NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
ČETRDESETA BESEDA
O TOME DA SU SVE VRLINE, ALI I SVA RĐAVA DELA, MEĐUSOBNO POVEZANE I DA, KAO KARIKE U LANCU, ZAVISE JEDNE OD DRUGIH
 
O spoljašnjem podvižništvu i o tome, koji je način života uzvišen i prevashodan, trebalo bi, ljubljeni, da znate sledeće: sve vrline su međusobno povezane kao karike u duhovnom lancu i jedna od druge zavisi: molitva od ljubavi, ljubav od radosti, radost od krotkosti, krotkost od smirenja, smirenje od služenja, služenje od nade, nada od vere, vera od poslušanja, poslušanje od (srdačne) prostote. Tako se događa i sa suprotne strane, jer i rđava dela zavise jedno od drugog: mržnja od razdražljivosti, razdražljivost od gordosti, gordost od slavoljublja, slavoljublje od neverja, neverje od kamenosrdnosti, kamenosrdnost od nerada, nerad od lenčarenja, lenčarenje od uninija [čamotinje], uninije od netrpeljivosti, netrpeljivost od slastoljublja; ostali ogranci poroka takođe su međusobno povezani, kao što su na dobroj strani i vrline međusobno povezane i zavise jedne od drugih.
U svakoj dobroj revnosti ono glavno i vrh je – marljivo obitavanje u molitvi. Pomoću nje i tražeći od Boga, svakodnevno možemo zadobijati i ostale vrline. Odatle kod onih koji su ga se udostojili potiče zajednica u Božijoj svetosti, u duhovnim energijama, kao i privezivanje sklonosti uma za Gospoda u neizrecivoj ljubavi. Onaj koji svakodnevno prisiljava sebe da obitava u molitvi, taj se duhovnom ljubavlju prema Bogu rasplamsava za božanstvenu privrženost i plamenu čežnju, i prima blagodat duhovnog savršenstva koje ga osvećuje.
 
Pitanje: Budući da neki prodaju imanje, oslobađaju robove i ispunjavaju zapovesti, ali nemaju pravi trud [dvig] da u ovom svetu prime Duha, znači li to da oni, živeći na taj način, neće ući u nebesko Carstvo?
Odgovor: Ovo je vrlo istančan predmet za rasuđivanje. Neki, naime, tvrde da je i Carstvo jedno, i da je geena jedna; mi, pak, kažemo da je mnogo stepeni, mera i razlika i u jednom istom Carstvu i u jednoj istoj geeni. Svi udovi imaju jednu dušu, i gore ona dejstvuje u glavi (mozgu) a dole pokreće noge. Tako i Božanstvo obuhvata sve tvari – i nebeske, i one koje su ispod bezdana, i svuda celovito obitavau tvari iako je, prema Svojoj neizmernosti i neobuhvatnosti, Ono i izvan tvari. Zato Samo Božanstvo pazi na ljude i sve premudro ustrojava. I ako se neko moli i ne znajući šta traži, neki poste, a neki služe, Bog kao pravedni Sudija svakoga nagrađuje srazmerno njegovoj veri. Naime, to što oni čine, čine zbog straha Božijeg, ali nisu svi oni sinovi, carevi i naslednici.
Neki su u svetu ubice, neki preljubnici, neki pljačkaši, a neki, opet, svoje imanje dele siromasima. Gospod gleda i na jedne i na druge i onima koji čine dobro daje počinak i nagradu; postoje mere preizobilja, a postoje i male mere, u samoj svetlosti i u samoj slavi postoji razlika. U samoj geeni i u kaznama postoje trovači, i razbojnici, ali i oni koji su sagrešili u malom. Oni, pak, koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena i da ne postoje stepeni, pogrešno govore. Koliko je sada mirjana koji pohađaju pozorišta i prepuštaju se raznim drugim nedoličnostima? I koliko je još onih koji se mole i koji se plaše Boga? Bog gleda i na jedne i na druge i, kao pravedni Sudija, jednima priprema počinak, a drugima kaznu.
Kada upregnu konje, ljudi upravljaju kolima i jurišaju jedan na drugoga. Svaki se trudi da obori i da pobedi protivnika. Tako i srce podvižnika predstavlja svojevrsnu pozornicu: tamo se nečisti duhovi bore sa dušom, a Bog i anđeli motre na podvig. Osim toga, svakoga časa pojavljuju se mnoge nove pomisli, bilo da ih stvara sama duša, bilo da ih nameće nečastivi. Duša, naime, ima mnogo skrivenih pomisli i u jednom času ona ih stvara i rađa; i nečastivi ima mnogo pomisli i ciljeva, i u svakom trenutku rađa nove pomisli protiv duše. Um je kočijaš, i on upreže kočiju duše, držeći uzde pomisli i ustremljujući se protiv satanske kočije, jer se i satana pripremio da krene na dušu.
 
Pitanje: Ako je molitva počinak, zašto neki kažu „ne možemo da se molimo“ i ne obitavaju u molitvi?
Odgovor: Sam počinak, u svom preobilju, vodi ka milosrđu i drugim služenjima, kao što je posećivanje braće i služenje rečju. I sama priroda zahteva da se ode, da se vidimo sa braćom i da izgovorimo reč. Ono što je bačeno u vatru ne može da ostane u svojoj sopstvenoj prirodi, nego nužno i samo postaje vatra. Ako u vatru baciš sitan kamen, od toga će nastati malo kreča. Ako se čovek isuviše pogruzi u more i ode na samu sredinu, potonuće i poginuće. Onaj, pak, koji postepeno ulazi u vodu, taj želi da opet izađe, da otpliva, da dođe do pristaništa i da vidi ljude na zemlji. Tako je i u duhovnom; neki stupa u dubinu blagodati, a opet se seća svojih prijatelja; i sama priroda zahteva da se sastanemo sa braćom, da ispunimo dužnost ljubavi i da ih ukrepimo rečju.
 
Pitanje: Kako je moguće da u srcu istovremeno obitavaju i blagodat i greh?
Odgovor: Kada postoji vatra ispod bakarne posude, i kada zatim na vatru nabacaš drva, posuda se zagreva a ono, što je unutar nje, kuva se i kipi zbog vatre, raspaljene izvan posude. Ako se neko ulenji i ne nabaca drva, žar će početi da slabi i kao da se gasi. Tako i blagodat predstavlja nebeski plamen koji je unutar tebe. Ako se budeš molio i ako svoje pomisli predaš Hristu, to je slično kao da si naneo drva i tvoje pomisli će postati plamen, pogružavajući se u ljubav Božiju. Iako se Duh udaljuje i izgleda kao da je izvan tebe, On obitava i unutar tebe, kao što se pojavljuje i izvan tebe. Ako se neko olenji pa se, makar i malo, preda ili svetovnim delima ili rasejanosti, opet će pristupiti greh, obući će se u dušu i počeće da tlači čoveka. Duša se tada seća pređašnjeg spokojstva, počinje da tuguje i više da strada.
Um se onda ponovo obraća Bogu, i ponovo počinje da mu se približava pređašnje spokojstvo, ponovo počinje snažno da traži Boga i govori: „Preklinjem Te, Gospode!“ Postepeno počinje da se uvećava plamen koji razgoreva i uspokojava dušu, slično kao što udica postepeno izvlači ribu iz dubine. Kada, pak, ne bi bilo toga, i kada duša ne bi okusila gorčinu i smrt, kako bi mogla da razlikuje gorko od slatkog i smrt od života, i da zablagodari živototvornom Ocu i Sinu i Svetome Duhu u vekove?! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *