NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNE BESEDE

DUHOVNE BESEDE

 

DUHOVNE BESEDE
 

 
JEDANAESTA BESEDA
O TOME DA JE SILA SVETOGA DUHA U ČOVEČIJEM SRCU SLIČNA OGNJU; JOŠ O ONOME ŠTO NAM JE POTREBNO ZA RAZLIKOVANJE POMISLI KOJE SE POJAVLJUJU U SRCU, A TAKOĐE I O MRTVOJ ZMIJI KOJU JE MOJSEJ PRIKOVAO NA VRH DRVETA I KOJA JE POSLUŽILA KAO PRAOBRAZ HRISTA. U OVOJ BESEDI SADRŽE SE DVA RAZGOVORA: JEDAN JE RAZGOVOR HRISTA SA ZLOBNIM SATANOM, A DRUGI RAZGOVOR GREŠNIKA SA SATANOM.
 
Onaj nebeski oganj Božanstva, koji hrišćani već sada, u ovome veku, primaju u sebe, u svoje srce, i koji dejstvuje unutar njihovog srca, kada propadne telo počinje da deluje spolja i ponovo sjedinjuje udove, izvršavajući vaskrsenje razorenih udova. U Jerusalimu je onaj plamen, koji je služio na žrtveniku, u vreme ropstva bio zakopan u jamu a onda, kada je nastupio mir i kada su se vratili zarobljenici, taj isti plamen kao da se obnovio i počeo je da služi kao i ranije; tako će i sada ovog našeg bližnjeg, tj. telo, koje se posle raspadanja pretvara u blato, vaspostaviti i obnoviti nebeski oganj; on će vaskrsnuti istrulela tela. I unutrašnji plamen, koji sada obitava u srcu, tada će delovati spolja, i izvršiće se vaskrsenje tela.
I u vreme Navuhodonosora plamen u peći nije bio božanstveni, nego tvarni plamen. Međutim, tri mladića koji su zbog svoje pravednosti bili u vidljivom plamenu, u svojim srcima imali su nebeski, božanstveni oganj, koji je služio u pomislima i dejstvovao u njima. Ovaj isti plamen pojavio se i izvan mladića, jer se postavio između njih, sprečavajući vidljivi plamen da opeče pravednike i da im na bilo koji način naudi. Slično ovome dogodilo se i Izrailjcima; kada su njihov um i pomisao namerili da se udalje od Boga živoga i da se obrate u idolopoklonstvo, Aaron je bio primoran da im kaže da donesu zlatne posude i ukrase. Tada su zlato i posude, bačeni u plamen, pretvoreni u idola, i vatra kao da je podržavala njihovu samovolju. Uistinu čudno delo! Budući da su se po svojoj nameri, potajno i u svojim pomislima odlučili na idolopoklonstvo, i vatra je u nju bačene posude pretvorila u idola i Izrailjci su već počeli da mu se otvoreno klanjaju. I zato, kao što su tri mladića, pomišljajući na pravednost, primila u sebe Božiji oganj i poklonila se Gospodu istinom, tako i sada verne duše još u ovom veku potajno primaju u sebe onaj božanstveni i nebeski oganj, i upravo ovaj oganj stvara nebeski liku čovečijoj prirodi.
Kao što je vatra dala oblik zlatnim posudama i one su se pretvorile u idola, tako i Gospod, saobražavajući se sa slobodnom voljom vernih i dobrih duša, saglasno sa njihovim htenjem još sada stvara u duši onaj lik [obraz], koji će se u vaskrsenju javiti izvan njih i proslaviti njihova tela i iznutra i spolja. Međutim, kao što su njihova tela u sadašnjem vremenu još uvek propadljiva, smrtna i podložna propadanju, tako je i pomisli nekih iskvario satana, tako da su mrtve za život i pogrebene u blato i zemlju, jer je njihova duša propala. I zato, kao što su Izrailjci bacili u vatru zlatne posude i one se pretvorile u idola, tako i sada čovek predaje poroku čiste i prekrasne pomisli i one bivaju pogrebene u grehovno blato i postaju idoli. Kako sada čovek da ih nađe, da ih razlikuje i udalji iz sopstvenog plamena? Ovde je duši potrebna božanska svetiljka, Duh Sveti, koji ustrojava ovaj pomračeni dom; potrebno je blistavo Sunce pravde, koje blista u srcu i prosvetljuje ga; potrebno je oružje, koje pobeđuje u bici.
I tamo je udovica (v. Lk. 15; 8 i dalje), izgubivši drahmu, najpre upalila svetiljku, a zatim uredila dom; i kada je dom bio uređen i svetiljka upaljena, tada je pronađena i drahma, zarivena u prašinu, u nečistotu, u zemlju. Duša sada nije u stanju da sama od sebe pronađe i međusobno razdvoji svoje sopstvene pomisli. Međutim, kada bude upaljena božanstvena svetiljka i kada bude uneta svetlost u pomračeni dom, tada će duša uvideti kako su njene pomisli pogrebene u grehovnu nečistotu i blato. Zablista sunce, i tada duša vidi svoju propast; ona počinje da sabira svoje pomisli, pomešane sa blatom i svakom skvernom jer je duša, prestupivši zapovest, izgubila svoj lik.
Zamisli cara koji ima bogatstvo i njemu potčinjene sluge, spremne da ga služe; zamisli zatim da se dogodilo da su ga neprijatelji uhvatili i odveli u ropstvo. Čim je bio uhvaćen i odveden, trebalo je da njegove sluge i pomoćnici i sami pođu za njim. Tako je i Adama Bog stvorio kao čistoga da bi Mu služio, dok je Adamu bila data vascela tvorevina da bi mu služila, jer je on postavljen za gospodara i cara svih tvari. Međutim, čim je zlobna reč našla mogućnost da mu pristupi i čim je sa njim prozborila – Adam ju je najpre primio spoljašnjim sluhom, da bi zatim pronikla i u njegovo srce i obuzela čitavo njegovo biće. Na taj način je, posle njegovog porobljavanja, zajedno sa njim bila zarobljena i celokupna tvorevina, koja mu je služila i koja mu je bila potčinjena, jer se kroz njega smrt zacarila nad svakom dušom; ona je, usled njegove neposlušnosti tako zatamnila vasceli Adamov lik, da su se ljudi promenili i došli do poklonjenja demonima. Evo, i zemaljski plodovi koje je Bog prekrasno stvorio, prinose se demonima. Na njihove oltare polažu hleb, vino i ulje, kao i životinje, pa su čak i svoje sinove i kćeri prinosili na žrtvu demonima.
Zbog toga Onaj Koji je stvorio telo i dušu, sada Sam dolazi i uklanja svaku pometnju koju je stvorio nečastivi i sva njegova dela izvršena u pomislima; On obnavlja i vaspostavlja nebeski lik, tvori novu dušu da bi Adam ponovo postao car nad smrću i gospodar tvorevine. I u senci starozavetnog zakona Mojsej je nazvan spasiteljem Izrailja, jer je narod izveo iz Egipta. Tako i sada istinski Izbavitelj – Hristos dolazi u najskrivenije delove duše i izvodi je iz mračnog Egipta, iz najtežeg jarma, iz gorkoga ropstva. Zato nam zapoveda da izađemo iz sveta, da osiromašimo u svemu vidljivom, da ne brinemo o zemaljskom, da danonoćno stojimo pred vratima i da čekamo kada će Gospod otvoriti zaključana srca i izliti na nas dar Svetoga Duha.
On nam je zato zapovedio da napustimo zlato, srebro, srodstvo, da prodamo imanje i da podelimo siromašnima, da to unesemo u riznicu i da je tražimo na nebesima: Jde je blaJo tvoje, tamo će biti i srce tvoje (v. Mt. 6; 21). Gospod je znao da satana posredstvom toga zadobija silu nad pomislima i da ih uvodi u brigu o veštastvenom [materijalnom] i zemaljskom. Zato je Bog, promišljajući o tvojoj duši, zapovedio da se svega odrekneš, kako bi zbog nevolje tražio nebesko bogatstvo i svoje srce obratio ka Bogu. Ako, dakle, i poželiš da se vratiš tvarima, pokazaće se da ne poseduješ ništa vidljivo; tada ćeš, hteo-ne hteo, biti prinuđen da svoj um obratiš ka nebu, gde si sabrao i sve položio u riznicu: Gde je blago tvoje, tamo će biti i srce tvoje.
Bog je u Zakonu zapovedio Mojseju da načini bakarnu zmiju, da je podigne i pričvrsti na vrh drveta; svi, koje su zmije ujedale, pogledali bi na bakarnu zmiju i bivali isceljeni. Ovo je bilo učinjeno prema posebnom proviđanju da bi oni, obuzeti zemaljskim brigama, idolosluženjem, satanskim nasladama i svakim bezbožništvom, budući podstaknuti na ovaj način makar donekle upravili svoj pogled na gore i, otreznivši se od onoga što je dole, obratili pažnju na ono što je više a odatle se, opet, usmerili ka onom što je još više i tako, postepeno se upravljajući ka višem i gornjem, poznali da postoji Onaj Koji nadvisuje svaku tvar. Tako je i tebi Bog zapovedio da osiromašiš i da, prodavši sve, podeliš ubogima, tako da, čak i kad bi poželeo da se baciš dole, na zemlju, to bude nemoguće za tebe. I zato, ispitavši svoje srce, počni da rasuđuješ sa svojim pomislima: „Na zemlji ništa nemamo kod sebe, obratimo se, dakle, nebu, gde je naša riznica, nad kojom treba da se potrudimo“. Tvoj um će početi da uzdiže pogled ka visini, da traži višnje i da napreduje u tome.
Kakvo značenje ima to što je mrtva zmija, prikovana za vrh drveta, isceljivala ranjene? Mrtva zmija nadvladavala je žive zmije, jer je bila praobraz [praslika] tela Gospodnjeg. Gospodje Svoje Telo, koje je primio od Marije, uzneo na krst, rasprostirući ga na drvetu i prikovavši ga za njega; tako je mrtvo telo pobedilo i umrtvilo zmiju, koja živi i gmiže u srcu. Ovde se događa veliko čudo! Kako je mrtva zmija umrtvila živu? Međutim, kao što je Mojsej izvršio novo delo, načinivši podobije žive zmije, tako je i Gospod posredstvom Marije načinio novo delo (tj. čovečije telo) (Jer. 31; 22) i obukao se u njega, jer nije sa neba doneo telo. On je stvorio nebeskoga duha koji je ušao u Adama i pomešao ga sa Božanstvom, obrazovao čovečije telo u majčinoj utrobi i obukao se u njega. I zato, kao što bakarnoj zmiji Gospod pre Mojseja nije zapovedio da bude u svetu, tako se ni novo i bezgrešno telo nije pojavilo u svetu pre Gospodnjeg dolaska zato što je, posle prestupanja zapovesti od strane prvog Adama, nad svim njegovim potomcima carevala smrt. Prema tome, mrtvo telo pobedilo je živu zmiju.
Ovo čudo je – Judejcima sablazan, a Jelinima ludost. Šta, međutim, kaže apostol? Mi pak propovedamo Isusa Hrista RaspetoGa, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost a nama koji se spasavamo – Hrista – Božiju silu i Božiju premudrost (1. Kor. 1; 23-24), jer je u mrtvom telu život; ovde je izbavljenje, ovde je svetlost, ovde Gospod pristupa smrti, besedi s njom i zapoveda joj da istrgne duše iz ada i smrti i da ih vrati Njemu. I gle, smrt koja je time bila pometena, prilazi svojim slugama, sakuplja sve snage i lukavi knez prinosi zapise, govoreći: „Evo, ovi su se potčinili mojoj reči, i evo kako su nam se ljudi klanjali!“ Bog je, međutim, pravedan Sudija i ovde pokazuje Svoju pravdu, tako da mu kaže: „Potčinio ti se Adam, i ti si zagospodario vascelim njegovim srcem; potčinilo ti se čovečanstvo. A šta ovde radi Moje telo? Ono je bezgrešno. Telo prvog Adama postalo je tvoj dužnik, i ti po pravu zadržavaš zapis o njegovom sagrešenjima. O Meni, pak, svi svedoče da Ja nisam sagrešio, i ništa ti nisam dužan. Svi svedoče o Meni da sam Ja Sin Božiji, Koji je sa nebeskih visina došao na zemlju, i glas je posvedočio: Ovo je Sin Moj ljubljeni, Njega poslušajte (Mt. 17; 5). Jovan svedoči: Gle, Jagnje Božije, Kojeuzima na Se grehe sveta (Jn. 1; 29), a takođe i Pismo: On greha ne učini, niti se u Njemu nađe prevara (1. Pt. 2; 22) i: Dolazi knez ovoga sveta i u Meni ne pronalazi ništa (Jn. 14, 30). I ti, satano, sam svedočiš o Meni, govoreći: Znam Te ko Si, Sin Božiji (Mk. 1; 24. i 3; 11) i: Šta hoćeš od nas, Isuse Nazarećanine, zar si došao amo pre vremena da nas mučiš (Mt. 8; 29)? Ja imam tri svedoka. Jedan je – Glas Koji je poslat sa nebeske visine, drugi – ono što je na zemlji, a treći – ti sam. I zato, otkupljujem telo koje ti je prodao prvi Adam, poništavam tvoje zapise; Ja sam vratio Adamov dug time što Sam raspet i što Sam sišao u ad. Zapovedam ti, ade, tamo i smrti, oslobodi zatočene duše roda Adamovog“. Na taj način su zle sile, zadrhtavši, na kraju predale zatočenog Adama.
Kada, pak, čuješ da je Gospod u ono vreme izbavio duše od ada i tame, da je On sišao u ad i izvršio slavno delo, nemoj misliti da je sve to daleko od tvoje duše. Čovek lako usvaja i prihvata u sebe zlo, jer smrt ugnjetava duše Adamovog potomstva, i duševne su pomisli zatočene u tamu. I kada slušaš o grobovima – nemoj u mislima predstavljati samo vidljive grobove, jer je za tebe grob i grobna jama – tvoje srce. Kada se tamo ugnezdi knez zla i njegovi anđeli, kada tamo prokrče staze i puteve kojima će satanske sile prolaziti u tvoj um i u tvoje pomisli, zar ti onda nisi grob, grobna raka i mrtvac pred Bogom? Satana je tamo stavio svoj žig na neispitano srebro, zasejao u toj duši semena gorčine i zakiselio tamo stari kvasac, tamo teče blatnjav izvor. Zbog toga Gospod dolazi u duše koje Ga traže, u dubinu srdačnog ada i tamo zapoveda smrti, govoreći: „Oslobodi zatočene duše koje Me traže i koje ti nasilno zadržavaš“. On tada lomi teško kamenje koje leži na duši, otvara grobove, vaskrsava istinskog mrtvaca i izvodi zatočenu dušu iz mračne tamnice.
Kao što kod čoveka, kojem su okovima vezane ruke i noge, dođe neko i oslobodi ga okova i dopusti mu da se slobodno kreće na otvorenom mestu, tako i dušu, svezanu okovima smrti, Gospod razdrešuje od okova i pušta je, oslobađajući um da se bez teškoća i spokojno kreće u božanstvenom vazduhu. Zamisli da je čovek, nalazeći se u nabujaloj reci, na njenoj sredini potonuo u vodu i da, izdahnuvši, leži mrtav među strašnim zverima; za to vreme, drugi čovek, neiskusan plivač, želi da spase utopljenika, zbog čega i sam gine i davi se. Zbog toga je ovde potreban umešan i iskusan plivač koji bi se, ušavši u vodenudubinu, pogruzio tamo i izneo otuda potonuloga, koji leži među zverima; tada i sama voda, čim vidi iskusnog čoveka koji zna da pliva, pomaže takvom čoveku i izbacuje ga na površinu. Tako se događa i sa dušom: pogruzivši se u bezdan tame i u dubinu smrti, biva lišena daha i, našavši se među strašnim zverima, biva mrtva za Boga. Ko može da siđe u te tajne odaje i u dubine ada i smrti, osim Samog Umetnika, Koji je sazdao telo? On stupa u dve oblasti, u dubinu ada a takođe i u duboku unutrašnjost srca, gde je duša sa svojim pomislima obuzeta smrću i On odatle obamrlog Adama iznosi iz mračne dubine. I sama smrt, zbog Njegove umešnosti, pomaže čoveku, kao što voda pomaže plivaču.
Zašto bi Bogu bilo teško da siđe u smrt, a takođe i u duboku unutrašnjost srca, i da odatle prizove obamrlog Adama? U vidljivom veku postoje kuće i domovi gde borave ljudi, a postoje i obitavališta gde žive zveri, lavovi, zmije i druge otrovne životinje. I zato, ako sunce, koje je tvar, kroz prozore ili vrata ulazi svuda – i u lavlje pećine, i ujame gmizavaca, i ako izlazi odatle ne pretrpevši nikakvu štetu, onda utoliko pre Bog i Svegospodar stupa u gnezda i obitavališta u kojima se nalazi smrt, kao što ulazi i u duše i, oslobodivši odatle Adama, ne trpi nikakvu štetu od smrti. I kiša, silazeći sa neba, proniče i u najdublje slojeve zemlje, i tamo vlaži i obnavlja usahlo korenje, a takođe i stvara novo bilje i nove plodove.
Neko se bori i strada od satane i vodi sa njim bitku; njegova duša je izmučena, on je zabrinut, plače i lije suze. Takav čovek kao da se udvojeno bori. Ako istraje u takvom delu, onda će, zajedno sa njim, u borbi biti i Gospod, i On će ga čuvati, jer on usrdno traži Gospoda i kuca na vrata, očekujući kada će mu Gospod otvoriti. Isto tako, ako ti se učini da je brat u ovome odvažan, njega ukrepljuje blagodat. Onome, pak, u kojem nije položen temelj – koji nema takvog straha Božijeg, čije srce nije skrušeno i ne živi u strahu, ne čuva svoje srce i udove od pometnje – duša još nije oslobođena, jer još nije ni stupio u borbu. Prema tome, neko živi u borbi i nevolji, a neko čak i ne zna šta je borba. I semena, kada ih bacimo u zemlju, stradaju od inja, zime i vazdušne studeni, ali u odgovarajuće vreme izdanci oživljavaju.
Događa se da satana u tvom srcu razgovara sa tobom: „Pogledaj koliko si toga rđavog učinio; pogledaj kakvom je mahnitošću ispunjena tvoja duša, toliko si obremenjen grehovima da ne možeš više da se spaseš“. On ovo čini da bi te bacio u očajanje, jer mu je mrsko tvoje pokajanje. Naime, čim kroz prestup uđe greh, on istog trenutka počinje da razgovara sa dušom kao čovek sa čovekom. Ti mu, pak, odgovori: „U Pismu imam Gospodnja svedočanstva: Nije mi milo da umre bezbožnik (grešnik), nego da se vrati grešnik sa svoga puta i da bude živ (Jezek. 33; 11).
On je zbog toga i sišao da bi spasao grešne, vaskrsao mrtve, oživeo obamrle, prosvetio one što su u tami“.
I zaista, On nas je, kada je došao, pozvao na usinovljenje, u Sveti grad kojim vlada mir, u život koji nikada ne umire, u nepropadljivu slavu, samo ako mi svom početku damo i dobar kraj, ako živimo u siromaštvu, stranstvovanju i zlopaćenju, ako ne prestanemo da prosimo od Boga, odvažno kucajući na vrata. Kao što je telo blisko duši, tako je i Gospod blizu i spreman je da dođe i da otvori zaključana vrata srca, da nam daruje nebesko bogatstvo. On je blag i čovekoljubiv, i Njegova su obećanja istinita, samo ako Ga budemo do kraja trpeljivo tražili. Slava milosrđu Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove! Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    sada sam prostudirala ove Besede do kraja i one su mi razjasnile toliko nerazumljivih pojava i komplikacija u mom molitvenom životu…dakle svako ko pokušava da se uči stalnoj molitvi, trebalo bi da pročita ovu knjigu, da se ne bi zbunio zbog mnogih paradoksalnih osećaja, zabluda i pogrešne samouverensosti kao i prelesti, koje su obavezna zamka nama početnicima u veri.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *