NASLOVNA » MOLITVE, POKAJNE MOLITVE » Drugo suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Drugo suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Utorkom uveče

Teško meni, kakvoj osudi dopadoh i kakva me sramota snađe! Moja unutrašnjost nije kao i spoljašnjost; pričam o bestrašću, a dan-noć mislim na gnusne strasti; počinjem razgovor o neporočnosti, a u mislima se bavim nečistotama. Teško meni, kakvo mi ispitivanje predstoji! Jer ja, u stvari, imam izgled pobožnosti, ali ne i njenu snagu. Kakvog ću obraza stupiti pred Gospoda Boga, koji zna tajne srca moga, kada sam kriv za tolika loša dela! Dok stojim na molitvi, strahujem da ne siđe oganj sa neba i sagori me, kao što je nekada one koji prinošahu kad u pustinji sagoreo oganj od Gospoda. Šta, dakle, da očekujem ja, koji nosim tako teško breme grehova?

Sagore srce moje, promeniše se moje blagočestive misli, pomračen je um moj; kao pas se svagda vraćam na svoju bljuvotinu. Nema u meni smelosti pred Onim koji ispituje srca i utrobe. Nema u meni čistote uma i nema suza za vreme molitve. Uzdišem, hladeći tako svoje lice pokriveno stidom, i bijem se u grudi – to stanište strasti, to obitalište zlih pomisli.

Slava Tebi, jedini Dugotrpeljivi! Slava Tebi, jedini Blagi! Slava Tebi, Dobročinitelju duša i tela naših. Velika je milost Tvoja, Gospode, prema nama grešnima. Ne odbaci me zajedno sa onima koji Ti govore: „Gospode, Gospode“, a ne izvršavaju volju Tvoju; ne odbaci me, molitvama Sveprečiste Vladičice naše Bogorodice, i molitvama svih koji Ti ugodiše.

Ti, Gospode, znaš moje skrivene strasti, a znane su Ti i rane duše moje. Isceli me, Gospode, i biću isceljen (Jer. 17, 14). Ako Ti, Gospode, ne sagradiš dom duši mojoj, uzalud se muče koji ga grade (Ps. 126, 1). Spremam se za borbu sa strastima kada me napadnu, ali lukavost zmije slastoljubljem raslabljuje moje duševne snage. I mada mi niko ne vezuje ruke, strasti me vuku kao zarobljenika. Usrdno želim da istrgnem iz plamena onoga koji u njemu gori, i dok skupljam snagu, miris ognja i mene samog vuče u vatru. Trudim se, takođe, da spasem utopljenika, i zbog svoga neiskustva i ja tonem sa njim. Korim sakatoga, a ja sam slep. Hteo bih, nesrećnik, da isceljujem strasti, a i sam sam njihov zarobljenik. Prosveti, Gospode, oči srca moga, da bih spoznao mnoštvo strasti mojih. Blagodat Tvoja neka me oseni, Vladiko. Prosveti pomračeni um moj, i umesto neznanja useli u mene božansko znanje, jer u Boga je sve moguće što kaže (Lk. 1, 37).

Ti si, Gospode, nekada za narod Tvoj, neprohodno more učinio prohodnim. Ti si iz najtvrđeg kamena izveo vodu ožednelim ljudima Tvojim. Ti si po blagosti Svojoj spasao onoga koji je dopao razbojnika. Po velikoj dobroti Svojoj, Gospode, smiluj se i na mene, jer padoh u ruke razbojnicima i kao zarobljenik vezan sam zloumljem. Niko ne može isceliti patnje duše moje, osim Tebe, Gospode, koji poznaješ dubine srca moga. Koliko puta ja, bednik, sam sebi postavljah granice, i podizah zidove između sebe i bezakonih grehova svojih? Ali čim bi neprijatelj stupio u borbu sa mnom, razum bi prelazio granice i rušio zidove, jer granice ne behu utvrđene strahom od Svevišnjega, a zidovi nisu imali za temelj iskreno pokajanje.

Ko neće zaplakati za mnom, jer za malo zadovoljstvo zanemarih oganj neugasivi, i ne zadobih večno Carstvo. Ja nesrećnik služih strastima; uništavajući dostojanstvo duše svoje, upodobih se skotu, i ne mogu da podignem pogled ka milosrdnom Gospodu. Bejah nekada spokojan i bogat mnogim darovima, a sada zavoleh siromaštvo strasti. Tuđa mi postade vrlina i udaljih se u daleku zemlju poroka. Polumrtav sam, i veoma je malo života ostalo u meni.

Plačite, prepodobni i pravedni, za mnom obuzetim strastima i grehom. Plačite, podvižnici u uzdržanju, za mnom stomakougodnikom i slastoljupcem. Plačite, milostivi i snishodljivi, za mnom koji sam pomilovan, pa opet gnevim Gospoda. Plačite vi, koji zavoleste dobro i omrzoste zlo, za mnom koji zavoleh zlo, a omrzoh dobro. Plačite vi, koji sačuvaste dobrodeteljni život, za mnom koji sam spolja ljubitelj vrline, a unutra se predajem strastima i nemaru. Plačite vi, što ugodiste Bogu, za mnom čovekougodnikom. Plačite vi, koji imate savršenu ljubav prema Bogu i bližnjemu, za mnom koji pokazujem ljubav na rečima, ali sam daleko od nje na delu. Plačite vi, koji stičete i prinosite plodove trpljenja, za mnom netrpeljivim i besplodnim. Plačite vi, koji se nepostidno Bogu molite, za mnom koji se stidim da pogledam na visinu nebesku. Plačite vi, koji stekoste krotost, za mnom kome je ona strana. Plačite, smirenoumni, za mnom visokoumnim i gordim. Plačite vi, koji stekoste apostolsko nesticanje, za mnom koji sam privržen onome što je veštastveno i što obremenjuje. Plačite, verni i nepokolebivi srcem pred Gospodom, za mnom dvojedušnim, slabim i u dobru neiskusnim. Plačite vi, koji zavoleste plač i prezreste smeh, za mnom koji zavoleh smeh, a prezreh plač. Plačite vi, koji stalno imate na umu Sud posle smrti, za mnom koji tvrdim da se sećam Suda, a činim suprotno tome. Plačite naslednici Carstva nebeskoga, za mnom naslednikom geene ognjene.

Molite se, svetitelji Božiji, za dušu opustošenu, i pomozite kako umete i možete. Jer znam da ako budete molili čovekoljubivog Boga, sve će nam biti darovano iz mora njegove blagosti. I baš kao i čovekoljubivi Bog, i vi koje ja grešni molim, ne prezrite iskanje moje, jer ja sam smelosti nemam zbog mnoštva grehova mojih. Vaše je delo, svetitelji Božiji, da se zauzimate za grešnike, a delo je Božije da pomiluje očajnike. Umolite Cara, svetitelji Božiji, za roba, umolite Pastira za ovcu; umolite Život za mrtvaca, da pošalje ruku Svoju i podigne moju smirenu dušu iz njenog posrnuća.

Pripadam obilju blagosti Tvoje, Vladaru svih i svega. Primi moljenje grešnika, usladi dušu zagorčanu grehom, napoj žednog sa Istočnika života i rukovodi me na tom putu. Kao Vladar slugu svoga, privedi me vratima carskim, da bih se oslobodio ropstva bezbrojnim strastima, jer srce je moje okovano lancima železnim. Neka me presretne milost Tvoja, Gospode, molitvama svetitelja Tvojih, pre nego što budem odveden na mesto pripremljeno za one koji čine bezakonje.

Tamo će biti otkriveno šta učinih i tajno i javno. Teško meni, kakav će stid obuzeti mene onda, kada me osuđenog vide oni što sada misle da sam besprekoran. Ostavljajući duhovno delanje, ja se jadnik potčinjavah strastima. Teško tebi, dušo moja! Zašto se sunce pomračuje maglom strasti? Zašto život biva nagrižen smrću? Zašto magla ne iščezava kada se pojave zraci svetlosti? Zašto truležnosti dajemo prednost nad netruležnošću? Zašto dozvoljavamo strastima da vuku dušu ka zemlji? Bogotkanu odeždu učinismo neprikladnom i nedostojnom braka carskoga. Dobrovoljno predasmo sebe gresima i padosmo u ropstvo neprijatelju života našeg.

Šta ćeš reći, Sudijo, u onaj strašni i užasni Dan? Hoćeš li reći da sam Tebe radi trpeo glad, ili žeđ, ili nagotu, ili da sam se smiravao, ili da sam Te ljubio svom dušom svojom?

Učitelj neprestano sa smelošću vapije: „Ko je na vlasti, taj neka na sebe primi uzdu; ko je u ropstvu, taj neka primi počasti; ko je siromašan, taj neka uzme neukradivo blago.“ Zašto ne izabereš slobodu, nego biraš teskobu? Zašto čekaš na vreme, a ne slušaš razum? Zašto slušaš zlonamernog prijatelja, a ne spasiteljnu ljubav? Zašto ne pomognemo prirodi svojoj dok još imamo vremena? Dok si još gospodar nad pomislima i dok ti nisu iznemogli i telo i um, dok tvoja dobra nisu prešla u ruke drugih, dok ti pripada očigledan i nesumnjiv dar, i blagodat se dotiče dubina, dok ti suze služe kao putokaz, izađi i hrabro stani protiv strasti u vojsci Božijoj i uz pomoć Božiju. Junački se izbori sa Golijatom, da te ne pretekne razbojnik i ne preduhitri ubica, i da ti se na vratima ne prepreči neko od onih što Carstvo otimaju silom i razbojnički.

Valja se bojati i sa svakim oprezom paziti, da se kako ne nađemo krivima za laž u odnosu na ono što smo obećali. Jer ako Bog, koga uzimamo za posrednika, utvrđuje dogovore naše sa ljudima, kako je golema opasnost kršiti ih, na delu snositi krivicu, ne samo za druge grehe, već i za samu laž, i to u okolnostima kada nema novog rođenja, obnavljanja i vraćanja u pređašnje stanje? Veoma je opasno tražiti da se obavi kupovina kada je trgovina već zatvorena. Opasno je razmišljati posle učinjenih dela i tek tada osetiti štetu. Posle preseljenja odavde i posle mučnog završetka svega onoga što je svako od nas učinio u životu, nemoguće je otkloniti posledice.

Kao carinik uzdišem i kao bludnica prolivam suze, kao razbojnik vapim i kao bludni sin prizivam Te: „Čovekoljubivi Hriste, Spasitelju sveta, Svetlosti istinita, ukrepi iznemoglu moju dušu, raslabljenu od opijenosti slastoljubljem; izleči njene rane i zablude moga uma. Časnom Krvlju Tvojom umij moju jadnu dušu, ocrnjenu gnojnom krvlju greha. Sada je vreme pogodno, sada je dan spasenja. Po mnoštvu milosrđa Tvoga obrati me, jedini Dugotrpeljivi, i izbavi me od svih ugodnosti slastoljublja. Dok me nije potpuno sagorela peć strasti, ugasi je rosom milosrđa Tvoga. “

Teško meni! Ti si mi, Gospode, darovao svetlost znanja, a ja je odbacujem. Teško meni! Vazda iznemogavah i iznemogavam, i neprestano me posećuje i isceljuje blagodat Tvoja, ali ja neprestano odbacivah i sada odbacujem njen isceliteljski dar. Sa koliko si me mnogo darova, Vladiko, obdario, i stalno darivaš mene grešnog, a ja sam, okajani, svesno neblagodaran. Blagodat me Tvoja svagda naslađuje, svagda prosvećuje i neprestano ukrepljuje, a ja je vazda odbacujem i opet se vraćam nesreći svojoj. Ti me, Preblagi, podsećaš na smrt i večne muke, i uvek me vučeš u život, da bih se spasao, ali ja vazda ostajem loše naravi. I zato tamo neću imati nikakvog opravdanja.

Kucam na vrata milosrđa Tvoga, Gospode, da mi se otvore. Ne prestajem da molim, kako bih dobio ono što tražim; neumorno prosim pomilovanje. Dugotrpeljiv budi prema meni razvratnome, izbavi me od greha kome robujem, da bih, postavši zdrav, ustao sa odra njegovog truležnog. Oslobodi me od svakog lukavog dela, pre nego što mine vreme života mog. Jer, u grobu ko će te slaviti? (Ps. 6, 5) Ubeli oskvrnavljenu odoru /duše/ moje, pre nego što dođe strašna naredba, i zatekne me postiđenog i nespremnog. Izbavi moju skrušenu dušu iz čeljusti lavljih i spasi je po blagodati i milosrđu, molitvama Sveprečiste Vladičice naše Bogorodice i svih svetih, jer si blagosloven u vekove vekova! Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *