NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
TRIDESET PRVA BESEDA
VERUJUĆI TREBA DA SE IZMENI U SVOM UMU I DA U BOGU SABERE SVE POMISLI, U ČEMU SE ZAPRAVO I SASTOJI CELOKUPNO SLUŽENJE BOGU
 
Verujući treba da se moli Bogu za sebe da bi se preobražajem srca, koje će se iz gorčine izmeniti u sladost, promenila i njegova slobodna volja. On uvek treba da ima na umu kako je isceljen slepi, kako je krvotočiva dobila iscelenje dotakavši kraj odeće, kako je ukroćena priroda lavova ili zauzdana priroda vatre, jer je Bog najuzvišenija Lepota; ka Njemu treba da uznosiš um i pomisli i da u mislima ne zadržavaš ništa drugo, osim očekivanja da Ga vidiš.
Neka zato duša, kao nestašnudecu sabere i umiri pomisli rasejane grehom; neka ih uvede u dom svoga tela, neprestano u postu i sa ljubavlju očekujući Gospoda kada će doći i uistinu je sabrati u jedno. Pošto je budućnost nepoznata, neka se još više nada, prekrasno polažući svoju nadu na Kormilara; neka se seti kako je Rava, živeći među inoplemenicima, poverovala Izrailjcima i udostojila se da živi među njima, ali i kako su se Izrailjci svojim željama vraćali u Egipat. Kao što Ravi nimalo nije naškodilo njeno obitavanje među inoplemenicima, nego ju je, nasuprot tome, vera prisajedinila udelu Izrailjaca, tako ni greh neće naškoditi onima koji sa nadom i verom očekuju Iskupitelja. Kada, pak, On dođe, On će preobraziti duševne pomisli i učiniti ih božanstvenim, nebeskim i dobrim, On će naučiti dušu istinskoj, nepometenoj, nerasejanoj molitvi. Rečeno je: ne plaši se, Ja ću ići pred tobom, i puteve neravne poravniću, vrata bakarna razbiću i prevornice gvozdene slomiću (Isa. 45; 2). Još je rečeno: Čuvaj se da u srcu tvome ne bude potajno reč bezakonja (5. Mojs. 15; 9); ne govori u srcu svome: narod je ovaj mnogobrojan i silan (5. Mojs. 2; 21)[1].
Ako se ne ulenjimo i ne damo u sebi prostore za nesređene i poročne pomisli, i ako svojom voljom privučemo um prisiljavajući pomisli da se ustreme ka Gospodu, onda će nesumnjivo Gospod Svojom voljom pristupiti nama, i zaista nas sabrati kod Sebe, jer svako ugađanje i služenje (Bogu) zavisi od pomisli. Zato se trudi da ugodiš Gospodu, svagda Ga iznutra očekujući, tražeći Ga u pomislima, pobuđujući i prisiljavajući svoje htenje i svoju slobodnu volju da neprestano streme ka Njemu. Pogledaj kako On dolazi kod tebe i u tebi se nastanjuje. Naime, u kojoj meri ti sabiraš svoj um tragajući za Njim, u takvoj i još većoj meri On se Svojim sopstvenim milosrđem i Svojom dobrotom primorava da dođe kod tebe i da te uspokoji. On stoji i posmatra tvoj um, pomisli i kretanje misli, motri kako Ga tražiš, – da li svom svojom dušom ili lenjo i nemarno.
Kada pak vidi tvoju usrdnost dok Ga tražiš, tada će ti se javiti i otkriti, daće ti Svoju pomoć i pripremiće ti pobedu, izbavljajući te od tvojih neprijatelja, jer je prethodno posmatrao tvoje stremljenje ka Njemu, kao i to da je sve tvoje očekivanje neprestano obraćeno ka Njemu. On će te naučiti i daće ti istinsku molitvu i istinsku ljubav, a to je On Sam, Koji sve u tebi ustrojava i za tebe je i raj, i drvo života, i biser, i venac, i domostrojitelj, i zemljodelac, i stradalni, bestrasni čovek, Bog, vino, voda živa, ovca, Ženik, vojnik, oružje, – sve i u svemu je Hristos. Kao što dete ne zna samo sebi da pomogne ili da se pobrine o sebi i zato samo gleda na majku i plače dok se ona ne sažali i ne uzme ga, tako se i verne duše svagda nadaju jedino u Gospoda, Njemu pripisujući svako savršeno i dobro delo. Kao što se suši grana otkinuta od vinove loze, tako se događa i sa onima koji žele da se opravdaju bez Hrista. Kao što je razbojnik i lopov onaj koji ne ulazi na vrata, nego prelazi na drugom mestu (v. Jn. 10; 1) takav je i onaj koji samoga sebe opravdava, bez Onoga Koji će opravdati.
Podignimo stoga ovo telo, sagradimo žrtvenik i položimo na njega svaku našu pomisao. Molićemo Gospoda da sa neba pošalje nevidljivi i silan plamen koji će progutati i žrtvenik i sve što je na njemu. Tada će pasti svi sveštenici Vaalovi, odnosno protivničke sile; tada ćemo ugledati nebeski oblak koji se, sličan stopi čovečijoj (v. 1. Car. 18; 44), spušta u dušu. Tada će se na nama ispuniti Božije obećanje, kao što je rečeno kod proroka: Podići ću pali šator (skiniju) Davidov i zatvoriću mu pukotine, i popraviću što je razvaljeno (Amos 9; 11). Molićemo se da Gospod, prema Svojoj dobroti, ozari dušu koja obitava u noći i u tami, u opijenosti neznanjem; ona će tada, probudivši se, koračati bez spoticanja, tvoreći dela dana i života. Duša se, naime, hrani onim što okuša, bilo da je to od ovoga sveta ili od Duha Božijeg, i Bog se tamo hrani, živi, počiva i obitava.
Svako bi, uostalom, mogao, ako to hoće, da samoga sebe podvrgne ispitivanju – čime se on hrani, gde živi i čime se bavi, kako bi se na taj način, razumevši i zadobivši sposobnost da pouzdano razlikuje, potpuno predao stremljenju ka dobru. Osim toga, kada tvoriš molitvu, pazi na sebe i proniči u pomisli i postupke – odakle oni dolaze i da li su od Boga ili od protivnika? Ko daje hranu srcu, da li Gospod ili vlastodršci ovoga veka? Budući da si duša koja je ispitala i poznala sebe, sa trudom i ljubavlju zatraži od Gospoda nebesku hranu, uzrastanje i dela Hristova, prema onome što je rečeno: Naše življenje je na nebesima (Fil. 3; 20), a ne u spoljašnjem vidu i obličju, kako što neki misle. Naime, onaj um i način razmišljanja koji imaju samo izgled blagočašća [pobožnosti] upodobljuju se svetu; kod njih su prisutni kolebanje i talasanje slobodne volje, nepostojana misao, strepnja i strah, prema onome što je rečeno: sa uzdisajima i drhtanjem bićeš na zemlji (v. 1. Mojs. 4; 12). Prema neverju i uskomešanosti nepostojanih pomisli koje se tako dugo kolebaju, oni se, kao i svi ostali ljudi, samo spoljašnjim izgledom i telesnim postupcima spoljašnjeg čoveka, ali ne i mislima, razlikuju od sveta; njihova srca i umove privlači svet i zemaljske privezanosti, opkoljavaju se beskorisnim brigama i srcem ne zadobijaju nebeski mir, kao što kaže apostol: mir Božiji neka vlada u srcima vašim (Kol. 3; 15). To je onaj mir koji caruje i obnavlja umove vernih u ljubavi prema Bogu i vascelom bratstvu. Slava i poklonjenje Ocu i Sinu i Svetome Duhu u vekove! Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Citati iz Starog Zaveta navode se uglavpom prema Septuaginti i crkvenoslovenskom prevodu, prim. prev.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *