NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
DVADESET OSMA BESEDA
U OVOJ BESEDI OPISUJE SE I OPLAKUJE NESREĆA DUŠE, JER USLED GREHA GOSPOD NE OBITAVA U NJOJ; TAKOĐE SE GOVORI O JOVANU KRSTITELJU, TJ. DA NIKO OD ROĐENIH OD ŽENA NIJE VEĆI OD NJEGA
 
Razgnevivši se jednom na Judejce, Bog je Jerusalim predao da ga sramote neprijatelji; nenavidnici su zagospodarili nad njima i tamo više nije bilo ni praznika, ni prinošenja žrtava. Tako se razgnevio i na dušu zbog prestupanja zapovesti i predao je neprijateljima, demonima i strastima. Oni su je obmanuli i potpuno ponizili, tako da u njoj više nije bilo ni praznika, ni tamjana, ni prinošenja žrtava koje duša nudi Bogu, jer su se putevi prema onome što je u njoj najznatnije ispunili divljim zverima i u njoj su se ugnezdili gmizavci – nečisti duhovi. Kao što se kuća, ako domaćin ne živi u njoj, oblači u tamu, nepoštovanje i porugu, ispunjavajući se nečistotom i prljavštinom, tako se i duša, ukoliko u njoj ne likuje Gospodar sa anđelima, ispunjava grehovnom tamom, sramnim strastima i svakim beščašćem.
Teško onom putu kojim niko ne korača i na kojem se ne čuje ljudski glas, jer je takav put postao utočište zverima! Teško duši kada u njoj ne korača Gospod i Svojim glasom iz nje izgoni nečiste duhovne zveri. Teško kući, kada u njoj ne živi domaćin. Teško zemlji kada nema zemljodelca koji bi je obrađivao. Teško lađi, kada na njoj nema kormilara, jer ona onda propada, budući nošena talasima i morskom burom. Teško duši kada u sebi nema istinskog Kormilara – Hrista jer, nalazeći se usred gorkog mora tame i budući ustalasana burom strasti i napadnuta nečistim duhovima, na kraju dolazi do propasti. Teško duši, kada u sebi nema Hrista Koji će je usrdno obrađivati da bi mogla da donese dobre duhovne plodove; u tom slučaju, ona će opusteti i ispuniti se trnjem i korovom, a njeni plodovi biće dostojni spaljivanja ognjem. Teško duši, kada u njoj ne obitava njen Gospodar – Hristos, jer, opustevši i ispunivši se smradom strasti, postaje utočište poroka.
Kada pođe da obrađuje zemlju, zemljodelac mora sa sobom da uzme odgovarajuća oruđa i odeću Tako je i Hristos, nebeski Car i istinski Poslenik, došavši među čovečanstvo zapustelo od poroka, obukavši se u telo i ponevši krst umesto oruđa, obradio zapustelu dušu, izbacio iz nje trnje i korov nečistih duhova, istrgnuo korov i sve biljke greha spalio ognjem. Obradivši je na taj način drvetom krsta, zasadio je u njoj najlepši duhovni vrt, koji svaku vrstu slatkih i poželjnih plodova prinosi Bogu kao Gospodaru.
Kao što u Egiptu, tokom trodnevne pomrčine, sin nije video oca, brat – brata, a prijatelj – iskrenog prijatelja, jer je sve njih pokrivala tama, tako je i Adam, posle prestupanja zapovesti, otpao od prežašnje slave i potčinio se duhu ovoga sveta, a na njegovu dušu spustila se koprena tame; počev od njega pa do poslednjeg Adama – Gospoda, čovek nije video istinskog nebeskog Oca, milosrdnu i dobru majku – blagodat Duha, najslađeg i najželjenijeg brata – Gospoda, prijatelje i svoje iskrene drugove – svete anđele, s kojima je nekada radosno likovao i praznovao. I ne samo do [dolaska u svet] poslednjeg Adama [Gospoda, Bogočoveka], nego čak i sada – oni za koje nije zablistalo Sunce pravde – Hristos, kojima se nisu otvorile duševne oči, prosvetljene istinskom svetlošću, svi su oni pokriveni onom istom tamom greha i imaju u sebi ono isto dejstvovanje slastoljublja, podležu istoj kazni i nemaju oči kojima bi mogli da vide Oca.
Svaki bi trebalo da zna da postoje oči koje su unutrašnjost ovih očiju, i da postoji sluh, koji je unutrašnjost ovoga sluha. I kao što ove oči čulno vide i prepoznaju lice prijatelja ili voljenoga, tako i oči dostojne i verne duše, prosvetljene božanskom svetlošću, čim se ova duša ozari poklonjenja dostojnim Duhom, duhovno vide i prepoznaju istinskog prijatelja, najslađeg i najželjenijeg Ženika – Gospoda. Na taj način duša, misleno sozercavajući željenu i jedinu neizrecivu Lepotu, biva ranjena božanskom ljubavlju, stremi ka svim duhovnim vrlinama i, usled toga, zadobija bezgraničnu i neiscrpnu ljubav prema Gospodu za Kojim čezne. I zato, šta je blaženije od one večne izreke, kojom Jovan pred naše oči izvodi Gospoda i kaže: Gle, Jagnje Božije, Koje uzima na Se grehe sveta (Jn. 1; 29)?
Uistinu, među rođenima od žena niko nije veći od Jovana Krstitelja, jer je on – punota svih proroka. Svi su prorokovali o Gospodu i izdaleka ukazivali na Njegov dolazak, ali je Jovan, prorokujući o Spasitelju, izveo Gospoda svima pred oči i, uskliknuvši, rekao: Gle, Jagnje Božije! Kako je sladak i prekrasan glas čoveka koji neposredno ukazuje na Onoga o Kojem propoveda! Niko među rođenima od žena nije veći od Jovana Krstitelja: I najmanji u Carstvu nebeskome veći je od njega (Mt. 11; 11). To su apostoli, koji su od Boga rođeni sa nebesa i koji su prvi primili Duha Utešitelja; oni su se, naime, udostojili da sude sa Hristom, da budu saprestolnici Hristovi, postali su izbavitelji ljudi. Otkrićeš takođe da oni rasecaju more nečistih sila i privode verne duše; otkrićeš da su oni poslenici koji obrađuju duševni vinograd; otkrićeš da su oni Ženikovi prijatelji i duše zaručene sa Hristom, jer je rečeno: Obručih vas Mužu jedinome (2. Kor. 11; 2); otkrićeš da oni ljudima daju život; jednom rečju, otkrićeš da oni u mnogo čemu i na razne načine služe. To su oni najmanji koji su veći od Jovana Krstitelja.
Zemljodelac, imajući uz sebe par volova, obrađuje zemlju. Slično tome i Gospod Isus, savršeni i istinski Poslenik, sabravši apostole dva po dva, posla ih (Lk. 10; 1), obrađujući Sam sa njima zemlju onih što su slušali i istinski poverovali. I ovo bi trebalo primetiti: Carstvo Božije i apostolska propoved nisu samo reč koja se čuje, tako da bi trebalo samo znati govoriti i predati drugima; naprotiv, Carstvo je u sili i u dejstvovanju Duha. Izrailjci su ovo iskusili na sebi: svagda se poučavajući u Pismu i, nesumnjivo, razmišljajući o Gospodu, nisu primili samu Istinu, tako da su i samo svoje nasleđe predali drugima. Tako i oni, koji drugima prenose reči Duha, a sami ne poseduju reč u njenoj sili, predaju je drugima u nasleđe. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *