NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
ČETRDESET PETA BESEDA
O TOME DA ČOVEKA MOŽE DA IZLEČI JEDINO DOLAZAK HRISTOV, A NE NEKO UMENJE ILI BOGATSTVO OVOGA SVETA. U OVOJ BESEDI UKAZUJE SE NA VELIKO SRODSTVO ČOVEKA SA BOGOM
 
Ko je izabrao usamljenički život, mora sebi tuđim i stranim smatrati sve, ma šta da se događa u ovom svetu. Ko uistinu sledi za krstom Hristovim, on mora, odrekavši se svega, pa čak i sopstvene duše, imati um koji će neprestano biti prikovan za Hristovu ljubav. To znači da Gospoda mora pretpostaviti i roditeljima, i braći, i ženi, i deci, i rođacima, i prijateljima, i imovini. Ovo je izrekao Gospod, govoreći: Svaki ko ne ostavi oca, ili mater, ili braću, ili ženu, ili decu, i ne krene za Mnom nije Mene dostojan (Mt. 10;36). Kao što smo čuli, ljudi ni u čemu drugom ne nalaze spasenje i počinak. Koliko se careva pojavilo iz Adamovog roda, koji su gospodarili čitavom zemljom i silno se gordili zbog svoje carske vlasti? Nijedan od njih, međutim, nije mogao da pozna ono zlo koje se prestupom prvog čoveka stvorilo u duši i pomračilo je. Ona zato ne poznaje promene koje se u njoj dešavaju, tj. ne zna da je prvobitno čisti um, budući u svom dostojanstvu, sozercavao svog Gospodara a sada je, usled svog grehopada, obučen u stid. Osim toga, on usled oslepljenja očiju srca ne vidi više onu slavu kakvu je, pre svoga prestupa, video naš otac Adam.
U svetu je bilo i raznih mudraca: neki od njih su pokazali svoje prvenstvo u mudroljublju [filosfiji], neki su izazivali divljenje svojim vežbama u sofizmima, neki su, opet, bili silni besednici, neki gramatičari i pesnici, neki su pisali uporedne istorije. Bilo je i raznih umetnika, koji su se bavili svetovnim umetnostima; neki od njih su, izvajavši od drveta ribe, ptice i ljudske likove nastojali da time pokažu svoj talenat; drugi su pokušavali da od bakra načine obličja idola ili nečega drugog; drugi su podizali ogromna i prekrasna zdanja; neki su, kopajući zemlju, iz nje vadili srebro i zlato ili drago kamenje; neki su se, opet, posedujući telesnu lepotu, gordili krasotom svoga lica, pa su pali u greh i satana ih je još lakše ulovio. Svi ovi pomenuti umetnici kojima je gospodarila ona zmija, što se nastanila unutar njih, nisu poznali greh koji živi u njima i postali su zarobljenici i robovi nečiste sile, tako da nisu imali nikakve koristi od svog znanja i umeća.
Svet koji je ispunjen svakom raznolikošću sličan je bogatom čoveku koji ima velelepne i ogromne kuće, u izobilju poseduje srebro i zlato, razna bogatstva i sluge, ali iznenada biva obuzet raznim bolestima i slabostima. Sva njegova rodbina stoji ispred njega: i pored sveg bogatstva, ne može da ga izbavi od bolesti. Nikakva žitejska [svetovna] privezanost, ni braća, ni bogatstvo, ni bilo šta od prethodno nabrojanog, ne može da dušu, koja je pogružena u greh i nesposobna da jasno vidi, oslobodi od greha, i jedino dolazak Hristov može da očisti dušu i telo. Prema tome, odložimo svaku žitejsku brigu i predajmo se Gospodu, danonoćno Ga prizivajući. Koliko su vidljivi svet i udobnost koju u njemu okušamo prividno ugodni telu, toliko razdražuju duševne strasti i uvećavaju njeno stradanje.
Jedan mudar čovek poželeo je da se pobrine za svoju dušu, pa se usrdno potrudio da ispita sve koji su krstarili ovim svetom, nadajući se da će zadobiti neku korist. Dolazio je kod careva, kod vladara, kod kneževa, i nije kod njih pronašao spasonosni lek koji bi mogao da primeni na dušu. Pošao je zatim kod svetovnih mudraca, dugo boravio među njima i nikakvu korist nije imao. Otišao je zatim kod besednika, ali je i njih napustio na isti način, jer ni tu ništa nije pronašao. Išao je kod slikara, kod onih što iz zemlje dobijaju zlato i srebro, kod svih umetnika, ali nije pronašao nikakav lek za svoje rane.
Najzad je, udaljivši se od njih, počeo da traži Boga, koji isceljuje strasti i duševne bolesti. Čim je sagledao sebe i razmislio o tome, ispostavilo se da njegov um i dalje lebdi oko onih stvari od kojih se, omrznuvši ih, na vidljiv način udaljio.
Kada u svetu neka bogata žena, koja ima mnogo novca i raskošan dom, ostane bez zaštite, mnogi dolaze kod nje i nanose joj štetu, pustošeći njen dom. Pošto neće da trpi uvrede, ona polazi da pronađe muža koji će biti snažan, za sve sposoban i učen. Kada najzad, posle mnogo napora, pronađe takvog čoveka, ona se raduje zbog njega i on je od tada štiti umesto čvrstih zidina. Tako je i dušu, posle njenog prestupa, silno ugnjetavala protivnička sila. Duša je dovedena do velike pustoši: zbog prestupa zapovesti, postala je udovica koju je nebeski Muž ostavio u samoći da postane igračka svim protivničkim silama. One su je izbezumile i ugušile u njoj nebesku misao. Ona zbog toga ne vidi šta su sa njom učinili neprijatelji i smatra da je takva bila od početka. Zatim je odnekud doznala za svoje usamljeništvo i, zajecavši zbog svoje pustoši pred Božijim čovekoljubljem, zadobila je život i spasenje. U čemu se to sastojalo? U tome što se vratila sebi srodnima. Ne postoji, naime, takva bliskost i prisnost, kao što je ona koja postoji između duše i Boga i Boga i duše. Bog je stvorio razne vrste ptica – jedne da bi se gnezdile na kopnu i ovde pronalazile hranu i počinak, a druge da bi se gnezdile na vodi i tamo provodile život. On je, takođe, stvorio i dva sveta; jedan je gore, za služašče duhove kojima je zapovedio da tamo žive, a drugi je dole, pod ovim vazduhom, i on je za ljude. Stvorio je nebo i zemlju, sunce i mesec, vode, plodno drveće i svaku vrstu životinja. Međutim, ni u jednoj od ovih stvari ne počiva Gospod. Svaka tvar nalazi se u Njegovoj vlasti, ali On nije u njima utvrdio presto, niti je sa njima ustanovio zajednicu. On je Svoje blagovoljenje pokazao jedino prema čoveku, s njim stupivši u zajednicu i u njemu otpočinuvši. Vidiš li u tome srodstvo Boga sa čovekom, i čoveka sa Bogom? Zbog toga razumna i misaona duša, koja je obišla sve tvorevine, nigde ne nalazi počinak, osim u Gospodu. Gospod, pak, ni prema kome nije pokazao Svoje blagovoljenje, osim prema čoveku.
Podigneš li oči prema suncu, otkrićeš da je sunčev krug na nebu, ali da njegova svetlost i zraci silaze na zemlju i da sva sila svetlosti i njena blistavost streme prema zemlji. Tako i Gospod sedi s desne strane Oca, iznad svakog poglavarstva i vlasti, ali je Njegovo oko ustremljeno ka srcima ljudi koji žive na zemlji, kako bi one, što od Njega očekuju pomoć, uzneo tamo gde i On Sam obitava, jer kaže: Gde sam Ja, onde će i sluga Moj biti (Jn. 12; 26) Pavle je rekao i ovo: Zajedno vaskrse i zajedno posadi na nebesima (Ef. 2,6). Beslovesne životinje mnogo su razumnije od nas, jer se svaka od njih sjedinjuje sa svojom sopstvenom vrstom: divlji sa divljima, a ovce sa svojim rodom. Ti se, međutim, ne vraćaš svom nebeskom srodstvu, odnosno ka Gospodu, nego se svojim pomislima saglašavaš sa pomislima zla i njima se priklanjaš. Na taj način postaješ pomoćnik greha i zajedno s njim ratuješ protiv samoga sebe. Time postaješ hrana neprijatelju, slično kao što orao proždire pticu i vuk ovcu, ili kao što umire dete koje je svoju ruku ispružilo prema zmiji, a ova gaje ranila. Ovi primeri, u vidu lica, predstavljaju duhovno delo.
Ma kakve darove da dobije pre braka – bilo da je to nakit, odeća ili skupocenosti, bogata zaručnica se ne smiruje dok ne nastupi vreme udaje i dok se ne ostvari bračni savez. Tako i duša, koja se pripremila da bude nevesta nebeskog Ženika, prima zalog Duha, darove ili iscelenja, ili znanja, ili otkrivenja. Ona se, međutim, ne umiruje time, sve dok ne dostigne savršenu zajednicu, odnosno ljubav koja neminovno i nepogrešivo one koji je žele čini bestrasnima i nepokolebivima. Dete, odeveno u bisere i u skupocenu odeću, kada je gladno ništavnim smatra sve što je na njemu i prezire ga, a svu pažnju obraća samo na grudi koje ga hrane da bi okusilo mleko. Tako rasuđuj i o Božijim duhovnim darovima. Bogu slava u vekove! Amin
.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *