NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
TREĆA BESEDA
O TOME DA BI BRAĆA TREBALO DA ŽIVE U ČISTOTI, PROSTODUŠNOSTI, LJUBAVI I MIRU, A DA BORBU I BITKU VODE SAMO SA UNUTRAŠNJIM POMISLIMA
 
Trebalo bi da braća međusobno žive u velikoj ljubavi.
Bilo da se mole, da čitaju Pismo ili da se bave nekim poslom – neka u temelje polože ljubav jednoga prema drugom; u tom slučaju, njihova namera može se udostojiti Božijeg blagovoljenja. I onaj što se moli, i onaj što čita, i onaj koji radi, mogu to da čine sa korišću, ukoliko međusobno žive u čistoti i prostodušnosti. Šta je, dakle, napisano? Da bude volja Tvoja i na zemlji, kao i na nebu (Mt. 6; 10), da bi i braća međusobno živela kao što anđeli na nebesima obitavaju u velikom jedinomisliju, živeći u miru i ljubavi, tako da među njima nema nikakvog preuznošenja i zavisti, nego samo uzajamna ljubav i čistota. Ukoliko se nekoj tridesetorici ljudi dogodi da se bavejednim delom, oni ga ne mogu raditi čitavog dana i noći; naprotiv, neki od njih provešće šest časova u molitvi i želeće da čitaju, neki će ih posluživati, a drugi će se, pak, baviti nekim poslom.
Usled toga, ako braća nešto rade, moraju bitiuuzajamnoj ljubavi i radosti. Neka onaj koji radi o onome što se moli kaže sledeće: „Blago koje moj brat poseduje jeste zajedničko i, prema tome, i ja ga posedujem“. Onaj, pak, koji se moli, neka o onome što čita kaže ovako: „Ono čime se on koristi dok čita, i meni će biti na korist“. Onaj koji radi, neka kaže sledeće: „Ova usluga, koju ja ukazujem, znači zajedničku korist“. Telo ima mnogo delova, a svi oni čine jedno telo i uzajamno pomažu jedni drugima, tako da svaki deo vrši svoju posebnu radnju; osim toga, oko gleda za celo telo, ruke rade za sve ostale delove, noge hodaju i nose na sebi sve ostale delove tela i svaki deo sastradava sa ostalima. Neka, dakle, tako bude i među braćom. Ko se moli, neka onoga koji radi ne osuđuje zato što se ne moli. Onaj, pak, koji radi, neka ne osuđuje onoga što se moli, govoreći: „On nastavlja molitvu a ja radim!“ Onaj koji poslužuje, neka ne osuđuje drugoga. Naprotiv, neka svaki, ma šta da radi – radi to u slavu Božiju. Neka onaj što čita s ljubavlju i radošću gleda na onoga što se moli, i neka ovako rasuđuje: „On se i za mene moli!“ Onaj što se moli, neka o onome što radi rasuđuje na ovaj način: „Ono što on radi, radi za zajedničku korist!“
Na taj način će velika jednoglasnost, mir i jednodušnost biti u stanju da sve međusobno održe u savezu mira i moći će jedni s drugima da žive u čistoti i prostodušnosti, privlačeći na sebe Božije blagovoljenje. Očigledno je, međutim, da je od svega najvažnije blagovremeno obitavanje na molitvi. Osim toga, neka predmet prozbe bude jedno – da imamo u duši dobro i život, odnosno, da imamo Gospoda u umu.
Bilo da neko radi, da se moli ili da čita, neka poseduje onaj neprolazni imetak, tj. Svetoga Duha. Neki kažu da Gospod od ljudi zahteva samo vidljive plodove, a da ono tajno izvršava Sam Bog. U stvarnosti, međutim, nije tako: naprotiv, ukoliko se neko ograđuje prema spoljašnjem čoveku, utoliko mora da se bori i da vodi bitku sa pomislima, jer Gospod od tebe zahteva da budeš gnevan na samoga sebe, da vodiš bitku sa sopstvenim umom, da se ne saglašavaš sa rđavim pomislima i da se ne naslađuješ njima.
Iskorenjivanje greha i zla koje u nama živi može se, međutim, izvršiti jedino Božijom silom, jer čoveku nije dato, i nije mu moguće, da greh iskoreni svojom sopstvenom silom. U tvojoj je moći da se boriš sa njim, da mu se protiviš i da bivaš njime ranjen, dok je njegovo iskorenjivanje – Božije delo. Kada bi ti sam bio u stanju da to učiniš, kakva bi onda bila potreba za Gospodnjim dolaskom? Kao što je oku nemoguće da vidi bez svetlosti, kao što je nemoguće da govorimo bez jezika, da slušamo bez ušiju ili da hodamo bez nogu i radimo bez ruku, tako nam je bez Isusa nemoguće da se spasemo i da uđemo u Carstvo nebesko. Ako ti kažeš: „Ja na vidljiv način nisam ni bludnik, ni preljubnik, ni srebroljubac, a to sigurno znači da sam pravednik“, onda se time zavaravaš, misleći da si već sve izvršio. Greh, međutim, nema samo tri dela od kojih čovek mora da se ogradi, nego ih ima na hiljade. Odakle drskost, bestrašje, razmetljivost, neverje, mržnja, zavist, prepredenost, licemerje? Zar ne bi trebalo da sa njima vojuješ i da vodiš bitku u tajnosti i u pomislima? Ako se u tvom domu nalazi razbojnik, ti se onda žalostiš zbog toga i to ti ne dopušta da budeš bezbrižan, pa čak i sam počinješ da ga napadaš, da mu zadaješ rane i da ih primaš od njega: tako bi i duša trebalo da se protivi, da se suprotstavlja i da odbija.
Tvoja volja, kada se suprotstavlja, obitavajući u trudu i žalosti, počinje, najzad, da zadobija pobedu; ona pada, ali i ustaje, greh je ponovo obara, i u deset i dvadeset bitaka pobeđuje i obara dušu; vremenom će, međutim, i duša, u nečemu početi da pobeđuje greh. I opet, ako duša stoji čvrsto i ni u čemu ne slabi, ona počinje da zadobija prednost, da odlučuje bitku i da zadobija pobedu nad grehom. Međutim, ako i pri tom pažljivo osmotriš, (videćeš da) greh i dalje nadvladava čoveka, sve dok on ne dostigne meru čoveka savršena (Ef. 4; 13) i dok potpuno ne pobedi smrt, jer je rečeno: Poslednji neprijatelj ukinuće se – smrt (1. Kor. 15; 26). Upravo tako ljudi nadvladavaju greh i postaju pobednici nad njim. Ukoliko, međutim, neko govori onako, kao što smo već rekli: „Ja nisam bludnik, nisam preljubnik, nisam srebroljubiv i meni je ovo dovoljno“, onda se on bori sa tri dela, ali ne ratuje sa drugih dvadeset, kojima greh takođe vojuje sa dušom; naprotiv, on biva pobeđen od njih. Stoga se u svemu moramo boriti i podvizavati, jer je um, kao što smo više puta rekli – borac i ima podjednaku silu i za prepiranje sa grehom, i za protivljenje pomislima.
Ako kažeš da je protivnička sila veća i da porok potpuno caruje nad čovekom, onda za nepravednost optužuješ Boga, Koji čovečanstvo osuđuje zato što je poslušalo satanu. Kada je satana moćan i kada pokorava nekom prinudnom silom, onda)e on, kako ti smatraš, viši i silniji od duše, ali nemoj se pokoravati takvoj pomisli. Ako se mladić bori sa dečakom, i ako dečak bude pobeđen, a onda i osude dečaka zato što je pobeđen, onda je to velika nepravda. Zbog toga tvrdim da je um borac, i to podjednako snažan borac. Duša koja se bori i traži pomoć i zaštitu, dobiće i jedno i drugo i udostojiće se izbavljenja, jer su borba i podvig mogući ukoliko su snage jednake. Proslavljajmo Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *