NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
TRIDESET OSMA BESEDA
POTREBNO NAM JE MNOGO PAŽNJE I RASUĐIVANJA DA BISMO PREPOZNALI ISTINSKE HRIŠĆANE I ONOGA KO JE ISTINSKI HRIŠĆANIN
 
Mnoge, koji izgledaju kao pravedni, smatraju hrišćanima, ali je na iskusnim i opitnim ljudima da prepoznaju da li ovi uistinu imaju na sebi Carev pečat i lik, i da li je lažni pečat stavljen na umetničko delo, zbog čega se umetnici ili čude ili ga poriču? Ako nema iskusnih ljudi, onda će biti nemoguće da se prepoznaju varalice, jer ovi na sebi nose lik monaha ili hrišćana. I lažni apostoli su stradali za Hrista, i oni su donosili blagu vest o Carstvu nebeskom, zbog čega apostol kaže: Više sam se trudio, odviše boja podneo, više puta bio u tamnici (2. Kor. 11; 23), čime hoće da pokaže da je on sam postradao više od njih.
Zlato se lako pronalazi, dok se biser i drago kamenje, koji su pogodni za carsku krunu, retko pronalaze, a često se događa i da mnogi od njih nisu ni pogodni za nju. Tako i hrišćani, koji poučavaju druge radi venca Hristovog, retko pronalaze da su te duše postale zajedničari sa svetima. Slava Onome, Koji je toliko zavoleo ovu dušu, postradao za nju i vaskrsao je iz mrtvih! Međutim, kao što je na Mojsejevom licu bila koprena da narod ne bi mogao da gleda njegovo lice, tako i sada na tvom srcu leži koprena da se ne bi videla slava Božija. Kada se, pak, skine koprena, Bog će se javiti i otkriće se hrišćanima i onima koji Ga ljube i istinski traže, kao što i Sam kaže: Javiću mu se, i u njemu ću se nastaniti (Jn. 14; 21-23).
Potrudimo se da pristupimo vernom Hristu da bismo primili obećanje i Novi Zavet koji je Gospod obnovio, krstom i smrću srušivši vrata ada i greha, izvodeći verne duše, dajući im unutra Utešitelja i uvodeći ih u Svoje Carstvo.
I mi ćemo s Njim carevati u Jerusalimu, Njegovom gradu, u nebeskoj Crkvi, u zboru svetih anđela. Oni među braćom, koji su se tokom dutog vremena podvizavali i koji su stekli iskustvo, mogu pomagati neiskusnima i sastradavati sa njima.
Neki su u velikoj meri osnažili i, uz snažno dejstvovanje blagodati Božije u njima, osetili da su njihovi udovi u toj meri osvećeni da su zaključili da u hrišćanstvu više nema mesta za požudu, nego da se zadobija celomudren i čist um i da unutrašnji čovek već lebdi u božanskom i nebeskom. Usled toga, ovakav čovek smatra da je on nesumnjivo dostigao savršenu meru; a onda, kada već veruje da je stupio u bezbednu luku, na njega se podižu talasi i on vidi da je opet usred mora, da je odvučen tamo gde postoje samo nebo i voda i smrt koja ga spremno čeka. Tako greh, koji je ušao u nas, stvara svaku rđavu požudu. Kada se, pak, takav ponovo udostoji izvesne blagodati i kada, da tako kažemo, od vascele morske dubine primi neku kapljicu, u tome samom svakoga dana i svakoga časa nalazi da se izvršava čudo, zbog čega se onaj, koji je izložen tako neobičnom, novom i božanskom dejstvu, čudi i pita kako je mogao da se obmane. Najzad, blagodat ga, kao božanska i nebeska, prosvetljuje, rukovodi, uspokojava i sve ustrojava na dobro, zbog čega carevi i gospodari, mudraci i plemići u poređenju s njim izgledaju kao mali i niski. Tokom vremena nastaje čas kada se stvari menjaju, tako da takav čovek uistinu za sebe misli da je grešniji od svih ljudi. U drugom trenutku, opet, vidi sebe kao velikog i neobičnog cara ili kao moćnog carevog prijatelja; i opet, u drugi čas vidi sebe kao slabog i ubogog. Um, najzad, dolazi u teškoću, pitajući se zašto se događa ovako ili onako, jer nenavidnik dobra, satana, nagovara na zlo one koji su uznapredovali u vrlini i nastoji da ih iskvari. Tako se, dakle, događa.
Ti se, međutim, ne pokoravaj tome, tvoreći pravdu koja se izvršava u unutrašnjem čoveku, gde je postavljen Hristov oltar zajedno sa neoskrnavljenim svetilištem, da se svedočanstvo tvoje savesti pohvali krstom Hrista, Koji tvoju savest očišćuje od mrtvih dela i da poslužiš Bogu duhom svojim, da doznaš Kome se poklanjaš, prema onome što je rečeno: Mi se klanjamo, Onome Koga znamo (v. Jn. 4; 22). Poveri sebe Bogu koji te rukovodi na putu, i neka tvoja duša stupi u zajednicu sa Bogom kao nevesta sa Ženikom, jer je rečeno: Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu (Ef. 5; 32 24) i o neporočnoj duši. Slava Gospodu u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *