NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNA GRADINA

DUHOVNA GRADINA

 

HILANDARAC
DUHOVNA GRADINA
ZBIRKA MUDRIH IZREKA SVETIH OTACA
ZA DUHOVNI ŽIVOT
 

 
16. OPŠTENJE (DRUŽENJE) S DOBRIM I RĐAVIM LJUDIMA
 
Poslije Boga, više od svega voli pobožnu dušu.
Naše veze i druženje sa ovakvim ili onakvim po moralu ljudima, imaju odveć veliki značaj, odveć mnogo utiču i na naše moralno stanje. „Reci mi – govorio } jedan pametan čovjek – sa kime se družiš, i ja ću ti kazati kakav si sam“.
Ko traži društva i druženja sa zlima ljudima, dovoljno pokazuje svoju sopstvenu zloću. (Blaženi Avgustin).
,,S kim si, onaav si si“, veli naš srpski narod.
Ništa tako ne utiče na naše srce i volju kao primjer drugih ljudi, dobar ili rđav. (J. Tolmačev).
Ako i dobru biljku posadite posred trnja i boce, ona se uguši i nema roda; tako i u provodu i raskalašenosti bujnih i pokvarenih ljudi zagluši se svako dobro, čak i religiozno osjećanje; naprotiv, druženje sa pametnima i valjanim ljudima može popraviti i na dobro uputiti čak i pokvareno srce.
Druženje sa mudrima – najbolja je škola za srce.
Opštenjem i druženjem sa Svetima, čovjek će se i sam posvetiti.
Kada uđe u dućan prodavca mirišljavih predmeta, čovjek noseća prijatne mirise; i druženjem s pobožnim ljudima, neosjetno nas privikava da im podražavamo u vrlinama njihovim. (Sv. Antonije Veliki).
Zašto od rđavih ljudi stradaju dobri u izgnanju i siromaštvu? – Zbog toga, da bi se drugi ljudi naučili od njih stradanju. Dobri su stvoreni radi toga da budu za ugled drugima. (Amvrosije Randju),
Dobar primjer je model (obrazac) sa koga se preslikavaju drugi. (Blaženi Jeronim).
Primjer ljudi, ispunjenih vatrenom ljubavlju prema Bogu, hrani i naše srce tom hrišćanskom vrlinom. Žiška koja se nalazi odvojena od žara, ako i sadrži u sebi toplote, no malo pomalo gasi se.
Zbližavaj se sa pravednicima i uz njih – približićeš se Bogu. (Sv. Isak Sirin).
Druži se sa onima koji imaju smjernosti, i naučićeš se njihovim vrlinama. (Isti).
Nevaljalac sada ne traži druženje sa pobožnim ljudima, no doći će vrijeme kada će on to vatreno poželjeti, ali će već biti dockan (Prem. Sol. 5, 3). (Prota P. Sokolov).
Zli i podmukli čovjek sličan je gorećem ugljenu, koji ako i ne opeče ogari i uprlja.
Bježi od nečista srca kao od ugljena: kada je živ opeče, a ako je ugašen, prlja nam ruke.
Ne peckaju toliko oči dim i smrdljivo isparenje, koliko ranjava dušu drugovanje sa nevaljalcima. (Sv. Zlatoust).
Zli čovjek, kada je sam sebi neprijatelj, šta drugo može drugome učiniti, ako ne zlo?
Bolje je sa zvijerima živjeti, nego li sa zlim ljudima. (Sv. Zlatoust).
Zli ljudi više škode nego li otrovne zmije, stoga što one otvoreno i javno nose svoj otrov, dok oni tajno i neosjetno zaražavaju. (Isti).
Kao što opštenje sa dobrima jeste škola u kojoj se čovjek i bez knjiga obučava hrišćanskoj filosofiji, tj. blagočestivome životu, tako i druženje sa zlima biva uzrok krajnje pokvarenosti. (Sv. Tihon Zadonski).
Opštenjem sa rđavima, i sam ćeš postati rđav.
Kao što muva, leteći oko goreće svijeće, lako se opali, ili kao što ogledalo kada na nj’ duneš, oznoji se, tako i oni koji se druže sa rđavim ljudima sebi škode i skrnave se. (Sv. Dimitrije Rostovski).
Vrabac vrapca odmamljuje u klopku; i grešnik sličnoga sebi vuče u dubinu zla. (Sv. Jefrem Sirin).
Kao što se sunđer[1], kada se stavi u vodu, raširi i usiše u sebe vlagu, tako i čovjek, koji je kolebljiv u mislima i nestalan, ako se združi ili poduže razgovara sa onim koji rasuđuju po tjelesnome i svjetskome, udiše u sebe ljudsku štetnu mudrost. (Isti).
Kao što nečista voda pokvari najbolja vina, tako i opake besjede skrnave dobre po životu i naravi ljude. (Sv. Antonije Veliki).
Kao što prokaženi zaražava čistoga, tako i opštenje sa zlima kvari i razvraća (demorališe) dobre ljude. (Sv. Zlatoust).
Nema ništa lakše nego li podnositi što rđavo (tj. podleći zlu). Dešava se da nismo u stanju da sljedujemo nečijim uzvišenim vrlinama, no zato vrlo lako može da usvojimo njegove nedostatke. (Blaženi Jeronim).
Kao što jedan mali dio ili kaplja kvasca može da uskisne puno korito tijesta, tako i smrtni grijeh, boraveći u jednome čovjeku, zaražava mnoge; zbog toga se događa da jedan nevaljalac ili bezbožnik lako odvraća od puta istine mnoge dobrodjeteljne, dok, međutim, mnogi dobrodjeteljni ne mogu ponekad da odvoje od zla i jednoga bezbožnika i nevaljalca.
Nemoć čovječija je već takva da dobri čovjek, stupivši u društvo zlih, i sam postaje zlim; međutim, kako zli rijetko postaje dobrim! (Sv. Zlatoust).
Lakše je pozajmiti porok nego li predati vrlinu, pošto se prije možeš zaraziti bolešću, nego li da preneseš svoje zdravlje drugome. (Sv. Grigorije Bogoslov).
Bolest se svagda lakše predaje i prenosi, nego li zdravlje; tako je i u moralnom pogledu. Bolesti često bivaju epidemične i šire se, a zdravlje nikada. (Prota J. Talmačev).
 


 
NAPOMENA:

  1. sunđer=spužva

Jedan komentar

  1. rosa petrović

    tekst ove knjige je vrlo dobar i cela knjiga od ogromne koristi nama čitaocima, ne treba ništa menjati ili prepravljati, kako jeromonah Atanasije u Pogovoru misli da bi trebalo. Ovo je odlično urađeno!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *