ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА БЕСЕДА
О ТОМЕ ДА ЧОВЕКА МОЖЕ ДА ИЗЛЕЧИ ЈЕДИНО ДОЛАЗАК ХРИСТОВ, А НЕ НЕКО УМЕЊЕ ИЛИ БОГАТСТВО ОВОГА СВЕТА. У ОВОЈ БЕСЕДИ УКАЗУЈЕ СЕ НА ВЕЛИКО СРОДСТВО ЧОВЕКА СА БОГОМ
 
Ко је изабрао усамљенички живот, мора себи туђим и страним сматрати све, ма шта да се догађа у овом свету. Ко уистину следи за крстом Христовим, он мора, одрекавши се свега, па чак и сопствене душе, имати ум који ће непрестано бити прикован за Христову љубав. То значи да Господа мора претпоставити и родитељима, и браћи, и жени, и деци, и рођацима, и пријатељима, и имовини. Ово је изрекао Господ, говорећи: Сваки ко не остави оца, или матер, или браћу, или жену, или децу, и не крене за Мном није Мене достојан (Мт. 10;36). Као што смо чули, људи ни у чему другом не налазе спасење и починак. Колико се царева појавило из Адамовог рода, који су господарили читавом земљом и силно се гордили због своје царске власти? Ниједан од њих, међутим, није могао да позна оно зло које се преступом првог човека створило у души и помрачило је. Она зато не познаје промене које се у њој дешавају, тј. не зна да је првобитно чисти ум, будући у свом достојанству, созерцавао свог Господара а сада је, услед свог грехопада, обучен у стид. Осим тога, он услед ослепљења очију срца не види више ону славу какву је, пре свога преступа, видео наш отац Адам.
У свету је било и разних мудраца: неки од њих су показали своје првенство у мудрољубљу [филосфији], неки су изазивали дивљење својим вежбама у софизмима, неки су, опет, били силни беседници, неки граматичари и песници, неки су писали упоредне историје. Било је и разних уметника, који су се бавили световним уметностима; неки од њих су, извајавши од дрвета рибе, птице и људске ликове настојали да тиме покажу свој таленат; други су покушавали да од бакра начине обличја идола или нечега другог; други су подизали огромна и прекрасна здања; неки су, копајући земљу, из ње вадили сребро и злато или драго камење; неки су се, опет, поседујући телесну лепоту, гордили красотом свога лица, па су пали у грех и сатана их је још лакше уловио. Сви ови поменути уметници којима је господарила она змија, што се настанила унутар њих, нису познали грех који живи у њима и постали су заробљеници и робови нечисте силе, тако да нису имали никакве користи од свог знања и умећа.
Свет који је испуњен сваком разноликошћу сличан је богатом човеку који има велелепне и огромне куће, у изобиљу поседује сребро и злато, разна богатства и слуге, али изненада бива обузет разним болестима и слабостима. Сва његова родбина стоји испред њега: и поред свег богатства, не може да га избави од болести. Никаква житејска [световна] привезаност, ни браћа, ни богатство, ни било шта од претходно набројаног, не може да душу, која је погружена у грех и неспособна да јасно види, ослободи од греха, и једино долазак Христов може да очисти душу и тело. Према томе, одложимо сваку житејску бригу и предајмо се Господу, даноноћно Га призивајући. Колико су видљиви свет и удобност коју у њему окушамо привидно угодни телу, толико раздражују душевне страсти и увећавају њено страдање.
Један мудар човек пожелео је да се побрине за своју душу, па се усрдно потрудио да испита све који су крстарили овим светом, надајући се да ће задобити неку корист. Долазио је код царева, код владара, код кнежева, и није код њих пронашао спасоносни лек који би могао да примени на душу. Пошао је затим код световних мудраца, дуго боравио међу њима и никакву корист није имао. Отишао је затим код беседника, али је и њих напустио на исти начин, јер ни ту ништа није пронашао. Ишао је код сликара, код оних што из земље добијају злато и сребро, код свих уметника, али није пронашао никакав лек за своје ране.
Најзад је, удаљивши се од њих, почео да тражи Бога, који исцељује страсти и душевне болести. Чим је сагледао себе и размислио о томе, испоставило се да његов ум и даље лебди око оних ствари од којих се, омрзнувши их, на видљив начин удаљио.
Када у свету нека богата жена, која има много новца и раскошан дом, остане без заштите, многи долазе код ње и наносе јој штету, пустошећи њен дом. Пошто неће да трпи увреде, она полази да пронађе мужа који ће бити снажан, за све способан и учен. Када најзад, после много напора, пронађе таквог човека, она се радује због њега и он је од тада штити уместо чврстих зидина. Тако је и душу, после њеног преступа, силно угњетавала противничка сила. Душа је доведена до велике пустоши: због преступа заповести, постала је удовица коју је небески Муж оставио у самоћи да постане играчка свим противничким силама. Оне су је избезумиле и угушиле у њој небеску мисао. Она због тога не види шта су са њом учинили непријатељи и сматра да је таква била од почетка. Затим је однекуд дознала за своје усамљеништво и, зајецавши због своје пустоши пред Божијим човекољубљем, задобила је живот и спасење. У чему се то састојало? У томе што се вратила себи сроднима. Не постоји, наиме, таква блискост и присност, као што је она која постоји између душе и Бога и Бога и душе. Бог је створио разне врсте птица – једне да би се гнездиле на копну и овде проналазиле храну и починак, а друге да би се гнездиле на води и тамо проводиле живот. Он је, такође, створио и два света; један је горе, за служашче духове којима је заповедио да тамо живе, а други је доле, под овим ваздухом, и он је за људе. Створио је небо и земљу, сунце и месец, воде, плодно дрвеће и сваку врсту животиња. Међутим, ни у једној од ових ствари не почива Господ. Свака твар налази се у Његовој власти, али Он није у њима утврдио престо, нити је са њима установио заједницу. Он је Своје благовољење показао једино према човеку, с њим ступивши у заједницу и у њему отпочинувши. Видиш ли у томе сродство Бога са човеком, и човека са Богом? Због тога разумна и мисаона душа, која је обишла све творевине, нигде не налази починак, осим у Господу. Господ, пак, ни према коме није показао Своје благовољење, осим према човеку.
Подигнеш ли очи према сунцу, открићеш да је сунчев круг на небу, али да његова светлост и зраци силазе на земљу и да сва сила светлости и њена блиставост стреме према земљи. Тако и Господ седи с десне стране Оца, изнад сваког поглаварства и власти, али је Његово око устремљено ка срцима људи који живе на земљи, како би оне, што од Њега очекују помоћ, узнео тамо где и Он Сам обитава, јер каже: Где сам Ја, онде ће и слуга Мој бити (Јн. 12; 26) Павле је рекао и ово: Заједно васкрсе и заједно посади на небесима (Еф. 2,6). Бесловесне животиње много су разумније од нас, јер се свака од њих сједињује са својом сопственом врстом: дивљи са дивљима, а овце са својим родом. Ти се, међутим, не враћаш свом небеском сродству, односно ка Господу, него се својим помислима саглашаваш са помислима зла и њима се приклањаш. На тај начин постајеш помоћник греха и заједно с њим ратујеш против самога себе. Тиме постајеш храна непријатељу, слично као што орао прождире птицу и вук овцу, или као што умире дете које је своју руку испружило према змији, а ова гаје ранила. Ови примери, у виду лица, представљају духовно дело.
Ма какве дарове да добије пре брака – било да је то накит, одећа или скупоцености, богата заручница се не смирује док не наступи време удаје и док се не оствари брачни савез. Тако и душа, која се припремила да буде невеста небеског Женика, прима залог Духа, дарове или исцелења, или знања, или откривења. Она се, међутим, не умирује тиме, све док не достигне савршену заједницу, односно љубав која неминовно и непогрешиво оне који је желе чини бестраснима и непоколебивима. Дете, одевено у бисере и у скупоцену одећу, када је гладно ништавним сматра све што је на њему и презире га, а сву пажњу обраћа само на груди које га хране да би окусило млеко. Тако расуђуј и о Божијим духовним даровима. Богу слава у векове! Амин
.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.