NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
OSAMNAESTA BESEDA
O BLAGU HRIŠĆANA, ODNOSNO O HRISTU I O SVETOME DUHU KOJI IH NA RAZLIČITE NAČINE VODI KA DOSTIZANJU SAVRŠENSTVA
 
Ako je neko u svetu veoma bogat i ako ima skriveno blago, on od ovog blaga i bogatstva koje poseduje dobija sve što želi i u svetu bez napora stiče ono što je njemu ugodno oslanjajući se na svoje blago, jer se njime bez teškoća dobija svaka stvar koju čovek poželi da ima. Tako i oni koji su pre svega kod Boga tražili i pronašli, i koji već imaju nebesko blago Duha, Samog Gospoda, Koji je zablistao u njihovim srcima – ovim blagom, Hristom Koji je u njima, zadobijaju svaku pravdu vrlina i svaki imetak dobrote zapovesti Gospodnjih; ovim blagom oni sebi stiču još veće nebesko bogatstvo. Uz pomoć nebeskog blaga i čvrsto se oslanjajući na obilje duhovnog bogatstva koje je u njima, ispunjavaju svaku vrlinu pravde i silom nevidljivog bogatstva blagodati kojaje u njima bez napora izvršavaju svaku pravdu i zapovest Gospodnju. I apostol kaže: imajući ovo blago u glinenim posudama (2. Kor. 4; 7), odnosno, budući još u telu, udostojili su se da u sebi zadobiju ovo blago – osveštavajuću silu Duha, jer je rečeno i ovo: Koji nam postade premudrost od Boga, pravednost i osvećenje i izbavljenje (1. Kor. 1; 30).
I zato, onaj koji je zadobio i ima u sebi ovo nebesko blago Duha, on njime besprekorno i čisto izvršava svaku pravdu po zapovestima i svako tvorenje vrlina, sada već bez prisiljavanja i teškoća. Zato ćemo i mi moliti Boga, tražićemo i prositi da i nama podari blago Svojega Duha, da bismo i mi na taj način mogli da besprekorno čisto obitavamo u svim Njegovim zapovestima, da čisto i savršeno ispunjavamo svaku pravdu Duha uz pomoć nebeskog blaga, tj. Hrista. Ko je ubog i siromašan, ko se iscrpljuje glađu, on, usled svog siromaštva, ne može ništa da zadobije u svetu. Onaj, međutim, ko ima blago, on, kao što je rečeno, lako i bez napora dobija svaki imetak koji samo poželi. Tako i duša, koja je obnažena i lišena zajednice sa Duhom, koja živi u strašnom siromaštvu zbog greha, pre pričasnosti Duhu ne može, čak i kad bi to želela, uistinu da donese duhovni plod pravde.
Uostalom, svakome predstoji da se prisili da moli Gospoda, da se udostoji da pronađe i da primi nebesko blago Duha, da bez napora dospe u takvo stanje da lako, besprekorno i čisto izvršava sve zapovesti Gospodnje, koje ranije, i pored svih napora, nije mogao da ispuni. Budući siromašan i nag, bez zajednice sa Duhom, kako je i mogao da stekne takav duhovni imetak, nemajući u sebi duhovno blago i bogatstvo? Duša, koja je kroz traženje Duha, kroz veru i veliko trpljenje pronašla Gospoda – ovo istinsko blago, donosi plodove Duha, kao što je već rečeno, i svaku pravdu i sve zapovesti Gospodnje, zapoveđene Duhom, u samoj sebi i sama od sebe izvršava čisto, savršeno i besprekorno.
Upotrebimo još jedno poređenje. Ako je neko bogat i priprema skupocenu večeru, on troši od svoga bogatstva i od blaga koje poseduje, a pored velikog bogatstva ne strahuje da će mu bilo šta nedostajati. Na taj način, on raskošno i veličanstveno uveseljava pozvane goste, nudeći im raznolika i neobična jela. Ako, pak, siromašan čovek koji ne poseduje bogatstvo nameri da za nekoga pripremi večeru, on sve pozajmljuje, čak i samo posuđe, i odeću i ostale stvari; čim zvanice obeduju, ukoliko to i mogu kod siromaha, on svakome vraća što je od koga pozajmio, bilo da je to srebrna posuda, odeća ili neka druga stvar. Kad na taj način vrati drugima sve što im pripada, sam ostaje i siromašan i nag, nemajući sopstveno bogatstvo kojim bi mogao da se razveseli.
