolaska. Postavši tuđi za svet, dužan si da zadobiješ neke nove pojmove, veru i način života, neuobičajene za sve mirjane. Slava Ocu, i Sinu, i Svetome Duhu u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *