NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

BOGOČOVEK KAO SUDIJA

Drugi Dolazak Hristov i Carstvo budućeg veka

 

Sveopšti i Poslednji Sud

 

Pri Svom drugom dolasku Gospod Hristos će, pošto vaskrsne sve mrtve, obaviti Opšti i poslednji sud. Ovaj će sud obuhvatiti sve ljude svih vremena: niko ga od ljudi neće moći da izbegne. Ο tome sveti Apostol Pavle piše: Svima nama se valja javiti na sudu Hristovu, da primimo svaki šta je koji u telu učinio, dobro ili zlo.[1] — Svi ljudi, hteli ili ne, hitaju kroz kapiju smrti ka Sveopštem sudu i Večnom Sudiji — Hristu. Zašto On Večni Sudija? Zato što je On u vascelom rodu ljudskom i u svima čovečanskim svetovima Jedini Bezgrešan, i stoga Jedini Nepogrešan. Na Sudu Svom On neće pogrešiti niti se ο ikoga ogrešiti, ili ikome nepravdu naneti. Jer je sveznajući i svevideći. Sve, od najkrupnijeg do najsitnijeg u našem ljudskom životu, u našoj ljudskoj duši, u našem ljudskom svetu, Njemu je do najtananijih tančina poznato. Α Njegova jedinstvena svepravednost i svemilostivost jemstvo je da će Njegov sud ο svakome od nas biti i svepravedan i svemilostivan, i bezgrešan i nepogrešan. Sreća je roda ljudskog, i to izuzetna sreća, što upravo Gospodu Hristu, Bogočoveku, pripada sud nad nama, a ne nekom nižem biću, koje bi samim tim što nije Bogočovek, moralo biti pogrešivo, ili u svakom slučaju nesveznajuće i nesvevideće, u svojim sudovima ο tako neiskazano složenom i zagonetnom biću kao što je čovek.

Kao Svedržitelj, Gospod Hristos drži sve svetove pod Svojom vlašću, pa i svet zla: pakao i đavole. Zlo se ne može izliti van granica koje mu je On postavio. u tim granicama zlo slobodno dela; i sva se razumna bića opredeljuju slobodno, po svojoj volji, za zlo i dobro. Tako i ljudi: u telu, u prvom i probnom životu svom, na zemlji, opredeljuju se po svojoj volji za dobro i za zlo. Α Bog nikoga ne primorava ni na dobro ni na zlo. Isto tako ni đavo ne može nikoga primorati na zlo. Čoveku se predlažu i dobro i zlo. I on bira i čini jedno ili drugo za života u telu. Zato će se i Sud vršiti nad svima bez izuzetka: „da svaki primi što je u telu učinio, ili dobro ili zlo“. Naš ljudski život, to je život u svetu Božjem, na imanju Božjem. Α i sami smo delo ruku Božjih, tvorevina Božja: jer su nam i duša i telo od Njega. I stoga je prirodno da On na kraju svih krajeva pregleda i vidi, oceni i proceni, i presudi kako smo živeli na Njegovom imanju Njegovom tvorevinom, tojest dušom i telom. I tako nam odredi svepravedno i svemilostivo sudbinu nadalje kroz svu večnost. Jer će i to On učiniti bezgrešno i nepogrešivo: svaki će dobiti ono što zaslužuje i ono što najviše voli. Ko se za života na zemlji opredeljivao za zlo, i dušom i telom ga činio, tome će On dati da mu i duša i telo idu za svojim zlom. Nema sumnje na tom Sudu sveznajućeg i nepogrešivog Sudije, neće se ničije ni dobro ni zlo niti uvećati niti umanjiti, nego će svaki primiti „što je u telu učinio, ili dobro ili zlo“. I to će biti očigledno za svakog: svaki će videti u celokupnosti i u pojedinostima i svoje dobro i svoje zlo; i ništa mu se neće ni podmetnuti ni nametnuti. I svaki će se uveriti da je Hristov Sud i svepravedan i svemilostiv, i bezgrešan i nepogrešan. Onda će svaki sagledati svu tajnu i dobra i zla; i svakome će biti jasno sve što je i u njemu samom dobro a šta zlo. Svaki će uvideti da se svakome sudi po onome „što je u telu učinio“, pa „bilo dobro ili zlo“. To će biti najočiglednija stvarnost: sve same gole činjenice, sve sama dela — duhovno-telesna i telesno-duhovna. Jer je u Božjoj Knjizi rečeno: „Tada će vratiti svakome po delima njegovim“.[2]

Zato što je takav Sudija, i takav Sud, sva ljudska bića skupa, i svako posebno, doživeće svoju najpuniju pravdu. I sa tog Suda niko neće moći izostati i ne javiti se: „jer ćemo svi izaći na sud pred Hrista“.[3] Svi narodi, i oni najmnogobrojniji i oni najmalobrojniji, daće tada završne račune ο svojoj istoriji, jer je rečeno: „I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao pastir što razlučuje ovce od jaraca“.[4] „Zato se i staramo, izjavljuje sveti Apostol u ime svih hrišćana, bili u telu ili izvan tela, da budemo Njemu ugodni“.[5] Sva večnost naša zavisi od Njega, ili bolje: od nas, od dela naših. On ima samo da ih oceni završnom ocenom, da da Svoj završni sud ο njima.

Kao sveznajući, svemilostivi i svepravedni Bog, Gospod Hristos će svima i svakome suditi po božanskoj pravdi i milosti. Tada će se obelodaniti ne samo naša dela nego i sve naše misli, osećanja, želje i reči. I mi ćemo morati pred svevidećim i svepravednim Sudijom dati odgovor za sve. I On će nas osuditi ne samo za rđava dela, nego i za rđave misli, i za nečista osećanja, i za ružne želje, i za rđave reči. Jer je On rekao: Kažem vam, da će za svaku praznu reč koju reknu ljudi, dati odgovor na dan Suda.[6]

Poslednji sveopšti sud biće sud apsolutne pravde i apsolutne milosti Božje, jer će Gospod svima i svakome suditi po Svojoj beskrajnoj pravdi i beskonačnoj milosti, tako da niko neće moći kriviti Boga za nepravdu ili za nemilost. Sveznajući i svemoćni Gospod će učiniti očiglednim sve što je ko uradio u telu sa bogolikom dušom svojom, sa božanskim talentima svojim.[7] Sva dela svih ljudi, kako dobra tako i zla, i sve misli, želje, osećanja i reči, biće potpuno obelodanjeni i nepogrešno izmereni na terazijama večne pravde i večne milosti Božje.[8] Svemilostivi Gospod Isus izneće na videlo sve što je sakriveno u tami, objaviće savete srdačne, otkriće savest svakoga čoveka i što je u njoj, dušu i što je u njoj, srce i što je u njemu, i izreći će Svoj svepravedni sud ο svemu tome.[9]

Pošto na Strašnom sudu ništa neće biti izostavljeno, zaboravljeno i previđeno, to će svaki čovek posebno i svi ljudi skupa osetiti i uvideti svu pravednost i svu milost Božju i prema pravednicima i prema grešnicima.[10] I pri neporečnoj očiglednosti dokaza grešnici se neće izgovarati i pravdati.[11] Pri tome ništa neće biti ni preuveličano, ni umanjeno, već sve nepristrasno utvrđeno i nepogrešno izmereno, jer Bog ne gleda ko je ko.[12] I svima će ljudima, kako pravednicima tako i grešnicima, biti sasvim očigledna savršena pravednost suda Božjeg; i svi će jasno uvideti, da bi svepravedni Gospod prestao biti Bog kada bi drugačije sudio[13].

Strahota i užas Strašnoga suda za grešnike sastojaće se naročito u tome što će svi oni u tom trenutku jasno saznati i očigledno uvideti: da se Isus Hristos zaista ovaplotio radi spasenja svih, postradao za sve, dao svima u Crkvi blagodatna sredstva spasenja — svete tajne i svete vrline, da je zaista On jedini Spasitelj ljudi, da je Njegovo Sveto Evanđelje zaista jedini pravi smisao i cilj čovekova života na zemlji, da je Njegovo ime zaista jedino ime kojim se ljudi mogu spasti grozne besmislice greha i smrti, i izbeći večne muke u večnom carstvu greha i zla — paklu.[14] Tada će svaki, koji za života na zemlji nije poverovao u Hrista kao Boga i Spasitelja, neodoljivo osetiti svim svojim bićem, da je tim samim još na zemlji osudio sebe na večne muke.[15]

Na Strašnom sudu, pošto odvoji pravednike od nepravednika, Gospod će pravednicima dodeliti večno blaženstvo u Carstvu Božjem, a nepravednicima — večne muke u carstvu đavoljem. On će pravednicima reći: Hodite, blagosloveni Oca moga, primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta.[16] Α nepravednicima će reći: Idite od mene, prokleti, u oganj večni, pripravljen đavolu i slugama njegovim.[17] I otići će ovi u muku večnu, a pravednici u život večni.[18]

Poslednjim, sveopštim sudom kazana je završna blagovest Evanđelja Spasovog. Pri sveopštem vaskrsenju mrtvih, pošto se obavi Strašni sud, prestaće stara zemlja i što je na njoj radilo, bilo, vlasti i sile imalo. Sva će se drama zemljina završiti. Ne samo na zemlji, nego i na nebu, ukinuće se potpuno i završno svaka vlast i sila smrti, greha i đavola. Sve što je protivbožje i nebožje, antihristovsko i nehristovsko, biće saterano u svoje večno carstvo: pakao. Tamo će biti sva njihova vlast i sila. Α svuda drugde, po svima beskrajnostima i bezgraničnostima Božjih svetova, biće večno carstvo i vlast i sila Trosunčanog Boga i Gospoda, Gospod Hristos, koji kao Bogočovek, od ovaploćenja Svog, vrši svu vlast i silu u našem svetu, posle Strašnoga suda predaće to sve, to carstvo Svoje Bogu i Ocu.[19] Predaće kao čovek, jer Njemu kao Bogu pripada sva vlast, i sila, i slava, koja i Bogu Ocu i Bogu Duhu Svetom. Smireni Bogočovek predaće se Bogu Ocu dobrovoljno, ne prinudno: On će sam ukinuti „svako poglavarstvo, i svaku vlast i silu“, koji su po popuštenju Božjem radili u svetu. No dok traje sveta, sve do Strašnoga suda, nad svim tim ipak caruje Bogočovek Hristos. I Njemu se kao čoveku „dade sav sud“ nad svetom.[20] „Jer Njemu valja carovati dok ne položi sve neprijatelje pod noge svoje“.[21] Α to će konačno i završno učiniti na dan Strašnoga suda: satrće sve neprijatelje Svoje, položiće ih sve pod noge Svoje. Neprijatelji Njegovi, ko su? — Greh, smrt i đavo. I svi dobrovoljni i nepokajani greholjupci, smrtoljupci. Tako će se uništiti sve što je u našem svetu ratovalo protiv Bogočoveka Hrista. Α najveći neprijatelj čovekov u svetu, i Hristov zato što je Bogočovek i Spasitelj, jeste smrt. Jer je smrt glavna sila koja neprijateljstvuje protiv Hrista Boga i svega Božjeg. Na dan Suda: „Poslednji neprijatelj će se ukinuti, smrt“.[22] Pre nje će biti uništeni svi manji neprijatelji, njeni saradnici. Smrt je već uništena u vaskrslom Bogočoveku; ona je uništena i u dušama svetih. Ali na dan Suda ona će biti uništena potpuno u svetu božanskih bića i preobražene tvari, i sva saterana u svoje bedno carstvo — carstvo smrti: da tamo večito postoji jedući sebe samu i da večito umire ne mogući umreti. Samo je Bogočovek na zemlji uništio smrt, ne čovek, ne ljudi. I to uništenje On će potpuno dovršiti na dan Strašnoga suda.

Kao Bogočoveku, Bog Otac je pokorio Gospodu Hristu sva bića zbog Njegove bezgranične ljubavi i čovekoljublja.

Ništa nije ostavio van kruga te ljubavi, te moći: „jer sve pokori pod noge njegove“.[23] Za života Svog na zemlji, i za delovanja Svog u svetu kroz Crkvu, Bogočovek je pokoravao ljudska bića ljubavlju, ne silom ni nasiljem. u tome je bitna odlika Njegova od svih zemaljskih i adskih zavojevača sveta. I još: kao Bogu Logosu, Stvoritelju svega postojećeg i živog,[24] Hristu je podložno, pokorno i pokoreno sve. To će se u najpunijoj meri pokazati, i postati očevidno za sve i sva, tek na Strašnom sudu, i posle njega. Da, Njemu je sve u stvorenim svetovima pokoreno. „A kad veli da je sve njemu pokoreno, jasno je da se izuzima onaj koji mu pokori sve“.[25]tojest Bog Otac, i sa Njim Sveti Duh, jer su oni ravnoslavni i ravnomoćni.

„A kad mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti onome koji mu sve pokori“ da bude Bog sve u svemu — ό θεός τά πάvτα εv παοιν“.[26] Sin Božji, Gospod Hristos, pokoriće se dobrovoljno Bogu Ocu kao Sin Čovečiji. Α i kao Sin Božji, u beskrajnoj ljubavi sinovskoj, On se smirava pred Bogom Ocem, koji je opet zbog Svoje bezgranične ljubavi očinske u svemu jednak sa Sinom i Svetim Duhom. Jer sve što ima Otac, pripada Sinu; i sve što ima Sin pripada Ocu. Po Božanstvu sve Im je zajedničko i opšte: tu nema ni većeg ni manjeg, ni prvog ni drugog, već u svemu potpuna jednakost, i sila, i vlast. I kao trojedna suština, kao Presveta Trojica, Bog će biti „sve u svemu“: sve u svima svetovima, sve u svima bogolikim i bogočežnjivim bićima. Tada će se konačno obelodaniti sva tajna svih bića, i videti da je jedina i sveobuhvatna stvarnost, beskrajna i bezgranična, večna i sveblažena: „Bog — sve u svemu“.

Jasno je: iza svih naših zemaljskih tama, i pomračina, i drama, i tragedija, i greholjublja, i grehopada, stoji kao završetak svega: „Bog — sve u svemu“. To što će na dan Strašnoga suda postati očigledno za sva bića, očigledno je i sada, u zemaljskom svetu i životu, svetim ljudima. Što svetiji čovek, sve jače i neodoljivije oseća svestvarnost ove blagovesti: Bog je sve u svemu. Ljudi manje svetosti, manje vere, to manje osećaju. Α rđavi ljudi, ljudi greholjubivi, i ljudi bez vere, to i ne osećaju. Pa čak to i poriču, i odriču. Ne samo Bog nije sve u svemu, nego i — nema Boga. Ακο je on da u svetu — sve u svemu? Sigurno Njegov protivnik, đavo. I zaista, grehu je đavo sve i sva, tako i upornom greholjupcu. Uporno greholjubiv čovek ne voli da postoji Bog, zato što Bog ne voli greh, neće greh, ocuđuje greh. Često puta greh toliko suzi i smanji umne vidike čoveku, da on ne vidi u svetu ni Boga ni ćavola, već samo sebe: čoveka. To je nova vrsta demonizma, đavolizma, koji je čovek izmislio. u stvari, to je nova vrsta idolopoklonstva; najbestidnijeg idolopoklonstva: čovekopoklonstva. Τu čovek osiono zamenjuje sobom i Boga i đavola, odričući i jednog i drugog. Da na Strašnom sudu tek ugleda svu, strašnu po njega istinu: da je za njega u stvari đavo bio sve i sva, a za ljude Hristove i hristoljubive: Bog je bio i ostao sve i sva u svima živo tima i u svima svetovima.

„Bog — sve u svemu“: sve u našim mislima, u našim dušama, u našim osećanjima, u našim savestima, u našim vaskrslim telima; Bog — sve i sva u svima bićima i u svima svetovima oko nas. Šta je to? Raj, blaženstvo, carstvo Božije, Bogočovečansko telo Crkve Hristove, neiskazana radost, večna i bezgranična. Jednom rečju: to je ono „što oko ne vide, i uho ne ču, i usrce čoveku ne dođe“, a isto ugotovi Bog onima koji Ga ljube.[27]

 


NAPOMENE:

[1] 2 Kor. 5, 10.

[2] Mt. 16, 27.

[3] Rm. 14, 10

[4] Mt. 25, 32.

[5] 2 Kor. 5, 10.

[6] Mt. 12, 36.

[7] Mt. 25, 15—30.

[8] Sr. Mt. 25, 31—46; 2 Kor. 5, 10; Rm. 2, 6. 7.

[9] Sr. Jevr. 4, 12. 13; 1 Kor. 4, 5; Mt. 12, 36; Jud. 15.

[10] Sr. Rm. 2, 5—8; Jevr. 10, 27; Otkr. 2, 23.

[11] Sr. Mt. 25, 41—47.

[12] Sr. Kol. 3, 25; Rm. 2, 11; Ef. 6, 9; D. A. 10, 34; 1 Petr. 1, 17; 5 Mojs. 10, 17; Jov. 34, 19.

[13] Sr. Mt. 25, 37—39. 44—45; 1 Kor. 3, 13.

[14] Sr. 1 Sol. 1, 6—10

[15] Jn. 3, 18; 5, 24.

[16] Mt. 25, 34.

[17] Mt. 25, 41

[18] Mt. 25, 46.

[19] 1 Kor. 15, 24.

[20] Jn. 5, 22. 27.

[21] 1 Kor. 15, 25

[22] 1 Kor. 15, 26.

[23] 1 Kor. 15, 27

[24] Jn. 1, 3—4.

[25] 1 Kor. 15, 27.

[26] 1 Kor. 15, 28

[27] 1 Kor. 2, 9.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *