ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ОСАМНАЕСТА БЕСЕДА
О БЛАГУ ХРИШЋАНА, ОДНОСНО О ХРИСТУ И О СВЕТОМЕ ДУХУ КОЈИ ИХ НА РАЗЛИЧИТЕ НАЧИНЕ ВОДИ КА ДОСТИЗАЊУ САВРШЕНСТВА
 
Ако је неко у свету веома богат и ако има скривено благо, он од овог блага и богатства које поседује добија све што жели и у свету без напора стиче оно што је њему угодно ослањајући се на своје благо, јер се њиме без тешкоћа добија свака ствар коју човек пожели да има. Тако и они који су пре свега код Бога тражили и пронашли, и који већ имају небеско благо Духа, Самог Господа, Који је заблистао у њиховим срцима – овим благом, Христом Који је у њима, задобијају сваку правду врлина и сваки иметак доброте заповести Господњих; овим благом они себи стичу још веће небеско богатство. Уз помоћ небеског блага и чврсто се ослањајући на обиље духовног богатства које је у њима, испуњавају сваку врлину правде и силом невидљивог богатства благодати којаје у њима без напора извршавају сваку правду и заповест Господњу. И апостол каже: имајући ово благо у глиненим посудама (2. Кор. 4; 7), односно, будући још у телу, удостојили су се да у себи задобију ово благо – освештавајућу силу Духа, јер је речено и ово: Који нам постаде премудрост од Бога, праведност и освећење и избављење (1. Кор. 1; 30).
И зато, онај који је задобио и има у себи ово небеско благо Духа, он њиме беспрекорно и чисто извршава сваку правду по заповестима и свако творење врлина, сада већ без присиљавања и тешкоћа. Зато ћемо и ми молити Бога, тражићемо и просити да и нама подари благо Својега Духа, да бисмо и ми на тај начин могли да беспрекорно чисто обитавамо у свим Његовим заповестима, да чисто и савршено испуњавамо сваку правду Духа уз помоћ небеског блага, тј. Христа. Ко је убог и сиромашан, ко се исцрпљује глађу, он, услед свог сиромаштва, не може ништа да задобије у свету. Онај, међутим, ко има благо, он, као што је речено, лако и без напора добија сваки иметак који само пожели. Тако и душа, која је обнажена и лишена заједнице са Духом, која живи у страшном сиромаштву због греха, пре причасности Духу не може, чак и кад би то желела, уистину да донесе духовни плод правде.
Уосталом, свакоме предстоји да се присили да моли Господа, да се удостоји да пронађе и да прими небеско благо Духа, да без напора доспе у такво стање да лако, беспрекорно и чисто извршава све заповести Господње, које раније, и поред свих напора, није могао да испуни. Будући сиромашан и наг, без заједнице са Духом, како је и могао да стекне такав духовни иметак, немајући у себи духовно благо и богатство? Душа, која је кроз тражење Духа, кроз веру и велико трпљење пронашла Господа – ово истинско благо, доноси плодове Духа, као што је већ речено, и сваку правду и све заповести Господње, заповеђене Духом, у самој себи и сама од себе извршава чисто, савршено и беспрекорно.
Употребимо још једно поређење. Ако је неко богат и припрема скупоцену вечеру, он троши од свога богатства и од блага које поседује, а поред великог богатства не страхује да ће му било шта недостајати. На тај начин, он раскошно и величанствено увесељава позване госте, нудећи им разнолика и необична јела. Ако, пак, сиромашан човек који не поседује богатство намери да за некога припреми вечеру, он све позајмљује, чак и само посуђе, и одећу и остале ствари; чим званице обедују, уколико то и могу код сиромаха, он свакоме враћа што је од кога позајмио, било да је то сребрна посуда, одећа или нека друга ствар. Кад на тај начин врати другима све што им припада, сам остаје и сиромашан и наг, немајући сопствено богатство којим би могао да се развесели.
Тако и они, који су обогаћени Светим Духом, уистину имајући у себи небеско богатство и заједницу Духа, ако некоме изговоре реч истине и ако некоме пренесу духовну реч и пожеле да га развеселе, они ту реч изговарају од свог сопственог богатства и од свог сопственог блага које поседују и њоме обрадују душе оних што слушају духовну реч. Они се не плаше сопствене оскудице, јер у себи поседују небеско благо доброте из којега износе храну и духовно увесељавају оне које су угостили. Насупрот томе, онај који је сиромашан и још није стекао богатство Христово, немајући у души духовно богатство, из којег извире свако добро речи и дела, и божанствених помисли, и неизрецивих тајни, ако и жели да изговори реч истине и да обрадује неке од слушалаца, онда он, који није стварно и истински задобио реч Божију него се само присећа и позајмљује речи из сваке књиге Писма или препричава и преноси оно што је слушао од духовних људи, привидно увесељава друге и други се наслађују његовим речима. Међутим, чим оконча своју беседу, свака његова реч враћа се на своје место одакле је и узета, а он сам опет остаје наг и убог, јер оно духовно благо које он користи и којим увесељава друге није његово власништво и најпре њега самог Дух не весели и не радује.
Због тога би пре свега требало да са срдачним болом и вером просимо од Бога да нам подари да у својим срцима стекнемо Његово богатство, истинско благо Христово, у сили и дејствовању [енергији] Духа; када на тај начин најпре у себи задобијемо корист и спасење и вечни живот Господњи, онда ћемо, колико имамо снаге и могућности, користити и другима, нудећи из Христове унутрашње ризнице сваку красоту духовних речи и описујући небеске тајне. Тако је благоволела благост Очеве воље да обитава у сваком верујућем и у сваком који проси од Њега. Који Мене љуби, каже Господ, тога ће љубити Отац Мој: и Ја ћу га љубити, и јавићу му се Сам (Јн. 14; 21) и Ја и Отац Мој њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 4; 23). Тако је хтела безгранична доброта Очева, тако је благоволела неописива љубав Христова, тако је обећала неизрецива благост Духа. Слава неисказаном милосрђу Свете Тројице!
Удостојивши се да постану чеда Божија и да се роде одозго, од Светога Духа, имајући у себи Христа Који их просветљује и успокојава, они су на многолике и различите начине руковођени Духом и благодат невидљиво дејствује у њиховом срцу уз духовно спокојство. Ми ћемо, пак, од видљивих наслада у свету преузети примере, да бисмо таквим сличностима макар делимично показали на који начин благодат дејствује у душама таквих људи. Они понекад осећају као да се налазе на царској вечери, и радују се неизрецивом радошћу и весељем. У другом тренутку су као невеста, која је, у заједништву са својим жеником, отпочинула божанственим починком. Понекад, пак, налазећи се још у телу осећају у себи исту онакву лакоћу и окриљеност какву осећају бестелесни анђели. Понекад су, опет, као опијени пићем, развесељени и напојени Духом, у опијености божанским духовним тајнама.
Понекад, међутим, као да плачу и тугују због људског рода и моле се за васцелог Адама, проливају сузе и јецају, распламсани духовном љубављу према човечанству. Понекад их Дух распламса таквом радошћу и љубављу да би, кад би то било могуће, у своје срце сместили сваког човека, не правећи разлику између рђавога и доброга. Понекад се у смиреноумљу духа толико унижавају пред сваким човеком да себе сматрају последњима и најмањима од свих. Понекад их Дух непрестано држи у неизрецивој радости. Понекад се уподобљују силном ратнику који, обукавши се у царско свеоружије, излази у бој са непријатељима и одлучно се подвизава да би их победио. Слично томе, и духовни се облачи у небеска оружја Духа, јуриша на непријатеље и води битку са њима да би их покорио под своје ноге.
Понекад душа почива у неком великом безмолвију, у тишини и миру, обитавајући само у духовној наслади, у неизрецивом спокојству и благостању. Понекад је благодат умудрује да нешто разуме, у неизрецивој мудрости, у знању неистраживог Духа, што се не може изговорити језиком и устима. Понекад човек изгледа као један од обичних. Према томе, благодат разнолико дејствује у људима и на многе начине руководи душу, успокојавајући је по вољи Божијој и на разне је начине увежбавајући, како би је као савршену, беспрекорну и чисту представила небеском Оцу.
Ова дејства Светог Духа која смо набројали у великој мери достижу они који су близу савршенству. Набројана, разнолика успокојења благодати различито се изражавају речима и у људима се непрестано извршавају тако да једно дејство следи за другим. Када се душауздигне до савршенства Духа, савршено се очистивши од свих страсти, и када у неизрецивој заједници ступи у сједињење и стапање са Духом Утешитељем, и када се, сједињена са Духом, и сама удостоји да постане дух, она тада постаје сва светлост, сва око, сва дух, сва радост, сва спокојство, сва радовање, сва љубав, сва милосрђе, благост и доброта. Као што је у морском бездану камен са свих страна окружен водом, тако се и ови људи, сједињени са Светим Духом, уподобљују Христу, непоколебиво имајући у себи врлине духовне силе, док су изнутра беспрекорни, непорочни и чисти. Како би они, који су обновљени Духом, споља могли да дају плод порока? Насупрот томе, у њима свагда и у свему блистају плодови Духа.
Због тога ћемо и ми молити Бога, с љубављу и са великом надом верујући у Њега, да нам Он подари и небеску благодат духовног дара, да би нас Сам Дух управљао и руководио ка извршењу сваке Божије воље и да би нас успокојавао многоликим начинима Свог починка, да бисмо се, уз такво благодатно руковођење и вежбање и уз духовни напредак, удостојили да дођемо до савршенства пуноте Христове, као што каже апостол: да бисмо се испунили сваком пуноћом Божијом (Еф. 3; 19) и: док не достигнемо у човека савршена, у меру раста пуноће Христове (Еф. 4; 13). Господ је свима, који уистину верујуу Њега и који од Њега траже, обећао да ће им подарити тајне неизрециве духовне заједнице. Зато ћемо и ми, у потпуности се предавши Господу, похитати да задобијемо поменута добра; посветивши Њему и душу и тело и приковавши се за крст Христов, постанимо достојни вечног Царства, прослављајући Оца и Сина и Светога Духа у векове векова. Амин.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.