NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
TRIDESET DRUGA BESEDA
SLAVA HRIŠĆANA VEĆ SADA OBITAVA U NJIHOVIM DUŠAMA, A U VREME VASKRSENJA ONA ĆE SE POKAZATI I PROSLAVIĆE TELA, PREMA MERI NJIHOVOG BLAGOČAŠĆA
 
U ovom svetu postoje razni jezici, jer svaki narod ima svoj jezik. Hrišćani se i sada uče jednom jeziku i svi dobijaju lekcije od jedne premudrosti, od premudrosti Božije, a ne od mudrosti ovoga sveta i prolaznog veka. I kao što hrišćani žive među tim istim tvorevinama, oni, pozajmivši povod od vidljivog, ushode ka novim nebeskim sozercanjima, slavama i tajnama. Postoji rod krotkih životinja kao što su, na primer, konj ili vo; svaki od njih ima svoju telesnu građu i svoje oglašavanje. Isto primećujemo i kod zveri: lav ima svoju telesnu građu i svoje oglašavanje, a slično tome, ima ih i jelen. I među gmizavcima postoji velika razlika, kao što i kod ptica postoji mnogo razlika u telesnoj građi; drugačiju telesnu građu i drugačiji glas ima orao, a drugačiju telesnu građu i drugačiji glas ima jastreb. Ovo isto nalazimo i u moru; tamo je mnogo tela, nesličnih jedno drugome. I na kopnu je mnogo semena i svako seme ima svoj plod; mnogo je i drveća, tako da ono može biti i veliko i malo. Postoje velike razlike i među samim povrćem, jer svako od njih ima svoj ukus. Postoje trave, i među njima je velika razlika; neke su korisne za zdravlje, druge samo šire miomiris. Svako drvo iz svoje unutrašnjosti stvara svoju spoljašnju odeždu, lišće, cveće i plodove. Isto tako, i semena unutar sebe sadrže svoju spoljašnju odeću, tako da i sami krinovi iz svoje unutrašnjosti stvaraju svoju odeždu i ukrašavaju bilje.
Ako se, dakle, neki od hrišćana još ovde udostojio da zadobije nebesku odeždu, onda ona sama obitava u njihovim dušama. I pošto je od Boga predodređeno da ova tvar bude uništena i da prođu nebo i zemlja, ova nebeska odežda (koja je već sada obukla i proslavila dušu), u kakvom je obliku zadobijena u srcu u takvom će u onaj dan obući vaskrsla tela, nakon što obnažena ustanu iz grobova. Očigledno je da će ih u slavu obući onaj nevidljivi dar i ona nebeska odežda koje su hrišćani već sada dobili. Kada ovce ili kamile pronađu travu, one je žudno i brzo gutaju, stvarajući sebi zalihu hrane; u vreme gladi, one tu istu hranu vraćaju iz utrobe i preživaju, tako da za njihovu prehranu služi ono što su ranije primile u sebe. Tako se događa i sa onima koji su već sada ugrabili nebesko Carstvo i, živeći duhom, okusili nebesku hranu; u vreme vaskrsenja, to isto će prekrivati i zagrevati sve njihove udove.
Kao što smo već rekli o različitosti semena, odnosno da se na jednoj zemlji seju mnoga semena i da daju različite plodove, neslične jedan drugome, i kao što smo već rekli o drveću, da je neko od njih veće a neko manje, iako se korenje svakog drveta nalazi u jednoj zemlji, tako je i nebeska Crkva, budući jedna, istovremeno i nebrojena, i svaki je u njoj na osobit način ukrašen slavom Duha. Ptice iz svog tela stvaraju svoju odeću, tj. perje, ali među njima postoji velika razlika; neke gotovo da lete samo po zemlji, a neke uzleću visoko u vazduh. Ili, kao što je nebo jedno, ali je na njemu mnogo zvezda, tako da su neke svetlije, neke veće, a neke manje, ali su sve utvrđene na jednom nebu, tako su i sveti različito ukorenjeni na jednom nebu Božanstva i na nevidljivoj zemlji. Slično tome, i pomisli koje dolaze na um jednom istom Adamu bivaju različite, ali Duh Koji dolazi u srce stvara jednu pomisao i jedno srce; zato što i donjima i gornjima upravlja jedan Duh.
Šta predstavljaju životinje sa razdvojenim kopitima? Budući da su, ukoliko imaju udvojena kopita, slobodnije da se kreću, one služe kao simvol onih što pravo hode u Zakonu. Senku tela stvara samo telo, ali ona prilikom služenja ne može sobom da zameni telo; senka ne može da previje ranu, da ponudi hranu ili da govori, ali ona je tvorevina samoga tela i unapred ukazuje na njegovo prisustvo. Tako je i stari zakon senka Novog Zaveta. Senka je, međutim, unapred ukazivala na istinu, ali nije sobom zamenjivala Duha, jer Mojsej, obučen u telo, ne bi mogao da uđe u srce i da svuče nečiste odežde tame, da silu nečiste tame nije srušio Duh od Duha, i Plamen od Plamena. U onoj senci koju predstavlja Zakon postojalo je obrezanje i ono je ukazivalo na približavanje istinskog obrezanja srca, kao što je i pranje, propisano zakonom, bilo senka istine. Tamo su prali telo, a ovde krštenje ognjem i Duhom očišćuje i pere oskrnavljeni um.
Tamo je jerej, obavijen ljudskom slabošću, ulazio u Svetinju i prinosio žrtvu za sebe i za narod: ovde je istinski Arhijerej – Hristos jednom ušao u nerukotvorenu skiniju, do gornjeg žrtvenika, i spreman je da onima koji to od Njega traže očisti i oskrnavljenu savest, jer kaže: biću s vama do svršetka veka (Mt. 28; 20). Prvosveštenik je na grudima imao dva draga kamena, na kojima su se nalazila imena dvanaestorice patrijaraha. Ono što se tamo nalazilo bilo je praobraz; tako je i Gospod, okruživši Se dvanaestoricom apostola, u ceo svet poslao ove apostole kao blagovesnike i propovednike. Pogledaj kako senka koja se približava pokazuje istinu. Kao što senka ne može da služi i kao što ne isceljuje bolesti, tako ni stari zakon nije mogao da izleči duševne rane i slabosti, jer u sebi nije imao život.
Dva sjedinjena lica čine nešto savršeno, a takav je slučaj i sa dva Zaveta. Čovek je stvoren prema liku i podobiju Božijem i ima dva oka, dve obrve, dve ruke i dve noge; ako se dogodi da je jednook ili jednoruk ili da ima samo jednu nogu, onda mu to služi ako svojevrsna kazna. Kao što ptica ne može da leti ako ima samo jedno krilo, tako i ljudska priroda, ako bi ostala onako obnažena kakva je sama po sebi, kad ne bi u sebe primala sjedinjenje i zajednicu sa nebeskom prirodom, ne bi činila ništa dobro, nego bi, sama po sebi, ostala obnažena i dostojna kazne zbog svoje velike nečistote. I sama duša je nazvana hramom i obitavalištem Božijim, i carevom nevestom. Bog je rekao: Useliću se u njih i živeću u njima (2. Kor. 6; 16). Bog je bio toliko blagonaklon prema tebi da je sišao iz svetinje nebesa i primio na Sebe tvoju umnu prirodu, sjedinivši zemaljsko telo sa Svojim božanskim Duhom, da bi i ti, zemljani, primio u sebe nebesku dušu. I kada tvoja duša bude u zajednici sa Duhom, i kada nebeska duša stupi u tvoju dušu, tada postaješ savršeni čovek u Bogu, naslednik i sin.
Kao što Božije veličanstvo i Božiju neshvatljivost [nepojmivost, nesaznativost] ne mogu da obuhvate ni gornji ni donji vek, tako ni uniženje Božije i način na koji On umanjuje Sebe do poniženih i malih, ne mogu da shvate ni gornji ni zemaljski svetovi. Nepojmljivi su, dakle, i veličanstvo i uniženje Božije. Kada se, prema domostroju Božijem, nađeš u nedaćama, stradanjima i ranama, tada će ono za šta smatraš da ti je protivno, tvojoj duši poslužiti na korist. Ako hoćeš da živiš i da se obogatiš u svetu, susrešće te svaka nesreća, pa ćeš, sam sa sobom, početi da rasuđuješ: „Nesrećan sam u svetu, otići ću, odreći ću se sveta i služiću Bogu“. Kada najzad dođeš do te misli i čuješ zapovest koja kaže: prodaj sve što imaš (Mt. 19, 21), omrzni telesno opštenje i služi Bogu. Tada počinješ da blagodariš zbog svoje nesreće u svetu, [blagodariš] zbog toga što si, u ovom slučaju, poslušan Hristovoj zapovesti. Najzad, ako si delimično izmenio svoj način razmišljanja u odnosu na vidljivo, ako si se udaljio od sveta i od telesnog opštenja, onda ti predstoji da promeniš i svoj um, i da telesno mudrovanje zameniš za nebesko. Tada počinješ da rasuđuješ o onoj istoj zapovesti koju si čuo i još nisi spokojan, zbog čega prihvataš na sebe brigu i trud da zadobiješ ono, o čemu si slušao.
Kada pomisliš da si, odrekavši se sveta, učinio sve, Gospod ti upućuje sledeće reči: „Zašto se razmećeš? Zar nisam Ja stvorio tvoje telo i dušu? Šta si ti učinio?“ Ispovedajući se Gospodu, duša počinje da Ga moli i kaže: „Sve je Tvoje – i kuća u kojoj živim je Tvoja i moja odeća pripada Tebi. Ti me hraniš, Ti mi daješ sve što mi je potrebno“. Tada Gospod na ovo dodaje: „Učiniću ti milost, jer je to što imaš tvoje vlasništvo, kao što je i ta dobra volja – tvoje vlasništvo. Zbog tvoje ljubavi prema Meni i budući da si Mi pritekao, daću ti i ono što do sada nisi imao i što nemaju ljudi na zemlji. Zajedno s tvojom dušom, primi i Mene, Gospoda, da bi se svagda veselio i radovao sa Mnom“.
Kada se žena zaruči sa čovekom, onda sav svoj imetak i svoj miraz s velikom ljubavlju prinosi i predaje u ruke mužu, govoreći: „Ja nemam ništa što je moje sopstveno; moja imovina je postala tvoja, ovaj miraz je tvoje vlasništvo, a moja duša i telo pripadaju tebi“. Tako je i celomudrena duša Gospodnja nevesta, koja stupa u zajednicu sa Svetim Duhom Gospodnjim. Budući da je Gospod, došavši na zemlju, postradao i bio raspet, i tebi predstoji da postradaš sa Njim. Čim se udaljiš od sveta, počneš da tražiš Boga i da rasuđuješ o Njemu, već ćeš morati da se boriš sa svojom prirodom, sa pređašnjim načinom života i sa onom navikom koja ti je urođena. U vreme borbe sa ovom navikom, naići ćeš na pomisli koje će ti se protiviti i koje će se boriti sa tvojim umom; ove pomisli će te povući i počeće da te okreću po onom vidljivom, od čega si pobegao. Upravo tada počeće borba i bitka, pobunjujući pomisli protiv pomisli, um protiv uma, dušu protiv duše, duh protiv duha; i upravo se ovde nalazi večna Duša.
Pokazuje se, naime, neka skrivena i istančana sila tame, koja obitava u srcu. Gospod će se naći u blizini tvoje duše i tela, i gledaće tvoju borbu; On će u tebe unositi skrivene, nebeske pomisli i počeće tajno da te uspokojava. Međutim, kako će te još zadržati pod obukom, i u samim nedaćama blagodat će promišljati o tebi. A kada zadobiješ spokojstvo, dopustiće ti da Ga poznaš i pokazaće ti da je radi tvoje koristi dopuštao da budeš u borbi. Zamisli sina bogatog čoveka, koji ima vaspitača. Sve dok ga učitelj kažnjava, njemu su teški i učenje, i povrede, i udarci, i to će potrajati sve dok ne odraste, a tada će već početi da blagodari vaspitaču. Na isti način te i blagodat promisliteljski obučava dok ne izrasteš u savršenog čoveka.
Zemljodelac svuda baca semena i onaj koji sadi vinovu lozu želi da svaka od njih donose plod; zatim dolazi sa srpom i žali ako ne nađe plodove. Tako i Gospod hoće da Njegova reč bude zasejana u ljudska srca. I kao što zemljodelac žali zbog oskudne njive, tako i Gospod žali zbog oskudnog srca, koje ne donosi plod. Kao što vetrovi duvaju svuda, po čitavoj tvorevini, i kao što sunce obasjava čitavu vaseljenu, tako je i Božanstvo svuda i uvek ćeš Ga naći. Ako Ga tražiš na nebesima, i tamo ćeš Ga naći, u anđelskim mislima. Ako Ga tražiš na zemlji, nalazi se i ovde, u ljudskim srcima. Među mnogim hrišćanima se, međutim, nađe samo nekolicina onih koji su Mu ugodili. Slava i veličanstvo Ocu i Sinu i Svetome Duhu u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *