ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА БЕСЕДА
О СЛАВИ ХРИШЋАНА КОЈА ЋЕ СЕ (ТЕ СЛАВЕ) О ВАСКРСЕЊУ УДОСТОЈИТИ ЊИХОВА ТЕЛА, ПРОСВЕТИВШИ СЕ ЗАЈЕДНО СА ДУШАМА
 
Као што телесне очи све виде јасно, тако су и душама светих очигледне и видљиве оне лепоте Божанства, са каквима се сједињују и на какве помишљају хришћани. Од телесних очију је, пак, скривена она слава која се јасно открива верујућој души; она је била умртвљена грехом, али њу Господ васкрсава као што васкрсава мртва тела, припрема јој ново небо, нову земљу и Сунце правде и даје јој све од Свог Божанства. Постоји истинити свет и земља живих, и плодни виноград, и хлеб живота, и вода жива, као што је написано: Верујем да ћу видети добра Господња у земљи живих (Пс. 26; 13) и вама који се бојите Господа засијаће сунце правде и здравље ће бити на зрацима његовим (Малах. 4; 2). И Господ је рекао: Ја сам истински чокот (]н. 15; 1), Ја сам хлеб живота (Јн. 6; 35) и Који пије од воде коју ћу му Ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му Ја дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни (Јн. 4; 14).
Васцели долазак Господњи био је ради човека, који је лежао мртав у гробу таме, греха, нечистог духа и нечастивих сила, да би Господ сада, у овом веку, васкрсао и оживео овог човека, да би га очистио од сваког црнила, просветлио Својом светлошћу и обукао га у Своје небеске одежде Божанства. О васкрсењу тела, чије су душе претходно васкрсле и прославиле се, прославиће се и ова тела, и биће просветљена душом, која је већ сада просветљена и прослављена, јер је Господ за њих и дом, и скинија, и град. Обући ће се у нерукотворени, небески дом, у славу божанске светлости, јер су постали чеда светлости. Један другога неће гледати злобним оком, јер је зло укинуто: нема више тамо ни мушког, ни женског, ни роба, ни слободног (Гал. 3; 28), јер се сви преображавају у божанствену природу, поставши добри, богови и чеда Божија. Тамо ће брат сестри без стида назвати мир, јер је све једно у Христу и сви се успокојавају у једној светлости. Они ће пазити једни на друге, и док један на другога буду пазили, истог тренутка ће се озарити истином, истинским созерцањем неизрециве светлости.
Тако ће једни друге видети у многим обличјима и у многим и различитим божанственим славама, и сваки ће се дивити и радовати неизрецивом радошћу гледајући на славу другога. Видиш ли како су славе Божије неописиве и непојмљиве, јер су оне – неизрецива светлост, вечне тајне, небројена добра. Као што у видљивом свету никоме није могуће да изброји све разнолико биље, семена и цвеће на земљи, као што нико није у стању да измери и упозна све земаљско богатство, као што ниједном човеку није могуће да умом обухвати сва жива бића у мору или њихов број, врсте или разлике, или количину саме воде или пространство мора, као што је немогуће да се спозна број птица у ваздуху, или њихове врсте, или њихове разлике, као што је немогуће да се схвати величина неба, или положај звезда, или њихово кретање, тако је немогуће изразити или описати неизмерно, безгранично и непојмљиво богатство хришћана. Ако су, дакле ове твари тако необухватне и непојмљиве за људе, колико је онда више непојмљив Онај Који их је створио и припремио? Стога је човек обавезан да се најпре радује и весели, јер је хришћанима приуготовљено такво богатство и наслеђе да нико није у стању нити да га изрази, нити да га опише. Са сваком брижљивошћу и смиреноумљем треба приступити хришћанском подвигу и примити оно богатство, јер је наслеђе и удео хришћана Сам Бог. Тако је и речено: Господ је удео наслеђа мога и чаше моје (Пс. 15; 5). Нека је у векове слава Ономе Који даје Самога Себе и Своју свету природу сједињује са хришћанским душама! Амин.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.