NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
ČETRNAESTA BESEDA
O TOME DA ONI, KOJI SU BOGU POSVETILI POMISLI I UM, ČINE TO U NADI DA ĆE SE PROSVETLITI OČI NJIHOVOG SRCA, DA BOG TAKVE UDOSTOJAVA DA U SVETOSTI I NAJVEĆOJ ČISTOTI PRISTUPE SV. TAJNAMA I DARUJE IM SVOJU BLAGODAT; TAKOĐE I O TOME ŠTA BI TREBALO DA ČINIMO MI, KOJI ŽELIMO DA DOBIJEMO NEKO OD NEBESKIH DOBARA I NAJZAD O TOME DA SU APOSTOLI I PROROCI SLIČNI SUNČEVIM LUČAMA KOJE PROLAZE KROZ PROZOR. OSIM TOGA, BESEDA POUČAVA I TOME ŠTA JE SATANSKA A ŠTA ANĐELSKA ZEMLJA – JER SU OBE NEOPIPLJIVE I NEVIDLJIVE
 
Svako delo koje je vidljivo u svetu, tvori se sa nadom da će uslediti korist od truda. I ako neko nije potpuno uveren da će se nasladiti zbog truda, onda mu je beskoristan i sam trud. Zemljodelac seje u nadi da će sabrati plodove, a dok ih očekuje, podnosi napore. Tako je i rečeno: Koji ore, treba u nadi da ore (1. Kor. 9; 10). Ko uzima ženu, uzima je u nadi da će imati naslednike. I trgovac se radi dobiti otiskuje na more, predaje se izvesnoj smrti. Tako i u Carstvu nebeskom čovek, u nadi da će se prosvetliti oči njegovog srca, posvećuje sebe udaljavanju od žitejskih [ovosvetskih] dela, provodi vreme u molitvama i prozbama, očekujući Gospoda da dođe i da mu se javi i da ga očisti od greha koji živi u njemu.
On se, međutim, ne uzdau svoj trud i način života dok ne dobije ono čemu se nada, dok ne dođe Gospod i dok ne počne da obitava sa njim u svakom osećanju i dejstvovanju Duha. Kada, pak, on okusi blagodat Gospodnju i kada se nasladi duhovnim plodovima, biće skinut pokrivač tame i svetlost Hristova zablistaće i dejstvovaće u neiskazanoj radosti. Tada će se uveriti u veliku ljubav, imajući sa sobom Gospoda. On se raduje kao trgovac koji je stekao dobit, ali je istovremeno i skrušen i strahuje od nedaća koje mu mogu uzrokovati razbojnici i nečisti duhovi, da se ne dogodi da oslabi i nekako izgubi trud, dok se ne udostoji da uđe u nebesko Carstvo, u višnji Jerusalim.
Zato ćemo i mi moliti Boga da svuče sa nas staroga čoveka i da nas još sada obuče u nebeskoga Hrista; na taj način ćemo radosno i budući Njime rukovođeni obitavati u velikom spokojstvu. Želeći da potpuno okusimo Carstvo, Gospod kaže: Bez Mene ne možete činiti ništa (Jn. 15; 5).
On je mnoge prosvetio i kroz apostole. Budući i sami stvorenja Božija, oni su sebi slične sluge vaspitavali tako da svaki postane brat i sin Hristov, da izvrši nešto izvrsno pred ostalim ljudima, tj. da prosvetli samo srce i sam um i da pomisli ustremi ka Bogu. Na taj način, Bog skriveno daje srcu život i pomoć i poverava mu Samoga Sebe. Naime, kada čovek ono što je u njemu skriveno, tj. um i pomisao, preda Bogu, ničim se drugim ne baveći i ne zanimajući, nego se uzdržavajući svim silama, tada ga Gospod udostoji da u svetosti i u mnogo većoj čistoti pristupa Svetim Tajnama, dajući mu Samoga Sebe kao nebesku hranu i duhovno piće.
Kao što čovek, koji je stekao veliko imanje i ima sluge i decu, jednu hranu daje slugama, a drugu svojoj sopstvenoj deci rođenoj od njegovog semena, jer deca nasleđuju oca, i, budući slična svom ocu, jedu zajedno sa njim. Tako čini i Hristos, istinski Gospodar: On je sve Sam stvorio i hrani i zle i nezahvalne; ona, pak, čeda, koja je rodio od Svoga semena, kojima je podario Svoju blagodat i u kojima se uobličio Gospod, On prevashodno pred drugi ljudima hrani Svojim sopstvenim spokojem, Svojom hranom i jelom i Svojim pićem i Samoga Sebe daje njima koji obitavaju u zajednici sa svojim Ocem, kao što kaže Gospod: Koji jede Moje Telo i pije Moju Krv, u Meni prebiva i Jau njemu (Jn. 5; 56), i neće videti smrt, jer oni imaju istinsko nasleđe kao sinovi rođeni od Oca nebeskog i žive u domu svoga Oca, kako kaže Gospod: Rob ne ostaje u kući vavek, a sin ostaje vavek (Jn. 8; 35).
I zato, ako i mi hoćemo da budemo rođeni od nebeskog Oca, onda smo prevashodno dužni da pred ostalim ljudima pokažemo usrdnost, trud, revnost, ljubav i dobar način života, dužni smo da prebivamo u veri i u strahu, kao oni što žele da zadobiju tolika dobra i da postanu naslednici Božiji. Gospod je moj deo nasledstva i čaše (Ps. 16; 5). Videvši dobru volju i trpljenje, i Gospod će u takvom slučaju pokazati Svoju milost, očistivši nas nebeskom rečju, a obamrle i propadljive pomisli oživotvoriti i vaspostaviti prekrasnim žitijem i učenjem apostola. Jedna tvar hrani i oživotvorava drugu, kao što se hrane i oživotvoravaju semena pšenice ili ječma kada se to zapovedi oblacima, kiši i suncu, koji su takođe tvari. Međutim, kao što postoji svetlost koja samo ulazi kroz prozor, a postoji i sunce koje izliva luče na čitavu vaseljenu, tako su i proroci bili svetiljke samo za svoj sopstveni dom, za Izrailj, dok su apostoli poslužili kao sunca koja ozaruju sve, u svim delovima sveta.
Postoji zemlja na kojoj žive četvoronošci, i postoji zemlja u vazduhu, po kojoj hodaju i žive ptice; ako one požele da stoje ili da hodaju po ovoj zemlji, postoje lovci koji ih hvataju. Postoji i zemlja za ribe, a to je morska voda. Svaka životinja, ma gde da se rodila – na zemlji ili u vazduhu, tamo ima stanište, hranu i počinak. Na taj način, postoji i satanska zemlja i oblast, tj. mesto gde žive, hodaju i počivaju tamne sile i zli duhovi, a postoji i lučezarna zemlja Božanstva, gde hodaju i počivaju vojske anđela i svetih duhova. I kao što mračna zemlja ne može da bude vidljiva ili primećena očima ovoga tela, tako je i lučezarna zemlja Božanstva i neprimetna i nevidljiva telesnim očima, ali je vidljiva za ljude duhovne; čistom oku srca su, pak, vidljivi i satanska zemlja tame i lučezarna zemlja Božanstva.
Prema kazivanju svetovnih mudraca, postoje ognjene gore jer je u njima plamen, i tamo postoje životinje, slične ovcama; da bi ih uhvatili, prave gvozdene obruče i bacaju i spuštaju u vatru udice. Budući da ovim životinjama vatra daje i hranu, i piće, i počinak, i uzrastanje, i život i da im zamenjuje sve, ako ih izvučeš na drugi vazduh, one umiru. Kada se zaprlja njihovo krzno, one se ne čiste u vodi, nego se peru u plamenu i postaju čistije i belje. Tako i hrišćani za svoju hranu imaju onaj nebeski oganj; on je za njih počinak, on ih čisti i pere i osveštava njihova srca, on čini da uzrastaju, on je za njih i vazduh i život. Čim izađu odatle – oni propadaju zbog zlih duhova. I kao što umiru tamošnje životinje kada izađu iz vatre, kao što uginu ribe koje se izvuku iz vode, kao što se uguše četvoronošci bačeni u more, i kao što pernate ptice, hodajući po zemlji, padaju u ruke lovcima, tako se i duša, koja ne ostane na onoj zemlji, guši i propada; ukoliko onim božanstvenim plamenom ne zameni hranu, piće, odeću, očišćenje srca i duševno prosvetljenje, uloviće je i pogubiti zli duhovi. Ispitajmo brižljivo i mi da li smo zasejani na onoj nevidljivoj zemlji i da li smo zasađeni u nebeskom vinogradu? Slava velikom milosrđu Božijem! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *