NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
DVADESET DEVETA BESEDA
DELJENJE BLAGODATI LJUDSKOM RODU BOG IZVRŠAVA DVOJAKO, S TIM ŠTO ĆE NA PRAVEDNOM SUDU TRAŽITI NJENE PLODOVE
 
Bezgranična i neshvatljiva premudrost Božija na neshvatljiv i neistraživ način mnogoliko izvršava deljenje blagodati ljudskom rodu, radi ispitivanja slobodne volje, da bi se pokazali oni koji ljube Boga svim srcem i radi Njega podnose svaku opasnost i svaki trud. Neke, naime, čim pristupe sa verom i molitvom, dok još žive u svetu, bez truda, znoja i iscrpljivanja, dočekuju darovi i pokloni Svetoga Duha. Bog pri tom blagodat ne daje bez razloga, neblagovremeno i slučajno, nego prema nekoj neizrecivoj i neshvatljivoj premudrosti, da bi se ispitale slobodna volja i slobodno htenje onih koji brzo dobiju Božiju blagodat, odnosno, da bi se ispitali u tome da li osećaju dobročinstvo, milost koja im je pokazana i sladost Božiju, srazmerno blagodati koju su dobili bez sopstvenog truda. Udostojivši se ove blagodati, oni su dužni da od svog htenja i od svoje slobodne volje pokažu revnost, marljivost, napor i dar ljubavi, dužni su da uzvrate darove, tj. da potpuno predaju sebe, posvetivši se ljubavi Gospodnjoj i tvoreći jedino Gospodnju volju, potpuno se udaljujući od svake telesne želje.
Drugima, opet, iako su se, prema Jevanđelju, udaljili iz sveta i odrekli ovoga veka, iako sa velikim trpljenjem napreduju u molitvi, u postu, u usrdnosti i ostalim vrlinama, Bog ne daje brzo blagodat, spokojstvo i duhovno radovanje, nego okleva i zadržava dar. Ni ovo se ne događa bez razloga, neblagovremeno i slučajno, nego prema nekoj neizrecivoj premudrosti, radi ispitivanja slobodne volje, da bi se videlo da li uistinu kao vernog i istinitog poštuju Boga, Koji je obećao da će dati onima što traže i otvoriti vrata života onima što na njih kucaju, da bi se videlo da li su uistinu poverovali u Njegovu reč, hoće li do kraja ostati u nesumnjivoj veri i hoće li sa svom usrdnošću prositi i tražiti ili će se u stradanjima i strahu odvratiti od Boga, hoće li se prepustiti lenjosti i pasti u neverje i beznađe, ne pretrpevši do kraja usled dužine vremena i ispitivanja njihovog htenja i slobodne volje.
Ko ne primi brzo, kada Bog odlaže i okleva, taj se još više rasplamsava i još snažnije želi nebeska dobra, svakoga dana pokazuje sve veću želju, usrdnost, marljivost, napor, sveukupnost svih vrlina, glad i žeđ, ne bi li dobio blago; takav ne slabi usled poročnih pomisli koje žive u duši, ne padau lenjost, netrpeljivost i očajanje; takav se neće, pod izgovorom oklevanja, predati slabosti, rukovodeći se ovakvom pomišlju: „Kad ću najzad dobiti blagodat Božiju“, što bi učinilo da ga nečastivi uvuče u nedelanje. Nasuprot tome, onoliko koliko Sam Gospod odlaže i okleva ispitujući veru i ljubav njegove volje, utoliko on usrdnije i brižljivije, neoslabljeno i neumorno, mora da traži dar Božiji, jednom poverovavši i ubedivši se da je veran i istinit Bog Koji je obećao da će dati Svoju blagodat onima koji je do kraja traže sa verom i sa svakim trpljenjem.
Verne duše smatraju Boga vernim i istinitim, utvrdivši prema istinitoj reči da je istinit (Jn. 3; 33). Saglasno ovome, a prema već opisanom poimanju vere, oni ispituju sami sebe, u čemu, koliko to od njih zavisi, imaju nedostatak – da li u trudu, ili u naporu, ili u usrdnosti, ili u veri, ili u ljubavi, ili u ostalim vrlinama; ispitavši sebe sa najvećom brižljivošću, koliko je to u njihovoj moći, primoravaju i prisiljavaju sebe da ugode Gospodu, pošto su jednom poverovali da ih Bog, kao istinit, neće lišiti duhovnog dara, ako do kraja sa svom usrdnošću ostanu pred Njim u služenju i trpljenju i da će se, dok sujoš u telu, udostojiti nebeske blagodati i zadobiti večni život.
Oni na taj način svu svoju ljubav upravljaju ka Gospodu, odrekavši se svega i jedino Njega očekujući sa silnom čežnjom, sa glađu i žeđu, svagda iščekujući spokojstvo i utehu blagodati, ne tražeći utehu i spokoj ni u čemuu ovome svetu. Dobrovoljno svezujući same sebe, neprestano se protive veštastvenim pomislima i očekuju samo Božiju pomoć i Božije zastupanje; očekuju, kada će u takvim dušama koje su slobodnom voljom prihvatile usrdnost i trpljenje, Sam Gospod biti tajno prisutan, pomagati im, čuvati ih i podržavati u njima svaki plod vrline; očekuju, iako žive u trudu i nedaćama, iako u poznanju istine i u duševnom otkrivenju još nisu primili blagodat Duha i uspokojenje nebeskim darom, iako ga nisu nesumnjivo osetili, a što se događa prema neizrecivoj premudrosti i prema neistraživim sudovima Boga, Koji na različite načine ispituje verujuće duše i gleda na ljubav koja potiče od htenja i slobodne volje. Postoje, naime, granica, mera i težina slobodne volje, ljubavi i sklonosti prema Njegovim svetim zapovestima. Duše koje su na taj način ispunile meru svoje ljubavi i svoje dužnosti bivaju udostojene Carstva i večnog života.
Pravedan je Bog i pravedni su sudovi Njegovi; kod Njega ne postoji licemerje, nego će po meri dobrih dela, telesnih i duhovnih, ili znanja, ili razumevanja, ili rasuđivanja (koje je Bog na različite načine položio u ljudsku prirodu) suditi svakome i tražiti plodove vrlina, zbog čega će u dostojnoj meri svakome dati po delima njegovim. I silni će silnije biti mučeni a mali je dostojan milosti (Prem. Sol. 6; 6). I Gospod kaže: Onaj sluga koji je znao volju Gospodara svojega i nije pripravio niti učinio po volji njegovoj, biće mnogo bijen. A koji nije znao pa je učinio što zaslužuje batine, biće malo bijen. A od svakoga kome je mnogo dano, mnogo će se i tražiti; a kome je povereno mnogo, od njega će se više iskati (Lk. 12; 47-48). Znanje i poimanje shvati na različite načine, bilo da je reč o onima koji se daju po blagodati i po nebeskom daru Duha, ili o onima koji su prirodna posledica razumevanja, rasuđivanja i izučavanja božanskih Pisama. Od svakoga se zahtevaju plodovi vrlina, srazmerno dobročinstvima koja mu je Bog učinio, bilo da su ti plodovi prirodni ili darovani Božijom blagodaću. Zato u dan Suda nijedan čovek neće moći da se izgovori pred Bogom, bilo da je slušao ili da nikad nije čuo reč Božiju; od svakoga će se tražiti plodovi vere i ljubavi i svake njemu srazmerne vrline, kao onoga što potiče od htenja slobodne volje.
Verna i istinoljubiva duša, gledajući na večna dobra pripremljena pravednima i na neizrecivo dobročinstvo Božije blagodati koja će se spustiti, smatra i sebe i svoju usrdnost, i svoj trud i podvig nedostojnima neizrecivih obećanja Duha. Takav je siromašan duhom, kojega Gospod naziva blaženim. Takav je gladan i žedan pravde. Takav je skrušen srcem. Oni što su prihvatili takvu slobodnu volju, usrdnost, trud i ljubav prema vrlinama i koji su do kraja ostali takvi, uistinu će moći da dobiju život i večno Carstvo. I zato, neka se niko od braće ne gordi pred bratom, i onaj kojega je nečastivi obmanuo neka ne ide dalje u nadmenosti, govoreći: „Evo, ja već imam duhovni dar“. Nedostojno je hrišćana da razmišljaju na takav način. Tebi je nepoznato šta će sa bratom učiniti sutrašnji dan i ne znaš kakav će biti tvoj i njegov kraj. Nasuprot tome, neka svaki, budući pažljiv prema sebi, neprestano ispituje svoju savest i neka ispituje delo svoga srca, sa kakvom revnošću i naporom njegov um stremi ka Bogu. Imajući u vidu savršeni cilj – slobodu, bestrašće i duhovni počinak, neka neprekidno i neumorno hita, ne oslanjajući se s pouzdanjem ni na kakav dar ili opravdanje. Slava i poklonjenje Ocu i Sinu i Svetome Duhu u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *