ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
33. ЛАСКАЊЕ И ЛИЦЕМЈЕРСТВО
 
Ни од чега тако брзо и лако није могуће себи нашкодити, као од ласкања.
Нема тежега искушења, него ли наићи на ласкавога и лукавога човјека. (Св. Златоуст).
Ласкави и лукав човјек страшнији је од свакога звјера. Какав је звијер сам по себи, такав се и показује, а овај (ласкавац) често под видом смјерности и доброчинства прикрива свој отров, тако да је одвећ тешко сазнати и сачувати се од његове преваре. (Св Златоуст).
Лукавоме је на језику мед а на срцу јед! Он ријечју мир обећава, док у ствари мач спрема! (Св. Тихон Задонски).
Лукави човјек – то је Јоав, који грли Амесаја са намјером да га убије (2 Цар. 20, 9-10); то је Јуда који је љубљењем издао Сина Божијега (Лук. 22, 47, 48).
Ласкавац хвали у нама чак саме оне пороке које ми сами себи не одобравамо. (Св. Григорије Двојеслов).
Чувај се да ма кога, па макар и исти-нит био, хвалиш у лице, стога што смјерни то не воли, а гордељивац постаје од тога још гордељивији. (Прота П. Соколов).
Постоји у свијету нешто што се не може назвати ласкањем, али наличи на њега, а то је: учтивост. (Гроф Блудовски).
Не буди сам удворица (никоме не пузи) и не допуштај унижавање ни пузење других пред тобом, нити да ти се ласка: прво је својство човјека препреденога, подмуклога и злобнога, а посљедње – сујетнога и гордога. (Св. Амвросије Милански).
Када нас ласкавци почну хвалити опоменимо се у памети свију безакоња својих и ласно ћемо према њима провјерити варљиви и лажљиви глас ласкавца. Тада шарена маска и копрена, којом нас други хоће да покрију, бива неподесна за наше прљаво лице. (Прота Т. Голубински).
Наличје неких наших врлина одвратније је од многих порока. (Данило Стерн).
Дешава се да се понеки смирава ради славе. (Ава Доротеј).
Понеки има на устима ријеч цариника (“Боже, очисти ме грешнога”! Или: “Боже, милостив буди мени грешнику!”), но у њему су мисли и срце фарисејево.
Многи на ријечима сљедују Богу, али наравима својим бјеже од Њега. (Св. Григорије Двојеслов).
Понеки је готов сво човјечанство загрлити као брата – ово на ријечима, док на дјелу у самој ствари ни брата не грли.
Пада у очи да непоштен човјек непрестано говори о поштењу. Не поклањајте повјерења ономе који одвише хвали поштење и дарежљивост, и не тражите заштите у онога који неумјерено и посвуда прича о храбрости. (Друсо).
Лицемјери обично куде и осуђују код других оно што сами чине, и притом много чешће (Лук. 13, 15; Рим. 2, 12). (Прота П. Соколов).
Код лицемјера је као и у пчеле: на устима мед, а у грлу жаока. (Монтењ).
Жалосно је и тешко стање када је на устима светост, а у срцу безакоње и злоба. (По Ави Исаији).
Жалосно је када се зло чини, а још је жалосније када извлаче (оправдавају) зло. (Филарет, митроп. Московски).
Мржња или завист под покривалом побожности јесте што и горка вода у златним судовима. (Св. Јефрем Сирин).
Боље је, будући добрим сматрати се по мнијењу других за рђава, него ли будући рђавим имати славу доброга, и бити за људе окречени гроб који је унутра пун смрада од труљења мртваца, а споља изгледа бијел и својим бојама и љепотом примамљује погледе људи. (Св. Григорије Богослов).
Да не буде једно на устима нашима, а друго на срцу. Не варајте се: Бог се не да ружити (Гал. 6, 8). Он подједнако види и оно што је тајно, и оно што је јавно. (Ава Исаија).
Причувај језик свој говорити оно што ти је на срцу. (Ава Пимен).
Испитуј себе да ли говориш оно што имаш на уму, и носећи у устима мед, не држиш ли понекад у срцу отров и жуч? (Прота П. Соколов).
Јавна је превара када се вама друго чини, него ли што говоре и обећавају уста.
Нема одвратније и гадније обмане и преваре него ли код онога који скрива злобу и лаж под копреном (маском) искрености и ставља се под заштиту религије.
Не буди двојезичан, то јест друкчији на ријечима а друкчији у савјести. Јер такав по Св. Писму подлеже проклетству (Сир. 28, 15). (Св. Марко Посник).
Ко има једно на срцу а друго на језику по лукавству, тога су молитве и подвизи ништавни. (Ава Исаија).
Као што црв, зачевши се у средини плода, уништава сву унутрашњост плода, остављајући само његову кору, тако и лицемјерство уништава сву суштину врлина. (Игњатије, еп. Кавкаски).
Ради свагда тако да би повод и узрок твога дјелања могао послужити за опште правило свему човјечијему роду. (Кант).
Не изгледај само да си праведан, него уствари буди такав. Јер се зна да онај нема праведности, ко хоће да се покаже само да изгледа правичан и поштен.
Треба бити, а не изгледати.
Носи на себи слику врлине, али не ради тога да би обмануо оне који те виде, већ да им пружиш користи. (Св. Нил Синајски).
Ти си дужан свакако да будеш онакав каквим желиш да се покажеш, ако желиш себи добра.
Ми би имали веће користи ако би се јављали онаквима какви смо у самој ствари, него ли показивати оно чега у нама нема.
Са лицемјерима се често догађа оно што и са кртицама, које сматрају себе да су без опасности у својим рупама; али раније или доцније излазе и бивају откривене. И лицемјери, ма колико да себе прикривају плаштом правде, напосљетку се објелодањује њихова ниска душа.
Ничега нема тајнога, што се доцније, прије или после, неће открити. (Лук. 8, 17).
 
Крај прве књиге и Богу слава и хвала. –
 
12. децембра 1919. године
у славном Српском манастиру ХИЛАНДАРУ
Св. Атонска Гора.
Преводилац
Е. М.

One Comment

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!