ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
12. О ПОСЈЕЋИВАЊУ ХРАМА И ПОБОЖНОМ ПОНАШАЊУ
У ХРАМУ
 
Хришћански је храм – ризница благодати и школа побожности. (Филарет, архиеп. Черниговски).
Као што киша потхрањује сјеме у земљи, тако и црквено богослужење укрепљава душу у врлинама. (Св. Јефрем Сирин).
Има таквих људи који зидају храмове Божије, а о својој души су небрежљиви[1].
Има људи који необично лијепо украшавају свете иконе у храму, но сами су лијени да се пред њима моле.
Имавши усрђе за грађење храма, имајте усрђе и према већ саграђеном храму. (Филарет Московски).
У свјетским односима бива овако: ако неко познато лице, у извјесна времена и без оправданих узрока, не посјећује извјесни дом и породицу, значи и тумачи се да је то лице прекинуло односе са том породицом или домом. Па зар то није исто када хришћанин у празничне дане не посјећује храм Божији, или га посјећује врло ријетко, или не узима учешћа у заједничком, општем Богослужењу? Зар то није јавни доказ његове хладноће према Богу и прекида његових односа према Њему, Творцу и Добротвору своме? Тај и такав човјек нека се не нада добру ни за себе ни за дом свој, ако га има.
Када ступате на праг светог храма, остављајте за собом све свјетско и земаљско. (Филарет Московски).
Ако и када дођеш у храм Божији, запали прије свега свијећу у срцу твоме (Лук. 12, 35); тада запали, ако имаш могућности (2. Коринћ. 9, 7), и другу, видљиву свијећу Богу или Његовим свецима, и са свим усрђем моли се, докле свијећа гори.
Често се догађа да наша свијећа јарко гори пред светом иконом, док у нашем срцу мало је топлоте и свјетлости.
Доносиш тамњан у цркву, али не доносиш молитве; палиш свијећу, али сам не гориш духом. (Филарет Московски).
Ако срце твоје није кандило напуњено јелејом смјерности и гореће ватром љубави к Богу и ближњему, онда бескорисно (узалуд) припаљујеш кандило у цркви.
Понеки, стојећи у храму, умјесто спаситељног разговора са Богом, води некорисне разговоре са другима. Ох, колико ли је таквих! Неким хришћанима, а нарочито хришћанкама, пријатнији је разговор у цркви него ли ма шта друго! Међутим, један велики свети отац рекао је: Боље је спавати код куће, него ли разговарати или управо брбљати у светом храму.
Представимо себи ово: ако би ко, стојећи пред владаоцем и разговарајући с њиме, одједанпут окренуо се и почео да разговара са неким од слугу владаочевих, како би и каквим би именом назвали таквога човјека? Ето, такав је и онај који се за вријеме Богослужења у светом храму разговара са другим, или му мисли тумарају које-куда по свијету. (По Св. Јефрему Сирину).
Ко проводи бдјење у цркви у празним разговорима, тај би паметније учинио да је остао код куће у спавању. (Ава Исаија).
“Каква је корист ићи у школу вјештина и не учити се у њој”, рекао је Ава Пимен, расуђујући о непобожном и расијаном стајању у светом храму.
Ако би ушао у царски двор ти би се свакако старао и бринуо да ништа не учиниш што не доликује ономе мјесту; а тек са каквом пажњом треба да улазиш у дом Цара Небеснога! Ако би са страхом улазио и обазриво се понашао у царскоме двору, са колико онда пажње и страха треба да се владаш у дому Божијему, гдје Свудаприсутни присуствује, гдје те Свевидећи непрестано гледа? (По Филарету Московском).
У цркви треба стајати са побожношћу, да не би, у противном, умјесто смањивања, умножио гријехе своје. (Духовни Маргарит).
Бива да неко, идући у храм на молитву, понесе собом и мисли о кућевним стварима и бригама, или о свјетским пословима. Па ако, стојећи у храму, буде то претресао и размишљао о томе, каква му је вајда што је ишао у цркву на молитву? Пођи у цркву на молитву, али тада све свјетско па и домаће бриге остави код куће.
Воли Божији дом, али се потруди да и у самоме себи саградиш дом Богу. (Св. Нил Синајски).
Рукотворна саграђена црква не освећује и не спасава онога ко се са своје стране не труди да постане живом црквом живога Бога. (Филарет Московски).
Срце васпитавај у њежности, доброти, кротости, а тијело у чистоти одржавај: и прво и друго створиће те храмом Божијим. (Св. Нил Синајски).
 


 
НАПОМЕНА:

  1. небрежљиви=непажљиви.

One Comment

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!