Други црквени брак

Питање:
Оче благословите и помозите саветом… До пре четири године била сам у браку који је споразумно разведен. Нисмо имали нормалну комуникацију, нити интимне односе годину ипо дана чак ни на моје непрестане покушаје. Била сам свесна да је то опасност за брак. Живели смо у великој заједници, те је самим тиме било теже. Супруг је често и дуго одсуствовао од куће, не улазим у то да ли је било оправдано. Његов послодавац ме је позвао да ме упозори на дуговања и проневере које је направио у фирми…У то време први пут сам се причестила. Молила сам супруга да идемо у цркву да тражимо помоћ или бар у брачно саветовалиште, али није желео. Живели смо у његовој породици пуној неслоге. Постала сам пуна нервозе, немира, нетрпељивости. Сложили смо се да се растанемо. Он ми је признао да нема снаге да идемо даље, те да је био са другом. Последњих пар месеци брака и ја сам била са другим. Развели смо се у суду, а са свештеником који нас је венчао договорили смо се и око црквеног развода. Можда је битно да напоменем да моји родитељи никада нису били срећни због мог избора, али се нису мешали. Из тог брака имамо ћерку о која је данас живи са мном. Иако смо се договорили о обавезама око ћерке, све је пало на мене. Не жалим се, не осуђујем бившег супруга и све му најбоље од срца желим. Ја сам та која је бирала и погрешила, само сам ја одговорна за своје поступке. Знам да он није лош човек. У нормалним смо односима, а свим силама сам се трудила да тако буде због детета. Ово је све било и увод је у мој садашњи живот.. Већ четири године живимо заједно брачним животом, мада још невенчани, ћерка (7 година) , мој нови изабраник и ја у љубави, слози, мирним животом. Невероватно је колико очух љубави може пружити и одговорнији бити према детету него биолошки отац. Чак је и биолошки отац детета то признао. Моја ћерка воли очуха, а воли и оца. Није затрована лошим речима. Приврженија је очуху. Какав год био, отац мора да се поштује. Свако има своје место у срцу. Добили смо благослове од родитеља и ја и будићи супруг за ову везу. Молимо се заједно. Својим слабим снагама трудимо се да живимо скромно али са пуно љубави и тако учимо дете. Први пут смо је одвели на причест недавно. Девојчица је привржена цркви и веронауци. У последњих годину дана размисљамо све више о томе како смо већ четири године заједно а нисмо црквено венчани. Јос нисам однела папире за црквени развод претходног брака. Просле године мој садашњи супруг је оболео од мултиплекс склерозе. Бојим се да је то због греха што смо невенчани. Време лети а ми смо се опустили.
Унапред Вам хвала на савету! Свако добро и мир Вам у Господу!
Наташа


Одговор:
Бог вас благословио.
Драга сестро, жаоми је што вас се све то тако издигађало у вашем досадашњем животу. Оно што сте требали већ давно да учините јесте развод и црквеног брака. То што вам је преостало је само административни део посла и најбоље би било да све то што пре обавите. За ступање у други црквени брак постоји могућно али би требали да поразговарате са надлежним свештеником око начина тј. молбе за ступање у други црквени брак. Да ли је болест вашег мужа узрок ваше незаконите везе само Бог драги зна. Ми и не требамо много да испитујемо већ да се молимо и порадимо на себи што више и што брже. Молите се и неочајавајте већ у љубави подносите крст који носите. о.Милан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *