Духовна заједница при крштењу

Питање:
Помаже Бог За два месеца би требало, Боже здравља, да будем кума на крштењу дивној девојчици од годину дана а чијим сам родитељима била сведок на општинском венчању. Моје прво питање је да ли може представљати проблем то што њени родитељи нису венчани у цркви? А друго- да ли је грех што сам прихватила да крстим дете према чијим родитељима често у последње време осећам нетрпељивост јер уочавам и врло тешко ми пада њихово понашање у којем неретко показују да им ништа није свето и да материјализам и егоизам узимају маха у њиховом животу.Полако им испливавају, па усуђујем се да кажем, најлошије људске особине. Полемика око кумовања се водила као о куповини кромпира на пијаци а тако сам успутно и сазнала да ћу ја имати, за мене велику част, да крстим дете али ми је болно што нечему тако светом приступају олако и тај свети чин ће како кажу одрадити. А више пута сам на својој кожи осетила њихово непоштовање према мени као према особи и захвална сам Господу на стрпљењу и смирености које ми је подарио али стрепим да бих се једног дана могла удаљити или не дај Боже завадити са њима. Ја знам да их ја не могу преваспитавати, и њихово понашање је њихов образ и знам да не крштавам њих али моја брига је духовна заједница у коју ћу ући са њима. Бог им је подарио дивно дете које сам јако заволела и за које ћу се пред Богом заузети искрено од срца и са пуно љубави и тога не желим да се одрекнем, радост је моја велика али и обавеза према том детету, коју схватам озбиљно. С обзиром да црквеног венчања није било, нисам се обавезала према њима, пред Богом, а не бих се ни усудила на то док год сам у мисленом сукобу са њима. Прецизније питање би било-колико сам ја повезана са родитељима детета које крштавам, у духовном смислу наравно? Хвала и од Господа свако добро Вам желим
Јела


Одговор:
Драга сестро, Не знам кад си ово питање поставила, јер сам га ја добио 23. маја. Има јако много питања, па не стижемо свима на време да одговоримо. Ако је крштење већ обављено, онда ће сва објашњења бити сувишна, закаснела. Но ипак, ради умирења и Твоје савести, настојаћу да подробно одговорим на све Твоје недоумице. Да почнем редом по Твојим питањима. У суштини, није проблем крштења, ако родитељи нису венчани у цркви. Јер, дете није криво за пропуст родитеља и не би било добро да за дуже време остане некрштено. Свештеник ће, сигурно, пре крштења детета затражити да родитељи свој брак освештају у Цркви, да га Црква благослови. Међутим, сигурно је и то да неће уцењивати или условљавати крештење венчањем родитеља. Ако они не пристану на црквено венчање, свештеник је тада дужан да им саопшти и то, да ће дете у Матичној књизи крштених бити уписано као „ванбрачно“, пошто венчање у општини није за Цркву важеће, не представља Свету тајну. Међутим, то што Ти према тој породици, односно супружницима којима си била сведок на општинском венчању, у последње време гајиш неповерење или како сама кажеш, нетрпељивост, је далеко већи проблем. Истина, они Тебе ипак поштују, ма да самом чину крштења приступају недолично. Ти би, можда, сада могла да искористиш ту прилику кумовања и да им понешто саопштиш у вези саме Свете тајне. Ја ћу Ти у прилогу послати једну моју књижицу о крштењу, приручник за родитеље, кумове и одрасле катихумене, из које ћеш се још боље упознати са Светом тајном и обавезама кума/куме, духовне мајке кумчета. Идемо даље, ако крштење није било, немој одбијати кумство, немој због те љупке мале девојчице. Ти ћеш јој бити духовна мати, Ти ћеш моћи да утичеш и на њено верско-морално васпитање, ако родитељи то занемаре. Значи, договорили смо се: Ти ћеш кумовати на крштењу и то ће Ти заиста бити велика част, иако су то родитељи, како примећујеш, мало иронично саопштили. И још да одговорим на Твоје последње питање. Крштењем, а не венчањем, ступа се у духовно сродство, које почиње од кума (Тебе) , кумчета (детета које ћеш прихватити после крштења) и кумчетових родитеља. Значи, и са родитељима Твога кумчета ступаш у духовно сродство и оно се продужава у нисходној и побочној линији, као и крвно сродство, до седмог колена, односно рођења. И овом сродству припада поштовање исто као и крвном сродству. Наш народ каже: Пред кумовом капијом капа се скида; Бог, па кум. Ти ћеш се свакако трудити да међу вама, родитељима Твога кумчета и Тебе буду увек коректни односи. Не морате се баш често виђати, „да неби постали обични или да не би међу вама избио неки неспоразум, али увек када будеш долазила у кућу кумчета, то за све треба да буде празник. Ако нисам закаснио са одговором желим да крштење буде достојанствено и доживиш велику радост прихватања свог духовног детета. о. Душан

Један коментар

  1. Pomaže Bog,
    Htela bih da Vas pitam da li prilikom kršrenja detata, kum mora biti venčan u Crkvi s obzirom da je u braku?
    Svako dobro
    Tijana

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *