NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

BOGOČOVEK KAO SUDIJA

Drugi Dolazak Hristov i Carstvo budućeg veka

 

Večni Život

 

Posle Sveopšteg suda nastaće večni život kako za pravednike tako i za grešnike. Za pravednike će se ovaj život sastojati u večnom blaženstvu, a za grešnike — u večnim mukama.

Večno blaženstvo pravednika mi ne možemo ni približno zamisliti ni osetiti. Sveti apostol blagovesti: Što oko ne vide, što uho ne ču, i u srce ljudsko ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube.[1] Α to je? — Sve Božje, od najmanjeg do najvećeg, od najvidljivijeg do najnevidljivijeg: Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista, u kome „živi sva punoća Božanstva telesno“.[2] Da, Bogočovek Hristos, i sve što je On Sobom doneo našem čovečanskom svetu, i jeste ono „što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe“. Do Hrista, oko ljudsko ne vide ni život Boga u telu, ni dela Boga u telu. Ne vide: ni večnu božansku Istinu u ljudskom telu, ni večnu božansku Pravdu, ni večnu božansku Ljubav, ni ostala večna božanska Savršenstva. Ne vide svu tu „mudrost Božju u tajni sakrivenu“.[3] Zato je božanstveni Spasitelj i govorio Svojim svetim učenicima: „Blago očima koje vide što vi vidite. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti što vi vidite, i ne videše; i čuti što vi čujete, i ne čuše“.[4]

Α svečudesnu, i za nas ljude svespasonosnu, tajnu Bogočoveka Hrista: „nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije“.[5] — Za veru u Hrista i hristoljublje Bog daje Duha Svog Svetog, Duha Istine, koji hristoljubivu dušu uvodi u svu istinu ο Bogočoveku Hristu, i otkriva joj sve „dubine Božije“ koje su u Njemu. Duh Sveti otvara vid čoveku te vidi „što oko ne vide“, i sluh — te čuje „što uho ne ču“, i srce — te oseća i saznaje „što u srce čoveku ne dođe“. Na dan Svete Pedesetnice Duh Sveti je otkrio svetim Apostolima svu Hristovu tajnu, i od tada su oni kao nadsmrtna bića išli za Njega u sve smrti, u sve opasnosti, u sve muke. Ostavši zauvek u Crkvi, Duh Sveti i nadalje otkriva Hristovu tajnu svakoj hristoljubivoj duši.[6] On je glavni apostol Hristov: Sveapostol. On daje bogoljubivim dušama najsavršenije znanje ο Gospodu Hristu, za kakvo je samo sposobno ljudsko biće. Zato duhonosni blagovesnik piše hrišćanima: „Imate pomazanje od Svetoga, i znate sve — οϊδατε πάντα“:[7] znate sve što čovek može znati ο Bogu, ο svetu, ο čoveku, ο životu, ο večnosti. Samo duhonosci znaju Bogočovečansku tajnu. To su, na prvom mestu, Svetitelji. Nema sumnje, svaki hrišćanin kroz svete tajne i svete vrline postaje duhoprimac i duhanosac. Samo, Svetitelji zadržavaju u sebi Duha Svetoga svetim evanđelskim vrlinama, svetim evanđelskim životom, a mi Ga gresima ogorčavamo, pa i izgonimo iz sebe. Zato što imaju u sebi Duha Svetoga koji im otkriva „dubine Božije“ koje su u Gospodu Isusu, sveti Oci i jesu jedini pravi i verodostojni bogomudri tumači Svetoga Pisma i Ličnosti Bogočoveka Hrista.

Koliko nam je u Svetom Otkrivenju kazano, blaženstvo pravednika u večnom životu dolaziće od njihove blizine sa Bogom, od opštenja sa Njim, od življenja u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove, od zajedničarenja u svetlosti i slavi jedinog Pobeditelja smrti i greha i đavola — Gospoda Hrista. Jer je On — nepresušni izvor savršenog i večnog blaženstva. Ο tome Spasitelj blagovesti: Tada će pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog.[8] Naš večni život sastojaće se u tome što ćemo „svagda s Gospodom biti“,[9] živeti u Njemu i Njime, i time se ohristoviti, ohristoličiti, postati hristoliki i — „bićemo kao i On“.[10] Prebivajući u svetim tajnama i svetim vrlinama, mi ćemo prebivati u samom Gospodu, jer: „Bog je ljubav, i koji obitava u ljubavi, u Bogu obitava i Bog u njemu obitava“.[11] u večnom životu našem savršeno će se ostvariti molitvena želja čovekoljubivog Gospoda: da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu. Ja u njima i Ti u meni; da budu sasvim u jedno.[12] Pogruženi u neiskazana savršenstva Trojičnog Božanstva, pravednici će u večnom životu sijati kao sunce u carstvu Oca nebeskog, i radosti njihove niko neće moći uzeti od njih.[13] Hraneći i dušu i telo božanskim istinama i dobrima, pravednici neće više ni ogladneti ni ožedneti, i neće na njih pasti sunce, niti ikakva vrućina.[14] I u sebi i izvan sebe oni će nalaziti izvore večne radosti, jer smrti neće biti više ni u njima ni oko njih da im zagorčava život.[15] Njihova će se radost naročito uvećati time što će oni živeti na novom nebu i novoj zemlji, gde će sve blistati božanskom bezgrešnošću svojom, i gde će sva bogozdana tvar radosno učestvovati u blaženstvu i slavi sinova Božjih.[16] Telom svojim bezgrešnim i besmrtnim, oni će biti saobrazni telu slave Hristove;[17] opštiće sa anđelima kao sa svetom braćom svojom, jer će pristupiti k Sionskoj gori, i ka gradu Boga živoga, Jerusalimu nebeskome, i mnogim hiljadama anđela, k svečanom saboru i Crkvi prvenaca koji su napisani na nebesima.[18] Kao deca jednoga Oca, oni će kroz Gospoda Hrista u Duhu Svetom biti blagodatna braća među sobom, žitelji jednoga doma, i Bog će biti „sve u svemu“.[19] No ovo neiskazano blaženstvo pravednika jedino može dočarati proročko viđenje Hristoljubljenog tajnovidca Jovana Bogoslova. Sa apokaliptičkih visina on blagovesti: I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše.

I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svome. I čuh glas veliki s neba gde govori: evo skinije Božje među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više.[20]

Čudesnim vaskrsenjem Svojim Gospod Hristos nam je darovao ne samo Život Večni, i sa njim i u njemu Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu, Dobrotu Večnu, Radost Večnu, nego i sva dobra Božja, bezbrojna božanskom bezbrojnošću; nego i sva blaženstva Božja, bezbrojna božanskom bezbrojnošću. Sve to doživljavati i preživljavati u večnosti blagodaću Božjom, i sačinjava „veliku milost“ Božju prema nama ljudima, milost koja nam se daruje i ovog i onog sveta Jedinim Čovekoljupcem: Gospodom Hristom, Bogočovekom = Spasiteljem. Zato Crkva Hristova blagovesti ovu svoju istinu, svu sveistinu: „Vaskrsnuvši Isus iz groba, kao što proreče, dade nam život večni i veliku milost“. Bogonadahnutom crkvenom pesniku kao da je malo bilo što je rekao: „dade nam život večni“, nego još dodaje: „dade nam… i veliku milost“. Ovim rečima on nagoveštava i sve druge neslućene i nenaslućivane prebogate beskrajnosti večnog života i svih svetih blaženstava. To je i Spasitelj nagovestio svojim bogočovečanskim rečima: „Ja dođoh da imaju život (= večni život), i to u izobilju — και περισσόν έχωοιν“.[21] — Mnogobrojne su stihire i molitve u kojima mi molimo da nam Gospod svemilostivi podari tu „veliku milost“: da sve što je Božje mi doživljujemo i preživljujemo kao dar Božiji u večnome životu; i to doživljujemo i preživljujemo beskrajno i večito, vođeni blagodaću Božjom kroz božanski neizmerne beskrajnosti Božje, prema kojima su naše ljudske beskrajnosti sićušne i majušne.

U tome blaženstvu večnog života bogočovečanskog pravednici će učestvovati celokupnom svojom ličnošću, tojest i telom i dušom. Jer će i njihovo preobraženo telo biti proslavljeno i sposobno da učestvuje u večnoj slavi Božjoj.

Večno blaženstvo pravednika neće biti podjednako. Stepen blaženstva zavisiće od stepena pravednikovog moralnog savršenstva. Svaki će učestvovati u tom blaženstvu po meri svoga moralnog savršenstva: po meri svoje osvećenosti, svoje obogočovečenosti, svoje otrojičenosti, svoje ocrkvenjenosti. Stepen, jačina, punoća sudelovanja u večnom blaženstvu zavisiće od punoće, jačine, stepena moralnog savršenstva svakog pravednika. Kao što ο tome piše sveti Apostol Pavle: Druga je slava suncu, a druga slava mesecu, a druga slava zvezdama; jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi. Tako i vaskrsenje mrtvih.[22]

Večni život pravednika, u stvari, biće večno služenje Bogu, večno bogosluženje, večna Nebeska Liturgija, večno pričešćivanje Gospodom Hristom, koji i jeste život večni. Po svetoj blagovesti Njegovoj: koji jede telo moje i pije krv moju ima život večni;[23] koji jede moje telo i pije moju krv obitava u meni i ja u njemu.[24] I tako kroza svu večnost: evharistijsko služenje Gospodu Hristu, evharistijsko življenje Gospodom Hristom, evharistijsko blaženstvovanje u Njemu. Zato se molimo ovde, na svetoj Liturgiji, posle svetog Pričešća, Gospodu Hristu: „Daj nam da se prisnije pričešćujemo Tobom u nezalazni dan Carstva Tvoga“.

Ovo svesveto, ovo sveblaženo ohristovljenje pravednika počinje ovde na zemlji kroz svete tajne i svete vrline u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove, da se večito produži u večnom životu, koji sav i jeste i biva: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.

Večna sudba grešnika biće u svemu suprotna večnoj sudbi pravednika. Svaki će od njih prema svome moralnom stanju sudelovati u večnim mukama. Večno mučenje njihovo dolaziće od toga što će oni večito živeti u carstvu zla i u društvu tvoraca zla: đavola. Ο tome svedoče Spasiteljeve reči, koje će na dan Suda biti upućene grešnicima; Idite od mene, prokleti, u oganj večni, pripravljen đavolu i slugama njegovim.[25] I ovi će otići u muku večnu.[26] Zaljubljeni u zlo, oni će, po svepravednom sudu Božjem, takvi ući i u večni život, i tom ljubavlju prema zlu živeti kroz svu večnost kao što su njome dobrovoljno živeli na zemlji. Jer bi Bog prestao biti Bogom, kada bi ih nasilno otrgao od zla i greha.

Večno mučenje grešnika neće biti podjednako; ono će zavisiti od kakvoće i stepena grešnikove grešnosti. Stepen večnih muka biće za svakog grešnika srazmeran stepenu njegove moralne iskvarenosti.[27]

 


NAPOMENE:

[1] 1 Kor. 2, 9.

[2] Kol. 2, 9.

[3] 1 Kor. 2, 7.

[4] Lk. 10, 23; Mt. 13, 17.

[5] 1 Kor. 2, 10.

[6] Sr. Jn. 14; 16—17. 26; 16, 13; Ef. 1, 17; D. A. 4, 31; 10, 47; 11, 15.

[7] 1 Jn. 2, 20.

[8] Mt. 13, 43.

[9] 1 Sol. 4, 17; sr. Jn. 14, 13.

[10] 1 Jn. 3, 2. 3.

[11] 1 Jn. 4, 16.

[12] Jn. 17, 21. 23.

[13] Sr. Mt. 13, 43; Jn. 16, 22. 24.

[14] Otkr. 7, 16; sr. Is. 49, 10.

[15] Otkr. 21, 4.

[16] Sr. Otkr. 21, 1; 2 Kor. 12, 4; Rm. 8, 21.

[17] Sr. Flb. 3, 21.

[18] Jevr. 12, 22—23.

[19] Sr. Jn. 14, 2; 1 Kor. 15, 28.

[20] Otkr. 21, 1—4

[21] Jn. 10, 10.

[22] 1 Kor. 15, 41-42.

[23] Jn. 6, 54.

[24] Jn. 6, 56.

[25] Mt. 25, 41.

[26] Mt. 25, 46.

[27] Sr. Mt. 16, 27; Rm. 2, 6; Lk. 12, 47—48.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *