ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ТРИДЕСЕТ ПРВА БЕСЕДА
ВЕРУЈУЋИ ТРЕБА ДА СЕ ИЗМЕНИ У СВОМ УМУ И ДА У БОГУ САБЕРЕ СВЕ ПОМИСЛИ, У ЧЕМУ СЕ ЗАПРАВО И САСТОЈИ ЦЕЛОКУПНО СЛУЖЕЊЕ БОГУ
 
Верујући треба да се моли Богу за себе да би се преображајем срца, које ће се из горчине изменити у сладост, променила и његова слободна воља. Он увек треба да има на уму како је исцељен слепи, како је крвоточива добила исцелење дотакавши крај одеће, како је укроћена природа лавова или зауздана природа ватре, јер је Бог најузвишенија Лепота; ка Њему треба да узносиш ум и помисли и да у мислима не задржаваш ништа друго, осим очекивања да Га видиш.
Нека зато душа, као несташнудецу сабере и умири помисли расејане грехом; нека их уведе у дом свога тела, непрестано у посту и са љубављу очекујући Господа када ће доћи и уистину је сабрати у једно. Пошто је будућност непозната, нека се још више нада, прекрасно полажући своју наду на Кормилара; нека се сети како је Рава, живећи међу иноплеменицима, поверовала Израиљцима и удостојила се да живи међу њима, али и како су се Израиљци својим жељама враћали у Египат. Као што Рави нимало није нашкодило њено обитавање међу иноплеменицима, него ју је, насупрот томе, вера присајединила уделу Израиљаца, тако ни грех неће нашкодити онима који са надом и вером очекују Искупитеља. Када, пак, Он дође, Он ће преобразити душевне помисли и учинити их божанственим, небеским и добрим, Он ће научити душу истинској, непометеној, нерасејаној молитви. Речено је: не плаши се, Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнићу, врата бакарна разбићу и преворнице гвоздене сломићу (Иса. 45; 2). Још је речено: Чувај се да у срцу твоме не буде потајно реч безакоња (5. Мојс. 15; 9); не говори у срцу своме: народ је овај многобројан и силан (5. Мојс. 2; 21)[1].
Ако се не улењимо и не дамо у себи просторе за несређене и порочне помисли, и ако својом вољом привучемо ум присиљавајући помисли да се устреме ка Господу, онда ће несумњиво Господ Својом вољом приступити нама, и заиста нас сабрати код Себе, јер свако угађање и служење (Богу) зависи од помисли. Зато се труди да угодиш Господу, свагда Га изнутра очекујући, тражећи Га у помислима, побуђујући и присиљавајући своје хтење и своју слободну вољу да непрестано стреме ка Њему. Погледај како Он долази код тебе и у теби се настањује. Наиме, у којој мери ти сабираш свој ум трагајући за Њим, у таквој и још већој мери Он се Својим сопственим милосрђем и Својом добротом приморава да дође код тебе и да те успокоји. Он стоји и посматра твој ум, помисли и кретање мисли, мотри како Га тражиш, – да ли свом својом душом или лењо и немарно.
Када пак види твоју усрдност док Га тражиш, тада ће ти се јавити и открити, даће ти Своју помоћ и припремиће ти победу, избављајући те од твојих непријатеља, јер је претходно посматрао твоје стремљење ка Њему, као и то да је све твоје очекивање непрестано обраћено ка Њему. Он ће те научити и даће ти истинску молитву и истинску љубав, а то је Он Сам, Који све у теби устројава и за тебе је и рај, и дрво живота, и бисер, и венац, и домостројитељ, и земљоделац, и страдални, бестрасни човек, Бог, вино, вода жива, овца, Женик, војник, оружје, – све и у свему је Христос. Као што дете не зна само себи да помогне или да се побрине о себи и зато само гледа на мајку и плаче док се она не сажали и не узме га, тако се и верне душе свагда надају једино у Господа, Њему приписујући свако савршено и добро дело. Као што се суши грана откинута од винове лозе, тако се догађа и са онима који желе да се оправдају без Христа. Као што је разбојник и лопов онај који не улази на врата, него прелази на другом месту (в. Јн. 10; 1) такав је и онај који самога себе оправдава, без Онога Који ће оправдати.
Подигнимо стога ово тело, саградимо жртвеник и положимо на њега сваку нашу помисао. Молићемо Господа да са неба пошаље невидљиви и силан пламен који ће прогутати и жртвеник и све што је на њему. Тада ће пасти сви свештеници Ваалови, односно противничке силе; тада ћемо угледати небески облак који се, сличан стопи човечијој (в. 1. Цар. 18; 44), спушта у душу. Тада ће се на нама испунити Божије обећање, као што је речено код пророка: Подићи ћу пали шатор (скинију) Давидов и затворићу му пукотине, и поправићу што је разваљено (Амос 9; 11). Молићемо се да Господ, према Својој доброти, озари душу која обитава у ноћи и у тами, у опијености незнањем; она ће тада, пробудивши се, корачати без спотицања, творећи дела дана и живота. Душа се, наиме, храни оним што окуша, било да је то од овога света или од Духа Божијег, и Бог се тамо храни, живи, почива и обитава.
Свако би, уосталом, могао, ако то хоће, да самога себе подвргне испитивању – чиме се он храни, где живи и чиме се бави, како би се на тај начин, разумевши и задобивши способност да поуздано разликује, потпуно предао стремљењу ка добру. Осим тога, када твориш молитву, пази на себе и проничи у помисли и поступке – одакле они долазе и да ли су од Бога или од противника? Ко даје храну срцу, да ли Господ или властодршци овога века? Будући да си душа која је испитала и познала себе, са трудом и љубављу затражи од Господа небеску храну, узрастање и дела Христова, према ономе што је речено: Наше живљење је на небесима (Фил. 3; 20), а не у спољашњем виду и обличју, како што неки мисле. Наиме, онај ум и начин размишљања који имају само изглед благочашћа [побожности] уподобљују се свету; код њих су присутни колебање и таласање слободне воље, непостојана мисао, стрепња и страх, према ономе што је речено: са уздисајима и дрхтањем бићеш на земљи (в. 1. Мојс. 4; 12). Према неверју и ускомешаности непостојаних помисли које се тако дуго колебају, они се, као и сви остали људи, само спољашњим изгледом и телесним поступцима спољашњег човека, али не и мислима, разликују од света; њихова срца и умове привлачи свет и земаљске привезаности, опкољавају се бескорисним бригама и срцем не задобијају небески мир, као што каже апостол: мир Божији нека влада у срцима вашим (Кол. 3; 15). То је онај мир који царује и обнавља умове верних у љубави према Богу и васцелом братству. Слава и поклоњење Оцу и Сину и Светоме Духу у векове! Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Цитати из Старог Завета наводе се углавпом према Септуагинти и црквенословенском преводу, прим. прев.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.