ДОМАЋА ЦРКВА – ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

 

ДОМАЋА ЦРКВА
Породични живот у савременом свету
 

 
ЈОШ ЈЕДНОМ О ТЕЛЕВИЗИЈИ
 
Ми не можемо у потпуности да заштитимо дете од лоше музике, лоше литературе и баналних цртаних филмова. Оно ће се барем негде, крајичком ока или уха с тим сусрести.
Али задатак породице је да васпита укус деце. Човек који поседује укус и сам ће учинити правилан избор. Испоставило се да сам одрастао потпуно без телевизора. Као одрастао човек телевизор сам ипак купио, због чега веома жалим. Ништа ми добро он није дао. Али помогао ми је случај. Преселили смо се у други стан и телевизијски кабл није био довољно дугачак да се утакне у утичницу, а мрзело ме је да га продужавам. Ето тако смо и живели. Гледали смо видео и ДВД. Сада се,у крајњој линији.може изабрати шта гледати и када. Преко радија сам једном слушао интервју с професионалним телевизијским новинаром, чини ми се да је радио на Првом каналу. Тај човек је испричао зашто сматра гледање телевизијских емисија штетним.
Прво, телевизија потпуно лишава човека способности да размишља, да замишља, да довршава слику, лишава га фантазије. Од свих извора информација телевизор једини нуди човеку готову звучну и визуелну слику. Као да је он ставља у његову главу. Преостаје му само да је прихвати. То га потпуно лишава могућности да нешто сам размисли, да замисли и проанализира.
Друго, телевизија захтева потпуно потчињавање себи. Када слушамо радио или магнетофон, можемо се нечим забавити: опрати посуђе, почистити стан, јести. Када гледаш телевизор не можеш чак ни да једеш. Сваки лекар ће рећи да је то штетно. Човек може само да седи, упиљивши поглед у екран.
Телевизија је врло агресивна. Човек види и прихвата управо оно што хоће да му покажу творци програма. Неће погрешити човек који потпуно избаци телевизор из куће. Али ту постоји једна опасност.
Отац Константин Островски прича: “У породици једног свештеника није било телевизора и одрасли су почели да примећују да деца често нестају из куће. Сазнали су да проводе време код суседа и тамо гледају телевизор. Тада су купили телевизор и почели су барем заједно у породици да га гледају, али не све одреда”.
Зато гледање телевизије мора бити под контролом одраслих и строго дозирано. Сада се продаје врло много добрих филмова на дисковима, избор је велики и тиме се информативна глад детета у потпуности може задовољити. А што је најважније, увек ћете знати шта гледа ваше вољено дете.
Недостатак визуелне информације може се надокнадити звучно. То је мање штетно. У продаји има доста касета и дискова с бајкама, нових снимака старих плоча, зборника песама. На интернету постоји специјални сајт старих дечијих плоча из доба СССР-а, дајем и његову адресу: http://audio.arjlover.net/audio.

One Comment