ДОМАЋА ЦРКВА
Породични живот у савременом свету
ПОЗНАНСТВО, УДВАРАЊЕ
Колико треба да траје предбрачни период, познанство? Искусни свештеници кажу да треба да траје најмање годину дана. Зашто годину? Прво, тај рок ипак није мали и будући брачни другови могу доста да сазнају један о другоме. Друго, за годину дана се у потпуности смењује један природни циклус. Познато је да човеково психосоматско стање веома зависи од годишњег доба.
Психолозима је добро познат термин “јесења депресија”. Код Пушкина је јесен, обрнуто, била период успона, а у пролеће је упадао у тугу. На тај начин, да бисмо боље сазнали човеков карактер, треба видети његово душевно стање током целе године.
Чак ако човек није искрен према вама или хоће да се покаже бољим него што заправо јесте, он тешко да ће моћи да се претвара дуго времена.
Навешћу пример. У једну војну јединицу где су забележене чињенице грубих узајамних односа који су били против правила, дошли су новинари. Сместили су их у заједничку касарну и дозволили су им да снимају. У почетку су се војници понашали узорно. Али врло брзо су почели да попуштају, кроз недељу дана уопште су престали да се устручавају пред камерама, и иживљавање старијих војника на млађима, појавило се пред новинарима у огољеном облику.
У предбрачном периоду веома је важно не просто шетати руку под руку на месечини, већ заједно направити неко путовање, или учествовати у неком заједничком послу. Један мој познаник ђакон ми је говорио: “Постоји веома брз начин да се сазна да ли можеш да живиш у брачном животу с твојим изабраником. Купи две карте до Владивостока и отпутуј тамо с њим и натраг у истом купеу (а то је 7 дана и ноћи тамо и исти толико натраг). Ако то издржите значи да ћете највероватније моћи да издржите и живот у браку”. Можете једноставно заједно кренути на излет или на поклоничко путовање.
Једном речју, потрудите се да што боље упознате свог изабраника.
Врло важан чинилац је породица. Како је човек васпитан и ко су му родитељи. Ако се младић грубо односи према својим родитељима, он ће се исто тако понашати и према вама. Од тога како сами родитељи граде своје узајамне односе такође много тога зависи. Градећи властиту породицу човек често користи родитељски пример.
Како младић и девојка поступају не с вама, већ с пријатељима а и уопште с људима, уступају ли место старијима у саобраћају – све то може много тога да каже.
Постоји још један начин да се сазна о исправности избора: обратити се ономе који је старији и искуснији од вас – још боље свештенику. У идеалном смислу женик и невеста треба да имају истог духовника. Са стране се често види боље. Са мном је богословију у Тројици-Сергијевој лаври похађао младић, назваћемо га Коља. Он се дружио с једном девојком. Једном ју је упознао са својим пријатељима, тражио је од њих савет. Сви су га одговарали да се ожени њом. Од самог почетка се видело да је она светован човек и да неће моћи бити попадија, свештеникова жена. Али Николај није послушао савет својих другова (можда зато што су они били његови вршњаци) и оженио се. Прилично брзо се тај брак распао.
Рећи ћу нешто о томе како треба да се понашају девојке да би се правилно удале. Зауставио сам се управо на девојкама јер је мушкарцима на том плану далеко лакше. То је уопште велики проблем. Женско становништво у нашој земљи преовлађује а у црквама су тим више углавном жене.
Позната је фраза: женин успех нису пуно мушкараца већ један (прави). Шансе да се уда за доброг човека код девојке која не тежи да по сваку цену привуче погледе мушкараца, далеко су веће него код оне која кокетира са супротним полом. И обрнуто, такозване “фаталне жене” најчешће су несрећне у браку или се уопште не удају зато што привлаче оне који нису способни за озбиљне односе.
Рећи ћу и нешто о губитку невиности пре брака. Знам тачно да би чак и веома искварени момци хтели да се ожене девицом. Како да не! Свакоме прија да буде први а не пети или једанаести. Жалосно је што је оних који су сачували девственост све мање и мање. Свака веза пре брака не пролази без трага за душу и срце, и жена која ступа у брачни савез вуче за собом реп свог прошлог греховног живота. То јој јако смета у браку. Девојци која се понаша и одева скромно и не изазовно, много је лакше да се срећно уда.
Све што је речено уопште не значи да девојка треба да подсећа на нешто безоблично, умотано у мараму до очију са сукњом до пода. Господ је створио мушки и женски пол и дао је сваком своје особине и лепоту. Створена је потпуно лажна представа о томе како треба да изгледа православна жена. Када сам ја учио богословију са нама су се у истој згради налазиле школа за хоровође и иконописна школа. Ту су се неке девојке (углавном иконописци) облачиле, глумећи некакву квазимонашку преподобност, овако: врећаста сукња до пода, са рукавима преко прстију, забрађене у марамама, на ногама грубе дубоке ципеле, и све то углавном тамних боја. Често је слику допуњавао руксак на леђима. Али већина девојака се трудила да се облачи на други начин, како се то каже, нормално, скромно, али са укусом. Узгред, многе су се потом удале за богослове. Женска лепота се не сме кварити и скривати. Али не сме да саблажњава околину.
Divno