NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
ČETRDESET DRUGA BESEDA
ČOVEKA KA SAVRŠENSTVU, ILI KAO ONOME ŠTO MU ŠKODI, NE VODI ONO SPOLJAŠNJE, NEGO ONO UNUTRAŠNJE, ILI DUH BLAGODATI, ILI DUH ZLOBE
 
Ako su veliki grad, nakon rušenja njegovih zidina, neprijatelji zauzeli i opustošili, onda nema nikakve koristi od njegove prostranosti. On, zbog veličine, mora imati i čvrste zidine, da neprijatelji ne bi ušli u njega. Tako se i duše, ukrašene znanjem, poimanjem i najoštrijim umom, upodobljuju velikim gradovima. Postavlja se, međutim, jedno pitanje: da li su one ukrepljene silom Duha, da u njih ne bi ušli neprijatelji i opustošili ih? Naime, mudraci ovoga sveta, Aristotel, Platon ili Sokrat, koji behu razboriti u (svetovnom) znanju, upodobljuju se velikim gradovima, ali su ih neprijatelji opustošili, jer nisu imali Duha Božijega.
Neuki ljudi, međutim, koji su postali pričasnici blagodati, slični su malim gradovima, ukrepljenim krsnom silom. Oni, se, pak, lišavaju blagodati i propadaju iz dva razloga: ili zato što ne podnose trpeljivo nedaće koje ih sustignu, ili zato što, nasladivši se grehovnim zadovoljstvima, počinju da im robuju. Oni ne mogu da pređu svoj put bez iskušenja. Prilikom porođaja, i najsiromašnija žena i carica osećaju podjednake bolove; isto tako, ni zemlja bogatoga ni zemlja siromašnoga ne može da donese dobre plodove ako nije obrađena kako je potrebno. I u duševnom delanju, ni mudri ni bogati neće se zacariti blagodaću drugačije nego trpljenjem, nedaćama i velikim trudom, jer takav treba da bude život hrišćana. Kao što med, budući da je sladak, ne prima u sebe ništa gorko ili otrovno, tako je i sa hrišćanima: ma šta da im se dogodi, bilo da je dobro ili loše, oni ostaju blagi, kao što je rečeno: Budite blagi, kao što je Otac vaš nebeski (Lk. 6;36). Ono, pak, što je škodljivo i što skrnavi čoveka, nalazi se unutar njega: Iz srca izlaze zle pomisli (Mt. 15; 19), kao što kaže Gospod. Čoveka, dakle, skrnavi ono što je unutar njega.
Iz tog razloga unutra, u duši, puzi i hoda duh zla, onaj umni pokretač, odnosno koprena tame, stari čovek kojega moraju svući svi oni što pritiču Bogu, da bi se obukli u nebeskog i novog čoveka, odnosno u Hrista. Zato čoveku ne može da naškodi ništa spoljašnje, može da mu naškodi samo živi i delatni duh tame koji obitava u srcu. Zbog toga je svaki dužan da vodi borbu u pomislima, da bi u njegovom srcu zablistao Hristos. Njemu slava u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *