NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
DRUGA BESEDA
O CARSTVU TAME, TJ. GREHA, I O TOME DA JEDINO BOG MOŽE DA NAS OTRGNE OD TAME I DA NAS IZBAVI OD ROBOVANJA NEČASTIVOM KNEZU
 
Nečastivi knez – carstvo tame, od početka je porobio čoveka i tako obavio i obukao dušu vlašću tamekao što oblače čoveka da bi ga učinili carem i daju mu sve carske odežde, kako bi on od glave do noktiju nosio na sebi sve carsko. Tako je i nečastivi knez obukao u greh dušu i vascelo njeno biće, čitavu je oskrnavio, čitavu je porobio za svoje carstvo i nijedan njen deo nije ostavio slobodnim od svoje vlasti – ni pomisli, ni um, ni telo, nego ju je obukao u porfiru tame. Kao što u telu ne strada samo jedan njegov deo, niti samo jedan njegov ud, nego je ono u celini izloženo stradanjima, tako je i vascela duša postradala od slabosti poroka i greha. Nečastivi je čitavu dušu, taj nužni deo čoveka i njegov neophodni ud, obukao u svoju zlobu, tj. u greh. Na taj način je telo postalo stradalno i truležno.
Kada apostol kaže: svucite staroga čoveka (Ef. 4; 22), on tada misli na savršenog čoveka, kod kojega očima odgovaraju njegove oči, glavi – njegova glava, ušima – njegove uši, rukama – njegove ruke i nogama – njegove noge. Nečastivi je, naime, oskrnavio i sebi privukao čitavog čoveka, i dušu i telo, i obukao čoveka u staroga čoveka, oskrnavljenog, nečistog, bogoborca i nepokornog Božijem zakonu – obukao ga je u sami greh, da više ne bi ni video kako je dolično za čoveka, nego da bi i gledao lukavo, i slušao lukavo, da bi njegove noge žurile na zlodela, da bi njegove ruke činile bezakonje, i da bi srce pomišljalo na zlo. Zato ćemo i mi umoliti Boga da sa nas svuče staroga čoveka, jer nas jedino Bog može otrgnuti od greha. Od nas su snažniji oni koji su nas porobili i koji nas drže u svom carstvu, ali je Bog obećao da će nas izbaviti od ovog ropstva. Kada sija sunce i kada duva neki vetar, i sunce ima svoje telo i svoju prirodu, kao što i vetar ima svoju prirodu i svoje telo, ali niko ne može da odvoji vetar od sunca, ukoliko samo Bog ne prekrati vetar da više ne duva. Tako se i greh pomešao sa dušom, ali i greh i duša imaju svoje posebne prirode.
Zbog toga je nemoguće da se duša razluči sa grehom, ukoliko Bog ne prekrati i ne zaustavi ovaj zlobni vetar, koji obitava i u duši i u telu. Osim toga, kao što neko vidi pticu kako leti, pa i sam poželi da leti, ali ne može to da učini jer nema krila, tako i čovek poželi da bude čist, besprekoran i neoskrnavljen, da nema u sebi poroka i da svagda obitava sa Bogom, ali on nema snage za to. On želi da uzleti u božanstveni vazduh, u slobodu Svetoga Duha, ali ne može dok ne dobije krila. Zato ćemo moliti Boga da nam podari golubija krila Svetoga Duha, da uzletimo k Njemu i da otpočinemo (v. Ps. 54; 7), da od naše duše i tela odvoji i da prekrati zlobni vetar, tj sami greh, koji živi u telesnim i duševnim udovima, jer jedino On može to da učini. Rečeno je: Gle, Jagnje Božije, koje uzima na Se grehe sveta (Jn. 1; 29). Jedini je On učinio ovu milost ljudima koji veruju u Njega, da bi ih izbavljao od greha. On ovo neizrecivo spasenje tvori onima koji neprestano čekaju i nadaju se i neprestano ovo traže.
Kao što u mračnoj, dubokoj noći duva neki snažan vetar i pokreće, dovodi u pometnju i potresa sve biljke i semena, tako i čovek, kada padne u vlast mračne noći, tj. đavola, i kada živi u noći i u tami, kada ga vetar greha koji strašno duva vodi u kolebanje i potrese i kada ga pokreće, vascela njegova priroda – njegova duša, pomisli i um nađu se u pometnji, i potresaju se svi njegovi telesni udovi. Nijedan deo duše i tela tada nije slobodan i ne može a da ne strada od greha koji živi u nama. Slično tome, postoji i dan svetlosti i božanski vetar Svetoga Duha, koji duva i oživotvorava one duše koje obitavaju u danima božanske svetlosti, proničući vascelo biće duše, i pomisli, i svu suštinu, rashlađujući sve telesne udove i uspokojavajući ih neiskazanim božanskim spokojstvom. Ovo je izrazio i apostol: Vi ste svi sinovi svetlosti i sinovi dana, nismo (sinovi) noći, niti tame (1. Sol. 5; 5). I kao što je tamo, u obmanutosti, stari čovek svukao sa sebe čoveka savršenog i obukao se u odeću carstva tame, u odećuhule, neverja, bestrašja, slavoljublja, gordosti, srebroljublja, požude i, na sličan način, i u drugu odeću carstva tame, u nečiste i prljave dronjke, tako su se i ovde, opet, oni koji su sa sebe svukli starog i zemljanog čoveka, kojima je Isus svukao odeću carstva tame, obukli u novog i nebeskog čoveka – u Isusa Hrista; isto tako, u skladu sa očima imaju svoje oči, i u skladu sa ušima imaju svoje uši, i u skladu sa glavom – imaju svoju glavu, da bi vasceli čovek bio čist i da bi u sebi nosio nebeski lik.
Gospod ih je obukao u odeću carstva neizrecive svetlosti, u odeću vere, nade, ljubavi, radosti, mira, milosrđa, blagosti i, na sličan način, i u sve ostale božanstvene i živototvorne odežde svetlosti, života i neiskazanog spokojstva, da bi, kao što je Bog ljubav, radost, mir, dobrota i milosrđe, tako i novi čovek, po blagodati, postao sve to. I kao što su carstvo tame i greh skriveni u duši do dana vaskrsenja, kada se tamom, sada skrivenoj u duši, pokriva i samo telo grešnika, tako i carstvo svetlosti i nebeski lik – Isus Hristos, sada tajanstveno ozaruju dušu i caruju u dušama svetih. Oni, međutim, ostaju skriveni od ljudskih očiju i jedino se duševnim očima uistinu može videti Hristos do dana vaskrsenja, kada će se i samo telo pokriti i biti proslavljeno ovom svetlošću Gospodnjom, kakva već sada postoji u čovečijoj duši, da bi tada i samo telo carevalo zajedno sa dušom, koja već sada u sebe prima Carstvo Hristovo, budući uspokojena i ozarena večnom svetlošću. Slava Njegovoj darežljivosti i milosrđu. On miluje Svoje sluge, prosvetljuje ih i izbavlja od carstva tame, darujući im Svoju svetlost i Svoje Carstvo, Njemu neka je slava i sila u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *