NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
ČETRDESET ŠESTA BESEDA
O RAZLICI IZMEĐU REČI BOŽIJE I REČI SVETA, IZMEĐU ČEDA BOŽIJIH I ČEDA OVOGA SVETA
 
Reč Božija jeste Bog, a reč sveta jeste svet. Veliki su rastojanje i razlika između reči Božije i reči sveta, između čeda Božijih i čeda sveta. Svaki porod upodobljuje se svojim roditeljima. I zato, ako porod Duha poželi da se preda reči sveta, zemaljskim stvarima i slavi ovoga veka, onda on umire i propada, jer nije mogao da nađe istinski počinak, jer je njegov počinak tamo, gde je i rođen. Zaguši se, kako kaže Gospod (Mt. 13; 22), i postaje neplodan za reči Božije, onaj koji je obuzet zemaljskim brigama i vezan zemaljskim okovima. Onaj koji je podjednako obuzet telesnim htenjem, tj. svetovni čovek, ako poželi da sluša reč Božiju guši se i kao da postaje neko od beslovesnih. Oni, koji su naviknuti na obmane poroka, kada slušaju o Bogu kao da suuznemireni neprijatnom besedom i njihov um biva ogorčen.
I Pavle, međutim, govori: Duševan (telesan) čovek ne prima što je od Duha Božija, jer mu je ludost (1. Kor. 2; 14). I prorok je rekao: reč Božija postala je za njih na porugu i na podsmeh (Jer. 20; 8) Vidiš li da se ne može drugačije živeti, osim po tom zakonu, po kojem je svaki rođen? Moramo, međutim, na ovo obratiti pažnju i sa druge strane. Ako telesni čovek odluči da se promeni, on najpre umire i postaje neplodan za onaj pređašnji, nečisti život. Čovek koji je obuzet bolešću, na primer groznicom, leži na postelji i nije u stanju da se bavi nijednim zemaljskim delom. Međutim, njegov um ne miruje, nego se bavi brigom o poslu, traži lekara i šalje kod njega svoje prijatelje. Tako je duša prestupanjem zapovesti izložila sebe slabosti strasti i postala nemoćna, ali kada pristupi Gospodu i kada poveruje u Njega, od Njega dobija zastupanje i, odrekavši se pređašnjeg, veoma lošeg života, još leži jer je slaba zbog stare bolesti i nema snage da uistinu izvrši neko delo. Ona je, međutim, obavezna i može da se brine o životu, da moli Gospoda i da traži istinskog Lekara.
Neki koji su obmanuti lažnim učenjem nepravilno tvrde da je čovek mrtav i da ne može da učini nikakvo dobro. Iako dete nema snage da nešto učini ili nije u stanju da na svojim nogama ode kod majke, ono se, tražeći majku, kreće, viče i plače. Majka se tada sažali nad njim; ona se raduje što je dete traži sa naporom i plačem. I kako dete ne može da dođe kod nje, sama majka, savladana ljubavlju prema detetu, zbog njegovog dugotrajnog traženja odlazi kod njega i uzima ga s velikom nežnošću, miluje ga i hrani. Ovo isto čini i čovekoljubivi Bog sa dušom, koja Mu pristupa i traži Ga. Podstaknut Njemu svojstvenom ljubavlju i Njegovom sopstvenom dobrotom, On se još više privezuje za razumni deo duše i, prema rečima apostola, postaje jedan Duh sa njom (1. Kor. 6; 7). Kada se, pak, duša priveže za Gospoda, a Gospod, milujući je i ljubeći, dođe i priveže se za nju, i kada već njen umni deo neprestano obitava u blagodati Gospodnjoj, tada duša i Gospod postaju jedan duh, jedno sjedinjenje, jedan um. Telo duše ostaje na zemlji, ali njen um u potpunosti živi u nebeskom Jerusalimu, ushodeći do trećeg neba, privezujući se za Gospoda i tamo Mu služeći.
I Sam Onaj Koji sedi u nebeskom gradu, na prestolu veličine i na visini, sav obitava sa dušom u njenom telu, jer je njen lik On postavio gore, u nebeski grad svetih, u Jerusalim, a sopstveni lik neizrecive svetlosti Svog Božanstva položio je u njeno telo. On njoj služi u gradu tela, a ona Njemu služi u nebeskom gradu. Duša je postala Njegova naslednica na nebesima, a On je nju primio u nasleđe na zemlji, jer Gospod postaje nasleđe duše, i duša nasleđe Gospodnje. Čak i kod pomračenih grešnika misao i um mogu da budu veoma daleko od tela i imaju moć da ujednom trenutku pređu ogromne prostore, da se premeste u daleke zemlje; često se događa da je telo bačeno na zemlju, a misao u drugoj zemlji obitava uz voljenog ili uz voljenu i vidi sebe kao da tamo živi. Ako je, dakle, i duša grešnika tako tanana i brzih krila, ako njen um ništa ne sprečava da bude na dalekim mestima, onda ona duša sa koje je silom Svetoga Duha skinuta koprena tame i čije su oči prosvetljene nebeskom svetlošću, koja je potpuno izbavljena od sramnih strasti i postala čista po blagodati, utoliko pre celovito služi Gospodu duhom, i celovito Mu služi telom, i toliko se proširuje svojom mišlju da se može naći svuda, tako da i gde hoće, i kada hoće, služi Hristu.
Apostol govori ovako: Da biste mogli razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina, i dubina i visina, i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi razum, da biste se ispunili svakom punoćom Božijom (Ef. 3; 18-19). Razmišljaj o neizrecivim tajnama duše: Gospod sa nje skida tamu koja na njoj leži, i otkriva je, i Sam joj se otkriva. Koliko se širi i rasprostire misao njenog uma – i u širinu, i u dužinu, i u dubinu, i u visinu vascele vidljive i nevidljive tvari! Prema tome, duša je uistinu veliko, Božije i čudesno delo. Prilikom njenog stvaranja, Bog ju je načinio takvom da u njenoj prirodi nije bilo poroka; naprotiv, stvorio juje po liku [obrazu] vrlina Duha, položio u nju zakone vrlina, rasuđivanje, znanje, razboritost, veru, ljubav i ostale vrline, saglasno obličju Svetoga Duha.
Ona već sada u znanju, razboritosti, ljubavi i veri nalazi Gospoda i On joj se javlja. On je u njupoložio razumevanje, pomisli, volju, vladajući um; zacario je u njoj i neku veliku istančanost, učinio ju je pokretljivom, lakokrilom, neumornom; podario joj je sposobnost dau jednom trenutku dođe i ode, i da mišlju služi Njemu kada to hoće Duh. Jednom rečju, stvorio ju je takvom da bi je učinio Svojom nevestom i zajedničarkom, da bi i On bio sjedinjen sa njom i da bi ona sa Njim bila jedan duh, kao što je rečeno: Ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh sa Njime (1. Kor. 6; 17). Njemu slava u vekove vekova! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *