ДОМАЋА ЦРКВА – ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

 

ДОМАЋА ЦРКВА
Породични живот у савременом свету
 

 
ЖЕНИК И НЕВЕСТА
 
На самом почетку морам да вас упозорим да не желим да се приказујем као велики стручњак у стварима породице и брака али, као породични човек и, осим тога, као човек који носи свештенички чин, имам неке мисли о овој теми које бих хтео да поделим с вама.
Често људи постављају питање: “Да ли је у наше време уопште могућа породична срећа?” Човек стално слуша о разводима и избегавању људи да ступају у брак.
Хришћанска породица се понекад назива домаћом Црквом. А мисија те Цркве је да доноси људима светлост, да проповеда истину, да постоје јаке и срећне породице где људи верују у Бога и воле једни друге.
Ни за кога није тајна да установа брака у наше време доживљава дубоку кризу. Према резултатима истраживања које је спровела Светска здравствена организација – “Понашање деце школског узраста у здравственом погледу”, више од 40% адолесцената у нашој земљи у узрасту од 13 до 15 година већ води полни живот. Центар за социологију образовања Руске академије образовања спровео је анкету међу 3000 ученика седмих и једанаестих разреда. Испоставило се да само 36,2% ђака није увучено у тај рани блуд.
Када људи воде полни живот ван брака они изопачавају божанску замисао о благодатном животном савезу, сводећи све на чулно-физиолошко начело и одбацујући духовне и социјалне циљеве. Када дође време за брак ти млади људи немају потребу за породицом: са чулном страном су већ упознати, а на одговорност и напоре за добро породице нису научени1.
Овоме треба додати разорно деловање медија где је брачна веза изложена подсмеху и презиру, где се пропагирају “слободни односи” и неверство, па се чак и сама помисао на могућност љубави у законитом браку сматра смешном и бесмисленом.
У времену између два пописа (1989-2002) за 40% се повећао број људи који никада нису били у браку. И таква ситуација није само код нас. Она је данас типична и за западне земље. На пример, у Шведској 70% становништва никада није имало породицу и не намерава да је стекне. Узгред, тамо су забранили рекламни спот “Мекдоналдса”, у којем жена помаже мужу да се спрема за посао, пружа му шољу кафе и везује му кравату.
Стручњаци шведског Националног савета за рекламу оптужили су произвођаче да у односу према жени експлоатишу стереотипну слику домаћице.
Све је то, наравно, последица еманципације. На Западу је таква еманципација какву код нас, у Русији, хвала Богу, нисмо ни сањали. Уопште, савршено је добро познато: када жена почиње да се бори за равноправност и једнакост с мушкарцем то значи да она нема срећан лични живот. Цела та борба је немоћни протест против неуспеле судбине и потајна жеља за једноставном женском срећом.
Једном је протојереја Димитрија Смирнова позната јавна радница Јекатерина Лахова позвала да наступи у Државној думи пред женама. И тако се у сали Думе окупило око хиљаду и по жена-посланика, представница власти из целе Русије. Отац Димитрије је неко време, док су оне излагале, размишљао шта да им каже. Тада му сину мисао и он им се обрати:
– Драге жене, ето ви се све овде залажете за равноправност с мушкарцима. По фризурама, по спољашњем изгледу, по фигурама је видео да су то све веома јаке жене.
– Говориле сте о политици, о еманципацији. Али замислите на тренутак да ћете кроз недељу дана срести мушкарца, правог витеза који је и физички и психички и по свим осталим својствима јачи од вас. И он ће вам рећи: “Ја те волим, остави све и пођи са мном”. Сигуран сам да ће свака од вас поћи.
По дворани се разлеже жагор, а затим се зачу: “Да!!!” И тада је отац Димитрије рекао:
– Да, ето видите, то је нормално, то је правилно. Ви сте почеле да се бавите политиком у складу с вашим особинама. Али то се догодило зато што вам није успео лични живот. Ви или нисте удате, или сте разведене, или вам муж није одговарајући. Ето тиме се све објашњава.
Али ми смо се мало удаљили од теме. Постоји још један узрок због којег се у нашој, рекло би се, традиционалној земљи, склапа све мање и мање бракова. Тај узрок се, по мом мишљењу, састоји у патолошком страху који је обузео друштво. Људи стално осећају своју незаштићеност. Боје се свега: да не изгубе посао, здравље, да не остану без пензије, боје се да неће моћи да издржавају породицу, боје се просто да верују једни другима и чак се боје да се осмехују. Наравно, све је то објашњиво и разумљиво: срушила се совјетска империја где је човек барем некако осећао социјалну заштићеност, но у замену за то ништа није створено. Људи су пометени као овце без пастира. Али, с друге стране, не смемо се тако препуштати страху. Бракови су се склапали и у далеко теже време за земљу. После Великог отаџбинског рата, напротив, био је бум наталитета, људи који често нису имали чиме да исхране своју децу узимали су да издржавају и васпитају децу чији су родитељи погинули у рату. Питање демографског раста уопште није повезано с благостањем земље (пример за то су Кина и друге источне земље). За верника питање несигурности за сутрашњицу уопште не треба да се поставља. На многим и многим примерима из живота мојих познаника могу да кажем: ако Господ даје децу Он даје могућност да се она и издржавају.
И у закључку мало бројки. Само 1913. године на 95 милиона православног становништва свети Синод је регистровао око 4000 развода. Крајем века становништво је порасло приближно за 1,5 пута, а број разведених бракова за 240 пута! Према данашњој статистици у Русији годишње на сваких 100 склопљених бракова отпада 80 развода.
Страшна бројка. Нажалост, и у православној средини примећујем извесно смањење венчања међу младим људима.
Очигледно је да је општи страх од брака дошао и до Цркве.
Како је говорио јунак филма Кавкаска заробљеница, “ми још увек лоше васпитавамо нашу омладину, врло лоше. Код нас је невероватно неозбиљан однос према браку”.

One Comment