ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
16. ОПШТЕЊЕ (ДРУЖЕЊЕ) С ДОБРИМ И РЂАВИМ ЉУДИМА
 
Послије Бога, више од свега воли побожну душу.
Наше везе и дружење са оваквим или онаквим по моралу људима, имају одвећ велики значај, одвећ много утичу и на наше морално стање. “Реци ми – говорио } један паметан човјек – са киме се дружиш, и ја ћу ти казати какав си сам”.
Ко тражи друштва и дружења са злима људима, довољно показује своју сопствену злоћу. (Блажени Августин).
,,С ким си, онаав си си”, вели наш српски народ.
Ништа тако не утиче на наше срце и вољу као примјер других људи, добар или рђав. (Ј. Толмачев).
Ако и добру биљку посадите посред трња и боце, она се угуши и нема рода; тако и у проводу и раскалашености бујних и покварених људи заглуши се свако добро, чак и религиозно осјећање; напротив, дружење са паметнима и ваљаним људима може поправити и на добро упутити чак и покварено срце.
Дружење са мудрима – најбоља је школа за срце.
Општењем и дружењем са Светима, човјек ће се и сам посветити.
Када уђе у дућан продавца миришљавих предмета, човјек носећа пријатне мирисе; и дружењем с побожним људима, неосјетно нас привикава да им подражавамо у врлинама њиховим. (Св. Антоније Велики).
Зашто од рђавих људи страдају добри у изгнању и сиромаштву? – Због тога, да би се други људи научили од њих страдању. Добри су створени ради тога да буду за углед другима. (Амвросије Рандју),
Добар примјер је модел (образац) са кога се пресликавају други. (Блажени Јероним).
Примјер људи, испуњених ватреном љубављу према Богу, храни и наше срце том хришћанском врлином. Жишка која се налази одвојена од жара, ако и садржи у себи топлоте, но мало помало гаси се.
Зближавај се са праведницима и уз њих – приближићеш се Богу. (Св. Исак Сирин).
Дружи се са онима који имају смјерности, и научићеш се њиховим врлинама. (Исти).
Неваљалац сада не тражи дружење са побожним људима, но доћи ће вријеме када ће он то ватрено пожељети, али ће већ бити доцкан (Прем. Сол. 5, 3). (Прота П. Соколов).
Зли и подмукли човјек сличан је горећем угљену, који ако и не опече огари и упрља.
Бјежи од нечиста срца као од угљена: када је жив опече, а ако је угашен, прља нам руке.
Не пецкају толико очи дим и смрдљиво испарење, колико рањава душу друговање са неваљалцима. (Св. Златоуст).
Зли човјек, када је сам себи непријатељ, шта друго може другоме учинити, ако не зло?
Боље је са звијерима живјети, него ли са злим људима. (Св. Златоуст).
Зли људи више шкоде него ли отровне змије, стога што оне отворено и јавно носе свој отров, док они тајно и неосјетно заражавају. (Исти).
Као што општење са добрима јесте школа у којој се човјек и без књига обучава хришћанској философији, тј. благочестивоме животу, тако и дружење са злима бива узрок крајње покварености. (Св. Тихон Задонски).
Општењем са рђавима, и сам ћеш постати рђав.
Као што мува, летећи око гореће свијеће, лако се опали, или као што огледало када на њ’ дунеш, озноји се, тако и они који се друже са рђавим људима себи шкоде и скрнаве се. (Св. Димитрије Ростовски).
Врабац врапца одмамљује у клопку; и грешник сличнога себи вуче у дубину зла. (Св. Јефрем Сирин).
Као што се сунђер[1], када се стави у воду, рашири и усише у себе влагу, тако и човјек, који је колебљив у мислима и несталан, ако се здружи или подуже разговара са оним који расуђују по тјелесноме и свјетскоме, удише у себе људску штетну мудрост. (Исти).
Као што нечиста вода поквари најбоља вина, тако и опаке бесједе скрнаве добре по животу и нарави људе. (Св. Антоније Велики).
Као што прокажени заражава чистога, тако и општење са злима квари и развраћа (деморалише) добре људе. (Св. Златоуст).
Нема ништа лакше него ли подносити што рђаво (тј. подлећи злу). Дешава се да нисмо у стању да сљедујемо нечијим узвишеним врлинама, но зато врло лако може да усвојимо његове недостатке. (Блажени Јероним).
Као што један мали дио или капља квасца може да ускисне пуно корито тијеста, тако и смртни гријех, боравећи у једноме човјеку, заражава многе; због тога се догађа да један неваљалац или безбожник лако одвраћа од пута истине многе добродјетељне, док, међутим, многи добродјетељни не могу понекад да одвоје од зла и једнога безбожника и неваљалца.
Немоћ човјечија је већ таква да добри човјек, ступивши у друштво злих, и сам постаје злим; међутим, како зли ријетко постаје добрим! (Св. Златоуст).
Лакше је позајмити порок него ли предати врлину, пошто се прије можеш заразити болешћу, него ли да пренесеш своје здравље другоме. (Св. Григорије Богослов).
Болест се свагда лакше предаје и преноси, него ли здравље; тако је и у моралном погледу. Болести често бивају епидемичне и шире се, а здравље никада. (Прота Ј. Талмачев).
 


 
НАПОМЕНА:

  1. сунђер=спужва

One Comment

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!