Довести живот у ред

Питање:
Помаже Бог поштовани оци. Замолио бих неког од вас да ми каже ако постоји неко свештеничко или монашко правило које одређује дневни ред као што је: устајање, молитве, доручак, ручак, вечера, молитве, спавање и у колико часова се ове радње препоручују или је то произвољно, и дали јa као мирјанин могу то да практикујем? Разлог зашто вас то питам јесте што немогу никако да себе доведем у неки ред да би устаљено могао све ово чинити и још обављати своје послове. Треба ми једном рјечју чврста дисциплина која би била по благослову цркве а не по мом неком сватању које би ме водило куд нетреба као што нажалост већ јесте. Много сам пута покушавао да себе уведем у ред али ме је лукави у томе вјешто обмањивао преко моје немоћи да му се одупрем у том. Вјерујем да је ово велики подвиг за многе од нас који желе да се што више посвете вољи Божијој па нам је зато потребан савјет наших духовних отаца који имају велико искуство и благослов од Господа. С поштовањјем драги оци Слуга Божји
Игор


Одговор:
Бог ти помогао, брате Игоре! Собзиром да и сам кажеш да си до сада: „Много сам пута покушавао да себе уведем у ред али ме је лукави у томе вјешто обмањивао“; буди уверен да би ти исти тај „лукави“ колико сутра, због твог не искуства, дошапнуо: „ма пусти, има времена за то, па то су иовако само правила за свештенике и монахе – шта сад ти ту изиграваш? “ А, да ли би ти то сам издржао, као и до сада, и колико дуго? Брате, и сам си закључио, у духовном животу је духовна дисциплина тј. подвиг (подвиг подразумева континуитет, трајност – истрајност у нечему) , неопходна – без тога не вреди. Али за православне подвиг није скуп техника (механизама) које требамо извршити да би се у нашем животу неумитно остварио жељени ефекат. И ти то не очекуј. Ако већ сам себе неможеш подстаћи на труд Бога ради а ти потражи помоћ – потражи духовника. Потражи онога који ће те научити да од Бога једино помоћ тражиш и очекујеш, а да је човек који се на Бога не ослања, већ на своје снаге (разума и тела) , само „сламка међ вихорове“ – и ништа више. Зато, највероватније, и до сада, брате, код тебе није било резултата у твом подвигу. Редовно иди у храм Божији на Св. литургију, учествуј у светотаинском животу цркве – бити православан не значи бити пасивни посматрач дешавања, већ активни учесник у њима тј. Светим тајнама: причешћуј се и исповедај се; и Бог сам ће на чудесан благодатни начин решити твоје духовне проблеме. Нека ти Бог, који жели спасење свима нама, дарује снаге духа на превазилажење и овог духовног проблема. Јеромонах Евтимије

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *