NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » DOMAĆA CRKVA – PORODIČNI ŽIVOT U SAVREMENOM SVETU

DOMAĆA CRKVA – PORODIČNI ŽIVOT U SAVREMENOM SVETU

 

DOMAĆA CRKVA
Porodični život u savremenom svetu
 

 
ADOLESCENTI I KOMPJUTER
 
Postoji potpuno pogrešno mišljenje da što pre uključimo dete u rad na kompjuteru, to bolje. Jednom sam pročitao u novinama kako jedna mama pita psihologa može li dete od tri godine da se igra na kompjuteru. Psiholog odgovara da može, ali ne više od 15 minuta. I to detetu od tri godine! U školama informatika obično počinje da se uči u 9-10 razredu. Pre toga nema nikakvog smisla učiti dete da radi na kompjuteru.
Kada sam ja išao u školu dete s naočarima je bila velika retkost, u celoj školi je bilo par njih s naočarima. Danas je dečija kratkovidost veoma rasprostranjena. Zbog ljubavi prema kompjuteru i televiziji mnogi dečaci koje poznajem su počeli da nose naočare već u početnim razredima. Zašto još treba težiti da se kompjuter kupi što je moguće kasnije? Adolescent nema imunitet na oduševljenje kompjuterskim igrama. Taj problem (igromanija) je zahvatio gotovo svu omladinu. Što je čovek stariji, to je jači, i manja je verovatnoća da se navuče na igru. O igrama ću reći podrobnije. Smatram da su neke „igrice“ štetnije od gledanja najkrvavijeg kriminalističkog filma. Nijedan film ne daje takav efekat prisutnosti kao igra. Film, to je uvek fantazija, bajka. A u igri junak to sam ja lično, njegovi postupci su moji postupci. Igre su sada veoma naturalističke.
Jednom kad sam bio u gostima bio sam zapanjen jednom igrom (zatim sam imao razgovor s roditeljima). Njen smisao je sledeći: policajac ide gradom. Može da uzme bilo koji automobil, izbacivši vlasnika iz njega. Juri tim automobilom, obara ljude, oni veoma naturalistički padaju na asfalt, lije krv. A ti voziš dalje. I nije ti strašno što si oborio nevinog čoveka, pa to je igra. Igra je igra, ali uči čoveka da misli da ljudski život ništa ne vredi. I to je jedna od „najnevinijih igara“. O „igricama“ drugog nivoa gde se može naći svašta – sadizam, seks, satanizam – neću ni govoriti, jer je tu i onako sve jasno.
Ako ste ipak kupili detetu kompjuter.uzmite stvar pod strogu kontrolu. Rad i igranje na kompjuteru treba strogo dozirati. Vi morate biti u toku čega se igraju vaš sin ili kćerka.
Na kompjuteru treba dete učiti ne da se igra, već da radi. Često roditelji pravdaju kupovinu kompjutera time što, eto, bez njega čovek uopšte ne može da živi u budućem životu odraslih, da je on potreban u svim sferama. Taj problem je izmišljen. Prvo, kompjuter postaje sve više i više dostupan običnom korisniku. Naučiti raditi na njemu nije teško (recimo, moj otac je sa 60 godina naučio da radi na kompjuteru, i to dosta dobro). Kada bude bilo potrebno mlad čovek će bez napora usvojiti kompjutersku pismenost. Ako mu kompjuter bude potreban zbog struke, radu na njemu će ga obučavati u stručnim školama. Veoma mnogo profesija uopšte ne zahtevaju znanje kompjutera.
Naravno, kompjuter je samo instrument kao što je to, na primer, nož i zato čovek može da iseče hleb, ali može i da ubije. Ali, nažalost, šteta od njega je ponekad veća od koristi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *