NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
DVADESET ČETVRTA BESEDA
STANJE HRIŠĆANA SLIČNO JE TRGOVINI I KVASCU. KAO ŠTO TRGOVCI SABIRAJU ZEMALJSKU DOBIT, TAKO I HRIŠĆANI SABIRAJU POMISLI, RASEJANE PO OVOME VEKU. I KAO ŠTO SE OD KVASCA UKISELI SVE TESTO, TAKO I GREHOVNI KVASAC PRONIČE U VASCELI ADAMOV ROD, ALI HRISTOS U VERNE DUŠE POLAŽE NEBESKI KVASAC DOBROTE
 
Hrišćani su slični trgovcima koji od trgovine stiču veliku dobit. Kao što trgovci sa zemlje sabiraju zemaljsku dobit, tako i hrišćani po čitavoj zemlji, svim svojim vrlinama i silom Duha sabiraju pomisli svoga srca, rasejane po ovom veku. To je najvažnija i istinska trgovina, jer se ovaj svet protivi višnjem svetu, jer je ovaj vek suprotstavljen višnjem veku. Zbog togaje hrišćaninu, saglasno sa Svetim Pismima, potrebno da se odrekne od sveta, od ovoga veka, u koji, još od Adamovog prestupa, biva pogružen i ulovljen um, da se umom premesti i preseli u drugi svet i da svojom mišlju obitava u višnjem svetu Božanstva, kao što je rečeno: Naše življenje je na nebesima (Fil. 3; 20).
U ovome se ni na koji način ne može uspeti, ukoliko duša svim srcem ne poveruje u Gospoda, odrekavši se ovoga veka, i ukoliko sila Duha Božijeg ne sabere u ljubav prema Gospodu srce koje je rasejano po čitavoj zemlji i ukoliko ne preseli misli u večni svet. Još od vremena Adamovog prestupa, duševne pomisli, otrgnuvši se od ljubavi Božije, razvejale su se po ovom veku i pomešale sa veštastvenim i zemaljskim pomislima. Pošto je Adam, prestupivši zapovest, u sebe primio kvasac pogubnih strasti, tako su i oni, koji su se rodili od njega i celokupan Adamov rod posredstvom prejemstva [nasleđivanja] postali pričasnici ovog kvasca; uz postepeno napredovanje i narastanje, grehovne strasti su se u toj meri umnožile u ljudima da su dosegle do preljubništva, razvratništva, idolopoklonstva, ubistava i drugih nedoličnih dela, dok celokupno čovečanstvo nije bilo zakvašeno porocima. Zlo je u toj meri naraslo u ljudima da su pomislili da čak i nema Boga, pa su počeli da se klanjaju neživom kamenju; nisu bili u stanju da stvore čak ni pojam o Bogu – do tog je stepena kvasac pogubnih strasti zakiselio rod starog Adama.
Gospod je, međutim, Svojim dolaskom blagovoleo da postrada za sve, da sve iskupi Svojom krvlju i da nebeski kvasac dobrote položi u verne duše, unižene grehom, i da na taj način, uz njihovo postepeno napredovanje i narastanje, satvori u njima svaku pravdu zapovesti i sve vrline, sve dok ne budu potpuno zakvašene dobrom i dok ne postanu, prema Pavlovoj izreci, jedan duh sa Gospodom (1. Kor. 6; 17), kada poroku i zlu već postane nemoguće da dođu čak i na misao ove duše, u potpunosti zakvašene božanskim Duhom, kao što je rečeno: ljubav ne misli o zlu (1 Kor. 13;6). Bez nebeskog kvasca, tj. sile božanskog Duha, za dušu je nemoguće da se prisajedini Gospodnjoj dobroti i da dosegne život; kao što ni Adamovom rodu ne bi bilo moguće da u toj meri zastrani u porok i zlo, da u njega prethodno nije ušao kvasac poroka, a to je greh, neka vrsta satanine mislene i umne sile.
Ako neko rastvori brašno sa vodom, ali u njega ne stavi kvasac, onda, ma koliko se starao da ga umesi i ma koliko se trudio nad testom, ono će ostati nezakvašeno i neće biti pogodno za hranu; međutim, kada se stavi kvasac, on sebi privuče sve brašno i sve brašno postaje zakvašeno; i Sam Gospod je sa ovim uporedio Carstvo, rekavši: Carstvo nebesko je kao kvasac, koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne (Mt. 13; 33). Ako neko uzme meso i na svaki način se pobrine za njega, ali ga ne posoli solju koja uklanja crve i uništava smrad, ono će se usmrdeti, istruliti i postati neupotrebljivo za ljudsku ishranu. Slično ovome, zamisli čitavo čovečanstvo kao meso i nezakvašeno testo, a pod solju i kvascem iz drugačijega veka podrazumevaj božansku prirodu Svetoga Duha. I zato, ako u poniženu ljudsku prirodu ne budu uneti i sa njom pomešani nebeski kvasac Duha, kao i dobra i sveta so Božanstva iz onoga veka i iz one otadžbine, duša se neće osloboditi od zlosmradija poroka i neće uskisnuti usled težine i bezkvasnosti zla.
U onome, pak, što duša prividno čini sama od sebe, što preduzima i što nastoji da izvrši oslanjajući se samo na sopstvenu snagu i smatrajući da sama od sebe, bez sadejstva Duha može dovesti delo do savršenstva – u tome, dakle, mnogo greši, jer biva beskorisna za nebeske obitelji i beskorisna za carstvo ona duša, koja misli da će sama od sebe i samo svojim snagama i bez Duha, uznapredovati u savršenoj čistoti. Ako čovek, koji je pod uticajem strasti, ne pristupi Bogu odrekavši se sveta, ako sa nadom i trpljenjem ne poveruje da prima neko, za njegovu sopstvenu prirodu neobično dobro, odnosno silu Svetoga Duha, i ako Gospod sa nebesa ne ulije u dušu božanstveni život, ona neće osetiti istinski život, neće se otrezniti od veštastvenog pijanstva i u pomračenoj duši neće zablistati ozarenje Duha, neće zasijati u njoj sveti dan i ona se neće probuditi iz najdubljeg sna neznanja da bi uistinu poznala Boga Božijom silom i dejstvovanjem blagodati.
Ako se čovek ne udostoji da po veri primi blagodat, postaje beskoristan i nesposoban za Carstvo Božije. Nasuprot tome, onaj koji, primivši blagodat Duha, ni u čemu ne zastranjuje i ne vređa blagodat neradom i rđavim delima, nego se na taj način podvizava tokom dužeg vremena i ne ogorčuje Duha, moći će da zadobije večni život. Kao što neko u sebi oseća dejstvovanje zla u strastima, a to su razdražljivost, požuda, zavist, duševna obremenjenost, nečiste pomisli i druge nedoličnosti, tako bi trebalo da čovek u vrlinama oseti i blagodat i božanstvenu silu, tj. da je oseti u ljubavi, u snishođenju, u blagosti, u radosti, u lakoći i u božanstvenoj radosti, da bi na taj način bio u mogućnosti da se upodobi blagoj i božanstvenoj prirodi, kao i da se sjedini sa blagim i svetim dejstvovanjem blagodati. Srazmerno napredovanju i uzrastanju, uz proticanje vremena i godina, slobodna volja će biti ispitana u dobru, ukoliko svagda bude sjedinjena s blagodaću i njoj ugodna i ako, prema meri napredovanja, u celini postane duhovna; kada je Duh učini svetom i čistom, postaće dostojna Carstva. Slava i poklonjenje Prečistom Ocu i Sinu i Svetome Duhu u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *