ДОМАЋА ЦРКВА
Породични живот у савременом свету
АДОЛЕСЦЕНТИ И КОМПЈУТЕР
Постоји потпуно погрешно мишљење да што пре укључимо дете у рад на компјутеру, то боље. Једном сам прочитао у новинама како једна мама пита психолога може ли дете од три године да се игра на компјутеру. Психолог одговара да може, али не више од 15 минута. И то детету од три године! У школама информатика обично почиње да се учи у 9-10 разреду. Пре тога нема никаквог смисла учити дете да ради на компјутеру.
Када сам ја ишао у школу дете с наочарима је била велика реткост, у целој школи је било пар њих с наочарима. Данас је дечија кратковидост веома распрострањена. Због љубави према компјутеру и телевизији многи дечаци које познајем су почели да носе наочаре већ у почетним разредима. Зашто још треба тежити да се компјутер купи што је могуће касније? Адолесцент нема имунитет на одушевљење компјутерским играма. Тај проблем (игроманија) је захватио готово сву омладину. Што је човек старији, то је јачи, и мања је вероватноћа да се навуче на игру. О играма ћу рећи подробније. Сматрам да су неке “игрице” штетније од гледања најкрвавијег криминалистичког филма. Ниједан филм не даје такав ефекат присутности као игра. Филм, то је увек фантазија, бајка. А у игри јунак то сам ја лично, његови поступци су моји поступци. Игре су сада веома натуралистичке.
Једном кад сам био у гостима био сам запањен једном игром (затим сам имао разговор с родитељима). Њен смисао је следећи: полицајац иде градом. Може да узме било који аутомобил, избацивши власника из њега. Јури тим аутомобилом, обара људе, они веома натуралистички падају на асфалт, лије крв. А ти возиш даље. И није ти страшно што си оборио невиног човека, па то је игра. Игра је игра, али учи човека да мисли да људски живот ништа не вреди. И то је једна од “најневинијих игара”. О “игрицама” другог нивоа где се може наћи свашта – садизам, секс, сатанизам – нећу ни говорити, јер је ту и онако све јасно.
Ако сте ипак купили детету компјутер.узмите ствар под строгу контролу. Рад и играње на компјутеру треба строго дозирати. Ви морате бити у току чега се играју ваш син или кћерка.
На компјутеру треба дете учити не да се игра, већ да ради. Често родитељи правдају куповину компјутера тиме што, ето, без њега човек уопште не може да живи у будућем животу одраслих, да је он потребан у свим сферама. Тај проблем је измишљен. Прво, компјутер постаје све више и више доступан обичном кориснику. Научити радити на њему није тешко (рецимо, мој отац је са 60 година научио да ради на компјутеру, и то доста добро). Када буде било потребно млад човек ће без напора усвојити компјутерску писменост. Ако му компјутер буде потребан због струке, раду на њему ће га обучавати у стручним школама. Веома много професија уопште не захтевају знање компјутера.
Наравно, компјутер је само инструмент као што је то, на пример, нож и зато човек може да исече хлеб, али може и да убије. Али, нажалост, штета од њега је понекад већа од користи.
Divno