Достојност и недостојност

Питање:
Помоз Бог! Имам толико тога за рећи. Покушаћу да не будем опширна. Одрасла сам у потпуној одвојености од Бога, у Хрватској. У цркву сам ишла само „туристички“ на мору кад ме мајка водила (већином у католичке храмове) . До десете године нисам ни знала да припадам српском народу а поготово не које сам вјере. Мајка ме јесте крстила недуго по рођењу. Тајно. Црква и духовно су ме одувијек привлачили. Мада нисам имала појма ни о чему. У послиједње вријеме много времена посвећујем духовним стварима, слушам предавања креациониста, читам библију, текстове са Светосавља, почела сам да се молим, размишљам константно о својим бившим и садашњим потезима, грешкама, гријеховима. Срамота ме рећи да не присуствујем литургијама, постила сам али се нисам никад исповједала. Код мене је све још у повоју. Желим да се духовно развијам, учим и надограђујем јер ми је све то блиско и потребно. Како рече једна Снежана која Вам се обраћала, имам страх да ли ћу заслужити Царство небеско. И тако, питам се често да ли сам достојна молити се Богу за себе, моју породицу и наше насушне потребе. Да ли сам довољно искрена у молитвама, да ли тражим превише, тражим ли праве ствари, да ли сам само безвриједни материјалиста? Да ли сам упорна по питању правих вриједности? Што више сазнајем тако ми моја духовност изгледа све даљом и недостижнијом, а ја мање достојном испуњења својих молитви. Мислим да с много озбиљности, искрености и вјере приступам Божјим стварима. А што ако није тако? Потребно ми је охрабрење и Ваше мишљење… А опет претпостављам да ми најпотребнија критика и укор. Унапријед хвала
Дијана


Одговор:
Драга Дијана, Само настави храбро тим путем и не бој се. Када човек пође према Богу, онда јаче осети Божију љубав, али и своју недостојност. Господ му помаже, али се његов непријатељ труди да човека збуни и омете у томе, да га скрене са тог пута разним помислима и предлозима, сумњама и недоумицама. Оно што из почетка збуњује човека и што му је веома тешко да разазна, јесте да није свака помисао која му падне на памет, његово дело и његова својина. Непријатељ човека, демон, користи се разним триковима да нам убацује помисли и сумње. Зато не треба обраћати сувише пажње на помисли, већ треба систематски ићи тим путем и резултати неће изостати. Јер, господ свакога од нас воли као своје дете по усиновљењу, и свакога од нас зове: „Дођите, окусите и видите! “ Уверите се сами. „Ко хоће, нека узме крст свој и пође замном! “ У сваком случају, Господ је нас створио као слободна бића. Слобода се састоји у томе да можемо да бирамо ово или оно, да нашу вољу нико не може присилити, па ни сви ђаволи ни сви анђели заједно.
А што се тиче достојности и недостојности, ми имамо позив да будемо деца Божија. А који родитељ жели зло својој деци? И када ми, будући зли и покварени, умемо да дајемо добре поклоне и дарове својој деци, а колико више ће Господ то учинити ако се према Њему поставимо синовски, а не судијски? Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *