ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
18. ДАРЕЖЉИВОСТ ИЛИ МИЛОСТИЊА
 
Уколико је свијет пун биједа и јада, утолико је потребно да људи олакшавају те биједе осјећањима доброчинства и дјелима милосрђа.
Добро је ако твоје срце није тврдо и камено, али није добро ако је твоја рука хладна и савијена, те се не пружа према биједнима и невољнима.
Човјек који може указати помоћ и учинити добро, но не указује га и не чини, жалосно је и уједно недостојно биће. (Леонид, архиеп. Јарославски).
Не одвајати и не давати сиромасима (сиротињи) од онога што остаје сврх наших потреба, значи отимати туђе добро. (Блажени Августин).
Богом је допуштено да на земљи буде много ојађених, сиромашних, несрећних, да би се они спасли својим трпљењем, а ти – својим милосрђем.
Богаташи достављају сиромасима средства за живљење, а сиромаси овима – средства за њихово спасење.
Без цјеломудрености (невиности) може се ући у Небеско царство, али без милостиње немогуће је.
Немогуће је, безусловно је немогуће, без милостиње доћи ни до врата Царства небеснога. (Св. Златоуст).
Без чињења милостиње и молитве су бесплодне. (Исти).
Милостив је Бог и приклоњава се природним милосрђем на молитву људи, али на молитву милостивих. (Св. Тихон Задонски).
Са каквом ћеш се надом молити Богу, када сам не обраћаш пажњу на мољења подобних теби људи? (Исти).
Како ћеш са осталима у цркви говорити: Подај Господе! када сам сиромасима ништа не дајеш, а можеш дати? (Исти).
Каквим ћеш устима рећи: “Чуј ме Господе”, када сам не чујеш молбу невољнога, или, правилније рећи: не чујеш у невољноме самога Христа, који вапије теби? (Исти).
Са каквом ћеш надом пружити руке Створитељу своме, када сам сличнога себи, који ти пружа руке, одбијаш од себе? (Исти).
Какви смо ми према ближњима, такав ће и Бог бити према нама. (Св. Златоуст).
Ако си презрео невољнога (сиромашка), презреће и тебе Онај који је осиромашио ради њега (тј. Христос); ниси ли отворио врата ономе који је на њих куцнуо, неће се ни теби отворити врата Царства небескога; ниси ли обратио пажњу на јаук ожалошћенога, неће се услишити ни нарицање твоје молитве. (Духовни Маргарит).
Свака суза биједнога, проливена у име благодарности теби, сијаће ти за гробом као непроцјењиви драги камен; свака суза проливена због твоје хладноће и немарности према ближњему, пашће као врела вода на твоју душу пред пријестолом самога Бога.
Милост Божју тражи себи давањем милостиње ближњима.
Има их који, при тражењу милостиње од стране сиромаха, говоре: “Бог ће дати”. Неразумно чиниш ако тако чиниш према невољном брату. Сиромашка шаље теби Бог, а ти га обратно шаљеш Богу ријечима: “Бог ће ти дати”. Та Бог ће дати, неизоставно ће дати, али дај и ти. Он ће дати сиромасима; но да ли ће теби указати Своју милост, која је теби неупоредиво више потребнија, него ли сиромашку твоја милостиња?
Човјеку сиромашку и оскудноме Бог помаже, стога што Бог никога не оставља; но ти, одгнавши од себе биједнога, одагнао си себе од части коју ти је Бог дао и удаљио си од себе благодат Његову. (Св. Исак Сирин).
Заволи сиромашне, да би преко њих задобио милост од Бога. (Исти).
Снабдијевајући их обрадуј јадне сиромахе; они ће ти умилостивити Судију-Бога. (Св. Нил Синајски).
Ја се не сјећам да ли сам у животу видио ма и једнога дарежљивога човјека, који је умро несрећном смрћу. А и како би он имао несрећни крај живота, када има толико посредника који се моле за његово спасење. (Блажени Јероним).
Изливај јелеј љубави и дарежљивости на ближње своје, и угасићеш пламен паклени, готов да грешника сагори.
Спасавај друге, ако хоћеш да себе спасеш; пружај привремену срећу ближњима, ако хоћеш да се наслађиваш небесним благом. (Прота Род. Путјанин).
Милост Божија нас очекује онда када нам се укаже случај да укажемо милосрђе другима.
Зар то није превелика милост од Бога што нам је дозвољено да искупљујемо гријехе наше милостињом?
Вода има својство да пере тијело од блата, а милостиња да уништава душевне нечистоте. (Св. Златоуст).
Идите и наслиједите Царство Божије, рећи ће Господ милостивима, не стога што нисте сагријешили, већ зато што сте милостињом очистили гријехе своје. (Блажени Августин).
Није од мале важности љекарство милостиње: њега можеш употријебити за све ране.
Балсам (милости), којега изливамо на израњављено срце ближњега, поткрепљава и наше сопствено срце.
Чинећи добро другима, тиме и себи добро чинимо.
Јефтинијом цијеном доброчинства према људима можемо задобити Царство Божије, које нема цијене. (Филарет, митроп. Московски).
Слијепац, којему указујемо пажњу кроз милосрђе, јесте добар вођа за Царство небеско. (Исти).
Ти дајеш новце сиромасима, а они теби дају смјелост да изађеш пред Бога.
Благо ономе ко може са Св. Григоријем Ниским рећи: “Господе, чини са мном оно, што сам ја чинио другима”.
О, веселници путници земаљски! Куда идемо, ако не идемо путем милосрђа хришћанскога ка милосрђу Христовом. (Филарет Московски).
Рука, чинећа добро ближњему, отвара руку благости Божије. (Исти).
Давајући човјеку, ми примамо од Бога. (Исти).
Ти милостињу пружаш сиромаху и просјаку, а њу прима сам Христос. (Св. Златоуст).
Рука сиромахова јесте благајница Христова; што прима сиромашак, то прима Христос. (Св. Златоуст).
Дајући лежећему на земљи (тј. невољнику), ми дајемо Сједећему на небу (тј. Богу). (Св. Григорије Двојеслов).
Чинимо и дајимо милостињу, да је обратно добијемо од Бога. (Св. Василије Велики).
Не цицијаши давати милостињу просећима, и не окрећи главе од Онога у чије име траже помоћ од тебе. (Св. Димитрије Ростовски).
Пази се, даји и троши новац на оно нашта треба и што је за твоју душу корисно.
Као што хљебно зрно, павши на земљу, доноси корист ономе који га је посијао, тако и хљеб, којега пружамо гладноме, доцније ти доноси стотину пута већу корист. (Св. Василије Велики).
Дај Ономе који све теби даје, и добићеш од Њега стотину пута више.
Ко се смилује на сиромашне, томе је старалац сами Бог. (Св. Исак Сирин).
Не бој се да ћеш осиромашити када дајеш милостињу. Ко служи Богу и невољнима, тај неће никада осиромашити. “Рука дајушчаго не оскудјевает”, вели Свето Писмо. Не постају сиромасима они који дају обилну милостињу сиротињи, већ они који жале удијелити невољноме који грош, док међутим ниучему не штеде да задовоље своје прохтјеве. (Прота Јован Толмачев).
Зар ће се твоје богатство умањити ако дајеш милостињу? Оно се не само неће умањити, него ће се њему тиме додати и небесна блага. (Св. Златоуст).
Чини добро ономе кога видиш да потребује твоје помоћи, а вјеруј Ономе који се не види а прима то (од тебе). (Филарет Московски).
Воли то пријатно задовољство да друге усрећаваш и помажеш биједнима, особито онима који су добри и честити. То задовољство је једно од рајских. Сам Спаситељ казао је: “Много је блаженије давати него ли узимати (Дјела Ап. 20, 35).
Срећан је у животу онај који има средстава да друге усрећује.
Велико је дјело – човјек, драгоцјено је – човјек милостиви и дарежљиви. (Св. Златоуст).
Ништа толико не уподобљава човјека Богу, колико доброчинство. (Ава Евагрије).
Готово да нема човјека тако сиромашнога који би се с правом могао извињавати да није у стању испуњавати дужност милосрђа. (Св. Григорије Богослов).
Ти можеш бити доброчинац, па макар био одвећ сиромашан, чак сиромашнији од оних који од тебе просе милостињу.
Сила и моћ милостиње није у томе да би много или мало дао, него у томе да не даш мање него ли колико можеш дати. (Св. Златоуст).
Ако имаш много, подаји много; ако имаш мало, радо раздјељуј сиромасима и то мало што имаш.
И од милостиње (чињене теби) подаји другима милостињу.
Буди по могућству и стању своме доброчинац. И сиромашак сиромашку може помагати. (Јер има и сиромашака само по имену).
Доброчинства у средствима и начинима неисцрпна су.
Сиромаси и просјаци могу просити милостињу за друге просјаке или сиромашне, дијелити с њима свој хљеб, трудити се за њих, помагати чак имућнијима, ако су ови болесни, или у некој другој нужди и гоњењу. (Прота Јован Толмачев).
Није прави и искрени дародавац онај који даје од својих преостатака, него онај који у корист сиромаха лишава себе и онога што је самоме њему потребно. (Блажени Августин).
Благо ономе ко још пости ради тога да би хранио сиромашне.
Ако сам не можеш помоћи брату, моли Бога да му помогне.
Милостиња се не састоји у томе да би само паре давао, него да се дају са хришћанским осјећајем милосрђа. (Св. Златоуст).
Ако што дајеш ономе који нема, нека радост и веселост лица прати твој дарак и добрим ријечима пружа му утјеху. (Св. Исак Сирин).
Само је она милостиња права која се даје с радошћу. (Св. Златоуст).
Давати радо значи више него ли давати много. (Блажени Августин).
Ако пружиш сиромашку хљеб са невеселим лицем, онда си изгубио и хљеб и награду. (Св. Златоуст).
Ко предупређава невољу невољнога, значи да је удвостручио помоћи му.
Продужи твоју милост земаљску (тј. непрестано чини добро), да би ти се продужила милост небеска.
Дајите милостињу свакоме ко проси милостињу Христа ради, не распитујући и не разбирујући ко је и какав је просилац, имајући у виду бојазан да онај, кога ти одбијеш од прага свога празне руке, не буде сами Христос.
Много је боље ради достојних пружити десницу и недостојнима, него ли из бојазни да не би дали и недостојнима, лишавати помоћи достојне. (Св. Григорије Богослов).
Боље је наићи на неблагодарност, него ли заборављати несрећне.
Никаква и ничија неблагодарност не треба да те уздржава од чињења добрих дјела.
Зар би ти уздржао руку од давања милостиње, ако би искусио неблагодарност или би је предвидио? Сјети се твога Спаситеља, који, премда је видео пред собом девет неблагодарних а само једнога благодарног, учинио је добро свима њима (исцијелио их од проказе). (Лук. 12, 12-19). (Филарет Московски).
Не тражи и не очекуј благодарност при чињењу добрих дјела. Ко ову тражи, изгубио је од Бога одређену награду за учињено добро дјело.
Добра душа чини добро ближњему, и не само што подноси неблагодарност његову великодушно, него и са трпљењем прима и подноси увреде. (Ава Таласије).
Умножавајте ваша добра дјела, али никоме и никада не замјеравајте, ако вам не узвраћа благодношћу.
Ако коме дајеш милостињу ради Бога, онда му не замјеравај (као неки што говоре просјаку: “Што си такав; што не радиш”, итд.). Ко замјера и прекорева, тај једном руком даје, а другом као да узима натраг оно што је дао (Лук. 6, 30).
Ко укорава другога својим добрим дјелима, тај не чини добро ближњему већ га срамоти.
Понеки дају милостињу, но од других отимају.
Корисно је милостињу давати, али је штетно друге вријеђати. (Св. Тихон Задонски).
Многи дају Петру, што су узели од Павла, уображавајући да чине милостињу.
Слијеп је онај милостиви дародавац, који је неправичан; то је обрађивање њиве, са које се не може жњети. (Св. Нил Синајски).
Најприје се остави отимања и приграбљивања туђега добра, а потом подаји милостињу. “Уклони се од зла и чини добро“. (Псал. 36, 27). (Св. Златоуст).
Ако ти је у вољи да сијеш међу сиромасима, онда сиј од сопственога. Ако ли се ријешиш да сијеш од туђега (отетог, украденог, итд.), знај да су то најгорчије травуљине. (Св. Исак Сирин).
Од таштине (поноса, гордости, самохвалисања) треба бјежатии, а особито при давању милостиње. Милостиња заражена овом болешћу није дјело милосрђа, већ самохвалисање (разметање) и немилосрђе. (Св. Златоуст).
Када дајеш милостињу не из милосрђа но само да се покажеш, тада она не само да није милостиња, већ је чак увреда, стога што тиме јавно исмијаваш и понижаваш брата свога. (Исти).
Чинећи добро ближњему, одгони од себе таште и гордељиве помисли. Ти помажеш невољнима; неоспорно, то је прекрасно објелодањивање твоје љубави према ближњему; но ти то чиниш што си и дужан чинити, као брат свога ближњега. Чиме се онда имаш поносити? – Ти помажеш невољнима; но ти им дајеш не своје већ Божије, не само по томе што ти то сматраш за своју сопственост, него си и ти сам у цјелини, и душом и тијелом, творевина Божија. Чиме се, дакле, имаш гордити?
Ако је ко и богатоме подарио обилну милостињу, али је то учинио са жељом и намјером да се прослави пред људима, да се прочује име његово, онда је такав дао милостињу својој таштини и сујети. (По Филарету Московском).
Куповати уважење људи цијеном милостиње значи куповати одвећ скупо, то је куповање цијеном самога неба, које би било наградом његовом.
Буди сличан поточићу, који својом влагом напаја и зле и добре; чинећи добро свима, као поточић, ипак не шуми, слично њему, о своме доброчинству.
Буди сличан труби: када говориш о добру које си од других добио, грми о њему. Но буди сличан гробу у односу на добро које си ти ближњему учинио (тј. ћути).
Благодјејања (доброчинства) која си ти од других добио, свагда памти и сјећај се, но благодјејања које ти сам учиниш, одмах предај забораву.
Нема љепшег и милијег осмјеха него што је осмјех мајке и дјетета; нема смјешка прекраснијега него што је смијешак великодушности, који сакрива своја добра дјела.
Ево тече поточић: он се скрива у шибљу и посредством скривених путова својом влагом храни растиња, која ничу на његовим брјеговима. Ово представља слику кротке и смјерне душе, која тајно чини добро ближњему, не желећи да свијет труби о њеним врлинама.
Не говори ни ријечи када коме указујеш милост или благодјејање; али када теби други чине добро, тада не ћути већ говори,
После учињеног добра, једно од највећих задовољстава јесте признање или благодарност.
Научивши бити захвалан, човјек ће се научити да буде добротвор и дародавац.
Молећи се Богу о добротворима својим, истовремено ћете чинити добро и сопственој души својој. (По Филарету Московском).
Ништа нема мрскије од неблагодарности: неблагодаран човјек сличан је ономе који је нешто преваром узео, а што њему не припада.

One Comment

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!