Tako i oni, koji su obogaćeni Svetim Duhom, uistinu imajući u sebi nebesko bogatstvo i zajednicu Duha, ako nekome izgovore reč istine i ako nekome prenesu duhovnu reč i požele da ga razvesele, oni tu reč izgovaraju od svog sopstvenog bogatstva i od svog sopstvenog blaga koje poseduju i njome obraduju duše onih što slušaju duhovnu reč. Oni se ne plaše sopstvene oskudice, jer u sebi poseduju nebesko blago dobrote iz kojega iznose hranu i duhovno uveseljavaju one koje su ugostili. Nasuprot tome, onaj koji je siromašan i još nije stekao bogatstvo Hristovo, nemajući u duši duhovno bogatstvo, iz kojeg izvire svako dobro reči i dela, i božanstvenih pomisli, i neizrecivih tajni, ako i želi da izgovori reč istine i da obraduje neke od slušalaca, onda on, koji nije stvarno i istinski zadobio reč Božiju nego se samo priseća i pozajmljuje reči iz svake knjige Pisma ili prepričava i prenosi ono što je slušao od duhovnih ljudi, prividno uveseljava druge i drugi se naslađuju njegovim rečima. Međutim, čim okonča svoju besedu, svaka njegova reč vraća se na svoje mesto odakle je i uzeta, a on sam opet ostaje nag i ubog, jer ono duhovno blago koje on koristi i kojim uveseljava druge nije njegovo vlasništvo i najpre njega samog Duh ne veseli i ne raduje.
Zbog toga bi pre svega trebalo da sa srdačnim bolom i verom prosimo od Boga da nam podari da u svojim srcima steknemo Njegovo bogatstvo, istinsko blago Hristovo, u sili i dejstvovanju [energiji] Duha; kada na taj način najpre u sebi zadobijemo korist i spasenje i večni život Gospodnji, onda ćemo, koliko imamo snage i mogućnosti, koristiti i drugima, nudeći iz Hristove unutrašnje riznice svaku krasotu duhovnih reči i opisujući nebeske tajne. Tako je blagovolela blagost Očeve volje da obitava u svakom verujućem i u svakom koji prosi od Njega. Koji Mene ljubi, kaže Gospod, toga će ljubiti Otac Moj: i Ja ću ga ljubiti, i javiću mu se Sam (Jn. 14; 21) i Ja i Otac Moj njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 4; 23). Tako je htela bezgranična dobrota Očeva, tako je blagovolela neopisiva ljubav Hristova, tako je obećala neizreciva blagost Duha. Slava neiskazanom milosrđu Svete Trojice!
Udostojivši se da postanu čeda Božija i da se rode odozgo, od Svetoga Duha, imajući u sebi Hrista Koji ih prosvetljuje i uspokojava, oni su na mnogolike i različite načine rukovođeni Duhom i blagodat nevidljivo dejstvuje u njihovom srcu uz duhovno spokojstvo. Mi ćemo, pak, od vidljivih naslada u svetu preuzeti primere, da bismo takvim sličnostima makar delimično pokazali na koji način blagodat dejstvuje u dušama takvih ljudi. Oni ponekad osećaju kao da se nalaze na carskoj večeri, i raduju se neizrecivom radošću i veseljem. U drugom trenutku su kao nevesta, koja je, u zajedništvu sa svojim ženikom, otpočinula božanstvenim počinkom. Ponekad, pak, nalazeći se još u telu osećaju u sebi istu onakvu lakoću i okriljenost kakvu osećaju bestelesni anđeli. Ponekad su, opet, kao opijeni pićem, razveseljeni i napojeni Duhom, u opijenosti božanskim duhovnim tajnama.
Ponekad, međutim, kao da plaču i tuguju zbog ljudskog roda i mole se za vascelog Adama, prolivaju suze i jecaju, rasplamsani duhovnom ljubavlju prema čovečanstvu. Ponekad ih Duh rasplamsa takvom radošću i ljubavlju da bi, kad bi to bilo moguće, u svoje srce smestili svakog čoveka, ne praveći razliku između rđavoga i dobroga. Ponekad se u smirenoumlju duha toliko unižavaju pred svakim čovekom da sebe smatraju poslednjima i najmanjima od svih. Ponekad ih Duh neprestano drži u neizrecivoj radosti. Ponekad se upodobljuju silnom ratniku koji, obukavši se u carsko sveoružije, izlazi u boj sa neprijateljima i odlučno se podvizava da bi ih pobedio. Slično tome, i duhovni se oblači u nebeska oružja Duha, juriša na neprijatelje i vodi bitku sa njima da bi ih pokorio pod svoje noge.
Ponekad duša počiva u nekom velikom bezmolviju, u tišini i miru, obitavajući samo u duhovnoj nasladi, u neizrecivom spokojstvu i blagostanju. Ponekad je blagodat umudruje da nešto razume, u neizrecivoj mudrosti, u znanju neistraživog Duha, što se ne može izgovoriti jezikom i ustima. Ponekad čovek izgleda kao jedan od običnih. Prema tome, blagodat raznoliko dejstvuje u ljudima i na mnoge načine rukovodi dušu, uspokojavajući je po volji Božijoj i na razne je načine uvežbavajući, kako bi je kao savršenu, besprekornu i čistu predstavila nebeskom Ocu.
Ova dejstva Svetog Duha koja smo nabrojali u velikoj meri dostižu oni koji su blizu savršenstvu. Nabrojana, raznolika uspokojenja blagodati različito se izražavaju rečima i u ljudima se neprestano izvršavaju tako da jedno dejstvo sledi za drugim. Kada se dušauzdigne do savršenstva Duha, savršeno se očistivši od svih strasti, i kada u neizrecivoj zajednici stupi u sjedinjenje i stapanje sa Duhom Utešiteljem, i kada se, sjedinjena sa Duhom, i sama udostoji da postane duh, ona tada postaje sva svetlost, sva oko, sva duh, sva radost, sva spokojstvo, sva radovanje, sva ljubav, sva milosrđe, blagost i dobrota. Kao što je u morskom bezdanu kamen sa svih strana okružen vodom, tako se i ovi ljudi, sjedinjeni sa Svetim Duhom, upodobljuju Hristu, nepokolebivo imajući u sebi vrline duhovne sile, dok su iznutra besprekorni, neporočni i čisti. Kako bi oni, koji su obnovljeni Duhom, spolja mogli da daju plod poroka? Nasuprot tome, u njima svagda i u svemu blistaju plodovi Duha.
Zbog toga ćemo i mi moliti Boga, s ljubavlju i sa velikom nadom verujući u Njega, da nam On podari i nebesku blagodat duhovnog dara, da bi nas Sam Duh upravljao i rukovodio ka izvršenju svake Božije volje i da bi nas uspokojavao mnogolikim načinima Svog počinka, da bismo se, uz takvo blagodatno rukovođenje i vežbanje i uz duhovni napredak, udostojili da dođemo do savršenstva punote Hristove, kao što kaže apostol: da bismo se ispunili svakom punoćom Božijom (Ef. 3; 19) i: dok ne dostignemo u čoveka savršena, u meru rasta punoće Hristove (Ef. 4; 13). Gospod je svima, koji uistinu verujuu Njega i koji od Njega traže, obećao da će im podariti tajne neizrecive duhovne zajednice. Zato ćemo i mi, u potpunosti se predavši Gospodu, pohitati da zadobijemo pomenuta dobra; posvetivši Njemu i dušu i telo i prikovavši se za krst Hristov, postanimo dostojni večnog Carstva, proslavljajući Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *