ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
8. УНУТРАШЊЕ И СПОЉАШЊЕ БОГОПОШТОВАЊЕ
 
Човјек се састоји из душе и тијела. Стога и односи наши према Богу, као бићу потпуно савршеном, узроку нашега бића, спасења и блаженства, треба да се испољују не само душом него и тијелом; другим ријечима: наше Богопоштовање треба да буде не само унутрашње него и спољашње.
Ако у дрвету има живота, тај се живот мора свакако и открити. Дрво се најприје покрива лишћем, цвјетовима и напосљетку родом; тако и унутрашње Богопоштовање, истинско, живо и стварно, неопходно бива сједињено са спољним Богопоштовањем.
Ко не зна тијесну везу међу покретима душе и њиховим испољавањем? Коме није познато да човјек, овладан неким силним осјећањем, никако не може прикрити бујне покрете своје душе? Дај ма и једнога који је жалостив према сиромаху, а који не би своју болећивост изразио каквим било знаком? Дај нађи ма и једнога доброга сина који не би ма како и ма колико испољио своју покорност родитељима? Народ који уважава свога владара, објелодањује то уважење ма каквим било спољним покретима.
Отац који је богат и није престарио, не тражи да му већ одрасла дјеца чине особите услуге од својих добитака, али му је свакако мило кад му дјеца понешто донесу, јер у томе он гледа знаке љубави и поштовање које му дјеца указују. Слично томе и Отац Небесни не потребује (поклоничких) путовања (једног од знакова спољашњег Богоштовља), но са благорасположењем погледа на њих као на жртве, ако су оне изрази нашега усрђа, благодарности и љубави према Њему. “Бог љуби онога који драговољно даје” (2. Кор. 9, 7).
Љубав – ево првога и главнога чувства (осјећања) којим треба да су запечаћени сви наши односи према Богу; но љубав хладна, која се ничим не испољује, није ништа друго него ли просто уображење, празна слика или машта, слична ватри насликаној на хартији, која ни при бљеску боја ни свијетли ни загријева. Стога, ако је “вјера, по ријечима Апостола (Јак. 2, 20), без дјела мртва“, каквим онда начином љубав може постојати без дјела – љубав, од које и сама вјера позајмљује своју снагу и стварност? (Гал. 5, 6).
Ако је хладна љубав наша – хладна бива и радљивост наша. (Блажени Августин).
Спољно Богоштовље, служећи као израз унутрашњих обухватајућих душу чувстава према Богу, са њима заједно подржава ове осјећаје, утврђује их и ојачава. Оно – спољно Богоштовље – тако је неопходно и пријеко потребно, као кора и лишће, ти спољни украси дрвета који су пријеко потребни за живот и цјелину самога дрвета.
Дрво без коре увене и осуши се; тако и унутрашње Богоштовље без спољнога ослабљава и сасвим се уништи.
Зашто саде воћке у баштама и вртовима? Разумије се, ради тога да доносе плода. А нашта је лишће? Оно је само спољни украс дрвета, но ако би га покидали дрво би се осушило и плода не би било. Исто би то било ако би уништили и спољашње Богослужење, које дејствује на срце и ум и које троњава (дира, потреса, умиљава) душу.
Као што унутрашње Богопоштовање не може постојати без спољашњега, слично дрвету лишеном коре и лишћа, тако и само спољње Богоштовље без унутрашњега није право ни стварно. Оно је слично тијелу без душе, или фигури човјечијој начињеној од воска, која има слику човјека али у самој ствари није човјек.
Спољашња видљива побожност без унутрашње јесте лицемјерство и обмана. (Св. Тихон Задонски).
Спољна побожност без унутрашње – исто је што и канија[1] без ножа. Смијешан би био онај војник који би покушао да се само канијом туче са непријатељем; смијешни су и они људи који хоће да се уздигну над тијелом и свијетом само спољашњом побожношћу. Ако они мисле да могу таком побожношћу (тј. спољном) да угоде Богу, онда су они јадна створења!
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Канија=корице за нож

One Comment

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!