NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

BOGOČOVEK KAO SUDIJA

Drugi Dolazak Hristov i Carstvo budućeg veka

 

Antihrist i njegova delatnost

 

Sva prividna privlačnost, i ogromnost, i čarobnost zla, sa svima svojim lažnim čudesima, sabraće se, i ovaplotiti, i olicetvoriti u Antihristu, kao protivniku svekolikog dobra Božjeg, oličenog u Gospodu Hristu i Njegovim sledbenicima. U Antihristu će zlo dostići svoje krajnje savršenstvo na zemlji, i on će biti genijalno i nepodraživo zlo. Sva zla, rasturena po svetu, sakrivena po gudurama ljudskih duša i po provalijama đavolskih zlovolja, on će sabrati u sebe, sjediniti u sebi, i javiti se kao sabornost zla, kao vaseljenskost zla, kao bog zla, kao svezlo. On će u svemu biti suprotnost Hristu: Hristos je ovaploćeno dobro i istina, on će se truditi da bude ovaploćeno zlo i laž; Hristos je apsolutno dobro, on će se truditi da bude apsolutno zlo; Hristos je dao svetu Evanđelje, on će se truditi da da svetu antievanđelje. U njemu će biti sav đavo, kao što je u Hristu sav Bog. On će u svemu biti nepomirljiv protivnik Hristov, trudeći se svim silama da svuda potisne Hrista i zameni Ga sobom. Kroz njega će se najpotpunije i najbezočnije ispoljiti sva, vekovima gomilana u ljudima, satanska zloba, zloća i mržnja prema Bogu. On znači završni bunt protiv Boga, završnu borbu čoveka sa Bogom. On će pokazati najogorčenije bogoborstvo i hristoborstvo, kakvo samo ljudska priroda, pomognuta i podbadana Satanom, može istaviti protiv Boga i Hrista u svojoj poslednjoj bitci sa Njim. Sve antihristovsko, što je ikada u ljudima tinjalo ili tinja, ili besnilo i besni, on će sabrati u sebe, apsolutizirati i istaviti protiv Gospoda Hrista. I pre njega je bilo, ima ih, i biće mnogo antihrista, jer po reči Apostola ljubavi, antihrist je svaki koji odriče da je Isus — Mesija, Iskupitelj,[1] svaki koji odriče ovaploćenje Boga u Hristu,[2] svaki koji odriče Svetu Trojicu.[3] No svi ovi antihristi, u stvari su samo preteče glavnog Antihrista, Antihrista u pravom smislu reči, koji se ima javiti pred kraj sveta, za poslednju, rešavajuću bitku sa Hristovom Crkvom.[4] Veliki tajnovidac, Sveti Jovan Bogoslov, koji je bolje nego iko od ljudi video i Boga i đavola, i raj i pakao, i tajnu dobra i tajnu zla, izdvaja glavnog Antihrista od ostalih mnogobrojnih antihrista, i ovako piše: Antihrist će doći, i sad mnogi antihristi postaše.[5] „Treba znati, veli Sveti Damaskin, da Antihrist ima doći. Mada je antihrist svaki koji ne ispoveda da je Sin Božiji došao u telu, da je savršeni Bog i postao savršeni čovek, ne prestajući biti Bogom; ali u sopstvenom smislu i izuzetno Antihristom se naziva onaj što ima doći pri kraju sveta“.[6]

Antihrist he biti čovek od duše i tela; i kao takav — najpotpunije, najsavršenije ovaploćenje ljudsko-satanskog zla. On će dejstvovati kao čovek; govoriće ljudima kao svoj svojima; govoriće im u ime čoveka, u ime čovečnoga, čisto čovečnoga, poput Ničeovog: Menschliches all zu Menschliches; govoriće im u ime svoje, i mnogi će ga primiti. I zbiće se proroštvo Spasiteljevo, rečeno ο Antihristu: Ja dođoh u ime Oca svojega i ne primate me; ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti.[7] — Kao čovek, Antihrist će se odlikovati od drugih rđavih ljudi svojom bezmernom grehovnošću, bezgraničnom zaljubljenošću u zlo, neiskazanom mržnjom i neprijateljstvom prema Hristu Bogu. On će biti ovaploćenje zla, no ne ovaploćenje đavola, jer se đavo ne može ovaplotiti u čoveka. „Ne sam đavo postaje čovek, na način na koji je Gospod postao čovek — sačuvaj Bože! — nego se rađa čovek od bluda i prima na sebe svu delatnost Satane. Jer Bog, znajući unapred iskvarenost njegove buduće slobodne volje, dopušta đavolu da se nastani u njemu“, veli Sv. Damaskin.[8]

Dobrovoljno primivši u sebe Satanu, Antihrist će se silom svoje razvraćene volje tako prisno sjediniti s njim, tako svesrdno saživeti sa zlom i grehom, da će sav po stati greh, i biće po preimućstvu „čovek greha“,[9] a time i „sin pogibli“,[10] jer će i sebe i svoje sledbenike pogubiti smrću iza koje nema vaskrsenja. Logika zla i greha naći će u njemu svog najumnijeg apologeta. On će umeti genijalno maskirati zlo prividnim dobrom, vešto premazivati otrov smrti lažnim medom besmrtnosti, umetnički prikrivati rugobnost greha tobožnjim čudesima i znacima, magijski učiniti grešne slasti sablažnjivo privlačnima, da će mnoge i mnoge prevariti i duše im pogubiti.[11] Njegovo samoljublje, raspaljivano Satanom, razbuktaće se u pοžar takve satanske gordosti, da će on proglasiti sebe za Boga, uzdižući sebe iznad svega što se zove Bog i izdavajući sebe za Boga.[12] u njemu će se „sjediniti i usredotočiti sva sila bogoodstupništva“,[13] i on će kao Bog sesti u hramu Božjem, pokazujući sebe da je Bog (2 Sol. 2, 4).[14] Nasuprot tajni pobožnosti on će istaviti tajnu bezakonja[15] sa svima njenim satanskim dubinama,[16] Sablažnjivim privlačnostima i prividnim čarima.

Svoje bogoodstupništvo Antihrist će naročito projaviti u tome što će potrti sve Božanske zakone, zacariti bezakonje, počiniti hiljade bezakonja, i druge pobuđivati na njih, zbog čega ga Apostol i naziva u izuzetnom i naročitom smislu bezakonikom — ό ανομος (1 Sol. 2, 8).[17] Svesno, uporno i hvalisavo on će otpasti od Gospoda Hrista i Večne Istine Njegove, i trudiće se svom snagom da i druge odpadi od Njega. Zato Apostol njega i celokupnu delatnost njegovu naziva odstupništvom, odpadništvom – η αποστασια.[18] Το Apostol čini s pravom, jer će u Antihristu biti oličeno potpuno i završno odstupništvo od Hrista Boga. u njemu će satanskoljudsko protivljenje Bogu dostići svoje savršenstvo, zbog čega mu po preimućstvu pripada naziv: protivnik – ο αντικειμενος[19] ili: Bogoprotivnik – αντιθεος= antibog = protivbog.[20]

U huljenju na Boga on će biti nenadmašno virtuozan i bezobziran, zato se u Otkrivenju veli za njega: Otvoriće usta svoja za huljenje na Boga, da huli ime njegovo, i na dom njegov, i na one koji žive na nebu.[21]

Glavna sila Antihristove hristoboračke delatnosti biće uperena protiv Bogočovečanskog tela Njegovog — jedine, svete, saborne i apostolske Crkve, protiv Trojičnog Božanstva u njoj. Jer borba protiv Crkve u stvari je borba protiv Svete Trojice na zemlji.[22] Blagovest je nad blagovestima: u Crkvi sve i sva jeste i biva od Oca kroz Sina u Svetome Duhu. Za sve članove Crkve vrhunac je spasenja i oboženja otrojičenje. Protivnik Trojičnog Božanstva, Antihrist će biti protivnik svega Božanskog, svega Bogočovečanskog u Crkvi, trudeći se svim silama da potisne Boga i zauzme mesto Božije u svetu.[23] Da bi zadobio i izabrane, ovaj samozvani bog upotrebiće sve vrste laži, lažnih čudesa i znamenja. u tome će ga svesrdno pomagati Satana, jer će sva delatnost njegova biti po dejstvu Satane sa svakom – κατ ενεργειαν του Σατανα – silom i znacima i lažnim čudesima.[24]

Sveti Kirilo Jerusalimski piše: Satana će upotrebiti Antihrista kao svoje oruđe, i sam će lično dejstvovati kroz njega. Jer, znajući da mu na budućem Sudu nema oproštaja, Satana će povesti otvorenu borbu ne kroz svoje sluge, kao obično, nego će sam kroz Antihrista ratovati sa Hristom i hrišćanima pomoću svakovrsnih znamenja i lažnih čudesa. Budući sam otac laži, Satana će pomoću lažnih dela obmanjivati maštu ljudi, te će narodu izgledati kao da stvarno vidi vaskrsnulog mrtvaca, dok u stvari mrtvac neće biti vaskrsnut; izgledaće narodu kao da vidi hrome gde hode i slepe gde progledaju, dok u stvari tih isceljenja neće biti.[25]

Svome ljubimcu Antihristu Satana će dati: „silu svoju, i prestol svoj, i oblast veliku“,[26] i on će delati „sa svakom prevarom“,[27] pretvarajući se čak u Angela svetla[28] da bi pridobio što veći broj pristalica. „Doći će svegadni, — veli Sveti Jefrem Sirin —, kao lupež u takom obliku, da bi prevario sve; doći će smiren, krotak, tobož mrzitelj nepravde, gadiće se idola, prividno pobožan, dobar, ljubitelj ubogih, veoma blagolik, prema svima ljubazan. No pri svemu tome preduzeće lukave mere da ugodi svima, da bi ga zavoleli ljudi. On će obmanjivati svet, dok se ne zacari. I pri tome će sa velikom vlašću činiti znamenja, čudesa, zastrašivanja… I kada mnogi staleži i narodi ugledaju takve njegove vrline i sile, svi će odjednom prihvatiti jednu misao i s velikom radošću proglasiti ga za cara, govoreći jedan drugome: zar se može još naći čovek toliko dobar i pravedan?“[29]

Ponesen satanskom gordošću i silom, Antihrist će po Božjem dopuštenju i popuštenju, zagrabiti vlast nad mnogim narodima, i pokloniće mu se svi koji žive na zemlji, čija imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta.[30] Na hrišćane pak Antihrist će podići nečuvena gonjenja, i ratovaće sa svetima, i pobediće ih, i učiniće da se pobiju svi koji mu se ne poklone.[31] Međutim, hrišćani će se boriti sa Antihristom verom i trpljenjem,[32] jer će to biti, kao što je uvek bilo, njihovo oružje, njihovo sveoružje Božje.[33] Antihrist će (najzad ubiti dva velika svedoka Istine Hristove, dva sveta proroka: preteču drugog dolaska Hristovog — proroka Iliju i Enoha.[34] Obučeni u vreće, ova će dva svedoka posred svih muka i užasa, svedočiti veru Hristovu i proricati hiljadu i dvesta šezdeset dana; oganj će izlaziti iz usta njihovih; imaće. vlast da zatvore nebo, da udare zemlju svakom mukom; i kad svrše svoje svedočanstvo, Antihrist će ih pobediti i ubiti.[35] Ali će ih Bog posle tri dana oživeti i uzeti na nebo.[36] U te dane hajka na hrišćane biće takva, da niko koji javno ne priznaje Antihrista i ne nosi znak njegov na sebi, neće moći ništa ni kupiti ni prodati, niti će se koristiti ikakvim pravima.[37] Koji se god ne poklone Antihristu i ne prime žig njegov na čelima svojim i na ruci svojoj, biće pobijeni.[38] Α Crkva Hristova, gonjena i mučena, skrivaće se po pustinji, rađajući u mukama verna čeda Božija.[39] U to vreme čovečanstvo će utonuti u tajanstvene ponore zla; svi oblici greha i sve vrste zla gmizaće po zemlji pustošeći duše ljudske, i zlo će se utvrditi kao u vreme pred potop. I Antihrist će osiono carovati. Ali, po promislu Božjem, njegovo carstvo biće kratkotrajno. Blagodatni tajnovidci Starog i Novog Zaveta vele da će ono trajati tri i po godine,[40] ili četrdeset i dva meseca,[41] ili — hiljadu dvesta šesdeset dana,[42] ili — malo vremena.[43]

Za vreme tog strašnog carovanja Antihristovog, Crkvu će braniti, osim dvojice spomenutih svedoka, još i sedam Anđela Božjih, koji će čaše gnjeva Božjeg izlivati na antihristovski svet.[44] Po neiskazanom čovekoljublju Svom, Bog će blagodaću Svojom zadržavati i ublažavati užase zla za vreme Antihrista. Jer se pod Apostolovom rečju: τό κατέχον = ono što zadržava,[45] podrazumeva blagodat Božja, koja zadržava nalet i napad Antihristovog satanskog zla na srca ljudska; a pod rečju: ό κaτέχων = onaj koji zadržava, podrazumeva se Bog.[46] Tiranija zla i sila greha biće tako velika, kakva nije bila od postanja sveta, niti će biti; i kada se dani ne bi okratili, niko ne bi ostao, ali izbranih radi skratiće se dani oni.[47] Α skratiće se na taj način, što će se Gospod Isus javiti, i duhom usta Svojih ubiti Antihrista, i iskoreniti ga svetlošću dolaska Svog.[48]

U istoriji sveta najvažniji su dva događaja: prvi dolazak Gospoda Hrista i Njegov drugi dolazak. Prvi je setva, drugi žetva; prvi je pokazao i dao rodu ljudskom sve božanske istine i sile za spasenje ljudi od greha, smrti i đavola, drugi ima da objavi i obelodani kako se time koristio rod ljudski. Posredi je celokupno Spasovo Evanđelje, i sve što je ono izazvalo, i izaziva, u dušama ljudskim: sav Bog i sav čovek, u svima njihovim istinama i beskonačnostima. Zato niko od ljudi ne može znati kada će rod ljudski sazreti za Poslednji sud Hristov. To je tajna, sveta tajna ka kojoj hrišćanin smireno gredi kroz molitvu i nadu na čovekoljubivog Spasa, vodeći evanđelski život.[49]

Hristos u svetu? — Bog u svetu, sav Bog sa svima božanskim savršenstvima u telu. To je beskrajna radost za ljude, ali beskrajna muka za đavole. „Što si došao da nas mučiš?“ — stalno se čujno i nečujno otima iz mračnih i smrdljivih usta svih đavola, koji su kroz grehe načinili od ovog zemaljskog sveta igralište smrti i muka i patnji, i pretvorili ga u predvorje pakla. u otpor na božanska Hristova dobra u ovom svetu đavoli neprestano mobilišu sva svoja zla, ulepšavaju ih, maskiraju ih, eda bi ih učinili privlačnima za ljude. Njihov je glavni, i najglavniji, posao u zemaljskom svetu: boriti se sa Hristom kroz ljude. Znaju oni, iz gorkog iskustva znaju, da ni u kom slučaju ne mogu pobediti Gospoda Hrista, ali im je najveća radost odvraćati ljude od Hrista, ne dati im prilaziti Hristu, sablažnjavati ih ο Hrista, jer su svesni da time obaraju ljude u svaki pad, i u onaj najveći — otpad. Otpadne li čovek od Hrista, on otpadne od jedinog sigurnog temelja, sigurnog protiv smrti, greha i zla, i ovda ga đavo vitla svakom olujom greha i strasti i iskušenja, i najzad odkovitla u svoje carstvo — pakao. Ono čime se čovek drži za nebo, za besmrtnost, za večnost, za večnu istinu, za večni život, jeste vera u Gospoda Hrista. Zato je sav pakao kroz sva svoja zla krenuo protiv vere Hristove. I kad uspe da ma kog čoveka odvrati od te vere, odvratio ga je od Boga i otisnuo kroz svoja zla u sve duhovne smrti, iza kojih se prostire beskrajno carstvo gnojavog i smrdljivog mraka — pakao. Otpadne li od Hrista: čovek otpada od jedinog istinitog Boga, i neizostavno postaje plen lažnih bogova; otpada od Večne Istine i tone u živi pesak psevdoistina, nazoviistina; otpada od Večnog Života i propada u bezbroj smrti; otpada od raja i survava se u pakao. Što veća kod ljudi vera u Hrista, to veći bes demona protiv te vere, i veći napadi na Hristove ljude. I sva strategija Satane je u ovome: greh učiniti što zavodljivijim za ljude putem najsavršenije kozmetike koju može izmisliti savršeni u zlu um Satane, i tako loviti ljude, pridobijati za otpad od Hrista. Ko je savršeno otpao od Hrista — Boga Logosa? Satana. U rodu pak ljudskom najsavršeniji otpad od Gospoda Hrista predstavljaće Antihrist. To će biti najsavršeniji u ljudskom obliku obrazac otpadništva od Hrista Boga, od Njegove Istine, od Njegove Pravde, od Njegove Ljubavi, od Njegove Mudrosti, od Njegove Bogočovečnosti, od Njegove Večnosti. No i svako otpadanje od Hrista ima u sebi nečeg antihristovskog, i time satanskog. Ali, istorija roda ljudskog neće se završiti dok Satana ne pokaže na zemlji svu silu svoga zla. I pokazaće je najsavršenije i najpotpunije u licu Antihrista. Sa ciljem: da odvrati od Hrista što veći broj ljudi, i da preko njih bije poslednju i završnu bitku protiv Gospoda Hrista. I kada Antihrist bude bio u zemaljskom svetu, i izveo u borbu protiv Hrista sva zla satanskog carstva; i kada ta zla budu po kazala svu svoju silu i po sebi i kroz ljude koji ih dragovoljno budu upotrebljavali; tada će se dogoditi najmnogobrojnije otpadanje od vere Hristove u rodu ljudskom, jer će lažni proroci i učitelji prevariti mnoge, i što će se bezakonja umnožiti, ohladneće ljubav mnogih,[50] tako da kada Gospod po drugi put dođe — „hoće li naći veru na zemlji“.[51]

Antihrist je antibog: jer budući sav protiv Hrista, on je samim tim protiv jedinog istinitog Boga. Pored toga, u svome hristoborstvu i bogoborstvu Antihrist će biti protiv svakog božanstva, protiv svake vere u ma kakve bogove. On će raditi na tome da sobom zameni ne samo Hrista, da bude mesto Hrista (άνπ = umesto), nego da sobom zameni svako božanstvo, svakog boga, u koje ljudi budu verovali kada on bude došao na zemlju. Sa svesnim i planskim ciljem: da sam postane svima bog, svebog. To je prirodno za greh, za „čoveka greha“. Jer greh vuče svako biće ka krajnjem satanizmu, ka krajnjem samoobogotvorenju, kao štο je najpre odvukao Satanu. Jer, šta je Satana? Satana je samozvani samobog: sam sebi bog. Α to je načinio sebe gordošću, otpadom od Boga: samoljubljem, samoobožavanjem. Najsavršeniji primer takvog samoljublja, samoobožavanja, samoboga u rodu ljudskom biće Antihrist. On će se protiviti svakom bogu, a najpre istinitome Bogu — Gospodu Hristu, i gordo uzdizati sebe iznad svakog Boga, a najpre iznad isinitog Boga i Gospoda — Isusa Hrista. I trudiće se da zasedne, — i zasešće, u hrišćanskim hramovima kao Bog, i objavljivaće sebe kao Boga — jedinog i sveistinitog. u tome će ga svesrdno pomagati sam Satana: i on će po dejstvu Satane činiti velika čudesa, opsenarska i lažna, i velika dela, opsenarski velika i grandiozna. On će delovati veoma sablažnjivo i zavodljivo, da bi sablaznio, ako je moguće, i izbrane. I sablazniće mnoge premnoge, zasevši u hrišćanskim hramovima kao Bog i imajući svu zemaljsku silu i vlast. Antihrist — izdavaće sebe za jedinog Hrista, antibog — izdavaće sebe za jedinog boga, antigospod — izdavaće sebe za jedinog gospoda, antiistina — izdavaće sebe za jedinu istinu, antipravda — izdavaće sebe za jedinu pravdu, antiljubav — izdavaće sebe za jedinu ljubav, antiživot — izdavaće sebe za jedini život, antidobro — izdavaće sebe za jedino dobro, antibesmrtnost — izdavaće sebe za jedinu besmrtnost, antičovekoljubac — izdavaće sebe za jedinog čovekoljupca. Zbog svega toga Antihrist će u stvari biti najkrvoločniji antičovek: izdavajući se za jedinog pravog i savršenog čoveka, on će planski raznovrsnim gresima ubijati čoveka u vascelom biću njegovom: ubijati u čoveku sve što je bogoliko, i time ubijati sve što sačinjava suštinu čoveka, čovečnosti, čovečjeg; ubijaće u čoveku sve što je bogočežnjivo, hristočežnjivo, nebočežnjivo, i sve to zamenjivati suprotnim razornim silama. Kroz sve to Antihrist, taj titanski antičovek, trudiće se da ostvari svoj krajnji cilj: da čoveka ođavoli, ođavoliči: da mu dušu ispuni đavolikošću mesto bogolikosti, đavočežnjivošću mesto bogočežnjivosti; i tako nasuprot Bogočoveku stvori od čoveka đavočoveka, nasuprot Hristovim blagodatnim bogoljudima stvori đavoljude. Antihrist će se i kroz nauku, i kroz filosofiju, i kroz umetnost, i kroz sve delatnosti ljudske truditi da pokaže sebe: kao jedinog boga, a u stvari biće lažni bog; kao jedinog hrista, a u stvari biće lažni hristos; kao jedinu istinu, a u stvari biće laž; kao jedinu pravdu, kao jedini život, kao jedini raj, a u stvari biće nepravda i smrt i pakao; trudiće se da pokaže sebe: kao jedinog čoveka, a u stvari biće — nečovek, kao jedinog čovekoljupca, a u stvari biće — najkrvoločniji čovekoubica.

Strašna istina ο Antihristu spada u najvažnije istine Evanđelja Spasova. Ο njoj se mora govoriti kao i ο Gospodu Hristu.[52] Da je ona prećutana u Evanđelju Spasovom, koliko bi onda delatnost Antihristova u rodu ljudskom bila opasnija! Mi hrišćani znamo iz Evanđelja Spasova šta Bog misli ο nama ljudima i šta hoće sa nama; ali isto tako svemudri Gospod nam je u Svome Evanđelju kazao šta i Satana misli ο nama ljudima i šta on hoće sa nama;[53] i šta njegov glavni apostol — Antihrist misli ο nama i hoće s nama. Nama hrišćanima ništa božansko nije nepoznato, ali isto tako i ništa satansko, da bismo se znali čuvati i braniti od satanskih iskušenja i zala. Mi smo ljudi stvoreni za blagodatne bogoljude; Gospod Hristos je i postao čovek, i kao Bogočovek pokazao kako se sve što je Božje može ostvariti u životu ljudskom na zemlji, a izbeći i uništiti sve što je protiv božje: grehovno, zlo, satansko, antihristovsko. I mi znamo da smo po svemu jači od Satane i njegovih crnih anđela: jači smo Hristovom blagodaću, jači Njegovom svetom Crkvom, u kojoj neprekidno kao u telu Svom živi i životvori Bogočovek Gospod Hristos sa svima Svojim božanskim silama blagodatnim, kojima se mi neprekidno pričešćujemo kroz svete tajne i svete vrline, i pobeđujemo svako satansko zlo, i greh, i smrt, i pakao. Bog koji je s nama kroz svete tajne i svete vrline nesravnjeno je jači od đavola koji je u gresima i strastima i smrtima i paklovima. Zato u hrišćana nema straha ni od Satane ni od Antihrista: u svemu ih pobeđujemo Gospodom Hristom, koji u svetoj Crkvi Svojoj svemoćno dejstvuje u nama kroz svete tajne i svete vrline.

Šta je to što sprečava, što zadržava Antihrista da se javi sada, ili sutra, ili ma kada sem „u svoje vreme?“ — Bogočovečanski domostroj spasenja, plan Božji ο spasenju sveta.[54] Po tom planu, Antihrist se ima javiti „u svoje vreme“, na završetku sveta. Α dotle će ga zadržati da se ne javi? — Crkva Hristova: blagodatna delatnost Crkve Hristove u svetu, blagodatna sila i vlast njena: vlast nad nečistim dusima;[55] vlast da izgoni đavole iz ljudi, iz sveta[56] vlast i sila da suzbija svako zlo i razrasta svako dobro; vlast da spasava ljude od greha, smrti i đavola; vlast nad paklom.[57] Evanđelje spasenja i jeste sila koja zadržava da se Antihrist javi pre vremena; i to Evanđelje treba da se prethodno propoveda svima narodima,[58] te da ono bude svedočanstvo ovima narodima ο putu spasenja i ο jedinom Spasitelju sveta,[59] Spasitelju za koga svi narodi predstavljaju jedno stado, koje treba dobrovoljno, pod blagodatnim dejstvom svetog Evanđelja, da pođe za jedinim Dobrim Pastirom svih ljudi.[60] Vera ljudi u Hrista takođe je sila koja zadržava i sprečava da se javi Antihrist. Ali, kada se u rodu ljudskom bude naglo počela gasiti vera u Gospoda Hrista; kada se većina ljudi u svojoj slobodi budu dragovoljno opredeljivala za zlo, i činili zlo, i voleli zlo; i kada ih Bog, po željama srca njihovog, bude pustio da potonu u nečistotu, u sramne slasti, u pokvaren um, i oni budu činili svaku nepravdu, svaki greh, sa svesnim bogoborstvom i zloljubljem;[61] i kada kroz sva ta dobrovoljna ljudska zla đavoli ovladaju većinom ljudi koji su se odrekli vere u jedinog Spasitelja sveta Gospoda Hrista; — tada će Gospod dopustiti da se javi i njihov vrhovni vođ hristoborstva — Antihrist, kome oni hrle i jure kroz svoja dobrovoljna zla. Bogoliku slobodu svoju ljudi će u poslednja vremena toliko zloupotrebljavati, da će je gotovo svu trošiti na zlo i satanizam, a ne na veru i spasonosne evanđelske podvige, koji jedini spasavaju ljude od greha, smrti i đavola, — zato Spas i veli da kad bude po drugi put došao na zemlju: „hoće li naći veru na zemlji?“[62] Zbog umnoženih bezakonja, zbog svesnog odbacivanja jedinog istinitog Boga i jedinog istinitog Spasitelja sveta — Gospoda Hrista, zbog hristoborstva i hristohulstva, Duh Sveti odstupiće od ljudi, i blagodat Njegova, το κατέχον, koja zadržava i sprečava da se javi Antihrist, povući će se, i tako će biti ostavljen širom ulazak svakome zlu i đavolu, oličenom u Antihristu.

Ovo svesno i dragovoljno odricanje od Hrista Boga, no isto tako svesno i dragovoljno opredeljivanje za zlo, Bog je u sveznanju i predznanju Svom predvideo u rodu ljudskom, i zato po svemudrom promislu Svom i odredio baš to vreme za pojavu Antihrista i dolazak Gospoda Hrista. Dolazeći tada, Antihrist će zaista doći „u svoje vreme“: ljudi će mu otvoriti svoja srca kroz zle želje, svoje umove kroz zle ideje, svoje volje — kroz zla htenja, svoje duše — kroz zla dela, i on će ušetati u njih sa svakim satanskim zlom i grehom.

Antihrist ima svoje bezbrojne preteče: oni su se počeli javljati još u prve dane hrišćanstva, u licu raznovrsnih hristoboraca i hristomrzitelja i hristogonitelja,[63] i produžuju se javljati kroz ovu istoriju hrišćanstva. Šta je cilj tih Antihristovih preteča? Da potisnu Gospoda Hrista, da razore delo Njegovo, da unište Crkvu Njegovu, i time onemoguće spasavanje ljudi pomoću jedinog Spasitelja roda ljudskog. U stvari, oni jedno žele, i na jednom troše duše svoje: da nestane Bogočoveka Hrista sa zemlje. Zašto? Zato što je u Bogočoveku sva tajna vere naše, pobožnosti naše, i sva sila njena. Jer šta je „tajna vere το μυστηριον της πιστεως— „tajna pobožnosti – το της ευσεβειας μυστηριον? Ovo: „Bog se javi u telu“,[64] tojest: Bog se javi kao čovek, kao Bogočovek, da bi Sobom, Bogom, potisnuo iz čoveka svaku zlu silu, svaki greh, svaku smrt, svakog đavola, i tako spasao čoveka od greha, smrti i đavola, darovavši mu blagodaću Život Večni, Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu. u Bogočoveku Hristu je javljena rodu ljudskom svesveta tajna Trojičnog Božanstva,[65] koja je bila sakrivena od postanja sveta i naraštaja, Crkva, koja je telo Hristovo.[66] „Bogata je slava tajne ove“, božanski bogata;[67] u njoj je „ovo blago premudrosti i znanja sakriveno“.[68] Zato se sav bogočovečanski podvig Gospoda Hrista naziva „ή οικονομία τοϋ μυότηρίου = domostroj τοϋ μυότηρίου = domostroj tajne, od postanja sveta sakrivene u Bogu“.[69] „Tajna Hristova“[70] sadrži u sebi sve svete tajne, neophodne biću ljudskom u svima njegovim svetovima, i u svima njegovim životima. „Tajna Hristova“? Hristos: jedini istiniti Bog, i u Njemu sva tajna Istine — Sveistine; sva tajna Pravde — Svepravde; sva tajna Dobra — Svedobra; sva tajna Mudrasti — Svemudrosti; sva tajna Života — Sveživota; sva tajna Boga — Sveboga. u tajni Hristovoj je sva „tajna Evanđelja“ Hristova,[71] sva tajna Evanđelja spasenja, koje i nije drugo: do oboženje, ohristovljenje, otrojičenje bića ljudskog kroz življenje u Bogočoveku Spasu pomoću svetih tajni i svetih vrlina evanđelskih. Tako se u Crkvi Hristovoj, toj sveobuhvatnoj svesvetoj tajni Hristovoj, tom telu Hristovom, radi, izrađuje, izvršuje spasenje ljudi kroz svete tajne i svete vrline; i ljudi se u Bogočoveku Hristu osvećuju, preobražuju, ohristovljuju, i na taj način postaju „bogovi po blagodati“, bogoljudi po blagodati.

Nasuprot tome u našem čovečanskom svetu radi „tajna bezakonja, radi kroz srca ljudska, kroz duše ljudske, kroz savesti ljudske, kroz tela ljudska. I to radi kroz svaku hristobornu misao, hristoborno osećanje, hristobornu želju, hristoborno delo. Sa jednim jedinim ciljem: da omete, da onemogući spasenje što većem broju ljudi u jedinom Spasitelju roda ljudskog. Ogromna „tajna bezakonja“ rasipa se svojom psevdosvetlošću, nazovisvetlošću, kroz sva ljudska zla, kroz sva ljudska bezakonja, kroz sve ljudske grehe, i maskira svaki greh, svako zlo tajanstvenošću, da bi što više zagolicala radoznalost uma ljudskog. No cela celcata tajna bezakonja, sva je u Satani. „Dubine Satane = τά βάθη του Σατανά su bezdane i ponorne, te se u njima može lako udaviti svaki um ljudski, i srce ljudsko, i savest ljudska, da nije blagodati Hristove, razlivene po prirodi ljudskoj ovaploćenjem Boga Logosa, u kome su „sve dubine Božje = τά βάθη τοΰ Θεοΰ „. Πrοtiv Hristove svete „tajne vere“, „tajne pobožnosti“ radi Satana na bezbroj tajanstvenih načina u rodu ljudskom kroz neizbrojna bezakonja. Α šta je bezakonje? Greh, svaki greh. Α šta je greh? Greh je sve što nije od vere: tojest sve što nije od Hrista, od Njegovog Evanđelja, od Njegove Crkve; a pogotovu sve što je protiv Hrista, protiv Evanđelja, protiv Crkve. Sada jasno znamo: greh je sve što je bez Hrista, protiv Hrista; i u tome je suština, večna suština bezakonja: i vrhovnog bezakonika Satane, i svih njegovih saradnika među ljudima, svih hristoboraca, vanhristovaca, bezhristovaca, protivhristovaca, a na prvom mestu Antihrista. Sad znamo tajnu bezakonja: sva je od Satane, u Satani, kroz Satanu, ka Satani. Otuda je evanđelska bogočovečanska istina ovo: „Svaki koji čini greh i bezakonje čini“. Da, u Satani je sva tajna zla, sva tajna greha, sva tajna bezakonja. u svemu tome ljudi su samo učenici njegovi. No od svega toga je samo jedan lek, samo jedan spas — Bogočovek Hristos, Jedini Čovekoljubac. Jer „Hristos dade sebe za nas, da nas izbavi od svakog bezakonja.[72] Na jednoj strani Bogočovek Hristos, na drugoj Antihrist. „Šta ima pravda s bezakonjem? Kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Hristos s Velijarom“?[73]

Svojom neizmerno čovekoljubivom blagodaću i ljubavlju i milošću Gospod Hristos zadržava pojavu Antihrista, dok se ne izvrše Bogom određena vremena i rokovi; On je ό κατέχων.[74] Zato je ljudima mnogo lakše da pomoću Spasove blagodati otklone od sebe svako bezakonje, svaki greh, svako zlo, i da ne sarađuju na Sataninoj „tajni bezakonja“, koja neprestano radi u ljudima koji se dobrovoljno i svesno potčinjavaju Satani svojim hristoborstvom, hristoneverjem, maloverjem, krivoverjem, neverjem, bezbožništvom. Jer otkako je sav Gospod Bog Hristos u svetu među ljudima kroz Svoju svetu Crkvu i sveto Evanđelje, ljudi su obično dobrovoljni i svesni saradnici zlu i đavolu: dragovoljno postaju „robovi bezakonju“.[75] Jer svaki čovek ima u Crkvi Spasovoj najsigurnija sredstva da se oslobodi svakoga greha i svakog bezakonja, samo ako hoće da poveruje u Gospoda Hrista.[76] Očigledna je istina: „Svaki koji čini greh — rob je greha“.[77] Α od greha, od svakog greha, pa i od onog najvećeg, može izbaviti i osloboditi samo Jedini Bezgrešan — Gospod Hristos.[78] I ta istina nad istinama putuje kroz naraštaje roda ljudskog, i niko neće imati izgovora na dan Strašnoga suda za svoje robovanje grehu i bezakonju; zato će tada Gospod sveblagi i reći bezakonicima: „Idite od mene koji činite bezakonje! nikada vas nisam znao“.[79] Jer bezakonje, i svesno robovanje bezakonju obezbožuju čoveka, potiskuje iz njega sve božansko, bogoliko, nebesko, anđelsko, a zacaruje u njemu ono što je demonsko, satansko, đavolsko.

Po beskrajnom čovekoljublju Svom, i po neispitanim čovekoljubivim razlozima božanskog promišljanja Svog ο rodu ljudskom i svetu zemaljskom, Gospod Hristos blagodaću Svojom zauzdava i zadržava da se satansko bezakonje kroz raznovrsne grehe i zla ne odomaći potpuno kod većine ljudi: dajući im i nudeći im kroz Crkvu Svoju sva potrebna sredstva za spasenje od greha i zla i đavola. Sva sredstva, tako potrebna i tako prirodna za biće ljudsko, da pomoću njih može voditi večni život još ovde na zemlji, a zatim i gore na nebu, među Svetiteljima i Anđelima Božjim.[80] Jer ih ta sveta sredstva — a to su svete tajne i svete vrline — ispunjuju svim božanskim silama, koje ih obožuju, otrojičuju, čine „zajedničarima u Božjoj prirodi“, što za njihovu bogoliku prirodu sačinjava večnu radost i večno blaženstvo.[81]

Bog je zakon bića, zakon postojanja, zakon života. Hteti postojati, hteti živeti bez Boga, van Boga, i jeste bezakonje, a oličenje toga jeste bezakonik. Bog je zakon čovekova bića: a hteti biti čovek van Boga i bez Boga, to je bezakonje. to bezakonik. Bog je zakon čovekova uma, čovekove duše, čovekove savesti, čovekove volje; a hteti imati i držati um svoj, savest svoju, dušu svoju, volju svoju van Boga i bez Boga, jeste bezakonje koje čoveka pretvara u bezakonika. u stvari, bezakonje je sve ono što je protiv Boga, bez Boga, van Boga. Bezakonik je onaj koji to bezakonje proglasi za svoj zakon, i živi po njemu. Najsavršeniji obrazac takvog bezakonja u rodu ljudskom biće Antihrist, zato će on po preimućstvu biti ό άνομoς = Bezakonik.[82]

Celokupna delatnost Antihrista i svih preteča njegovih u rodu ljudskom ima jedan cilj: da sve zakone Božje, zakone Hristove proglasi za loše, za opasne, za ubitačne po ljude, po rod ljudski. Zato ih treba odbaciti i zameniti drugim zakonima, suprotne sadržine i suprotnog smisla: Hrista zameniti Antihristom, sve Njegove zakone — Antihristovim zakonima. Sve što je Gospod Hristos, Bogočovek, objavio rodu ljudskom kao zakon svetog života, kao zakon istine, kao zakon pravde, kao zakon ljubavi, kao zakon savesti, kao zakon duše ljudske, kao zakon uma ljudskog, kao zakon volje ljudske, — sve će to Antihrist staviti van zakona, i tako zacariti bezakonje on, vaistinu: Bezakonik. Ali, on to neće silom nametnuti ljudima, nego će se javiti u zemaljskom svetu onda, kada većina ljudi budu svojim slastoljubljem i greholjubljem dobrovoljno ogrezli u bezbožnosti, u bezakonju, u bogoborstvu, u hristoborstvu. Takvim ljudima će i doći i javiti se Bezakonik = Antihrist: njihov ideal, njihov vođ, njihov čelnik — vrhovni vojskovođa svih zala i svih grehova i svih bezakonja i svih smrti i svih đavola u svetu zemaljskom. Antihrist će biti savršeno oličenje bezakonja koje je izmislio i ostvario Satana, samo oličenje u granicama ljudske prirode i u sferi roda ljudskog. Po obličju i po biću Antihrist će biti čovek; a po volji, po delatnosti, po ciljevima, on će sav biti — protivčovek, nečovek, raščovek, đavočovek.

Antihrist će biti najsavršeniji đavočovek u rodu ljudskom: sila će njegova biti ogromna, moć njegova porazna, vlast njegova skoro neodoljiva. Kroz sve svoje poklonike, i sledbenike, i pristalice, i robove, on će trubiti jedno: Ne treba rodu ljudskom Bogočovek Hristos! Ne treba rodu ljudskom Evanđelje Hristovo! dole nebo! dole Bog! Čovek je vaistinu čovek samo kada je bez Boga i protiv Boga, kada je bez Hrista i protiv Hrista! Čovek — samostalni gospodar i vrhovni svevladar zemlje i neba! Čovek — „čist čovek“! bez ičeg božanskog i onostranog! Sve božansko je samo otrov, samo opijum, samo droga! Čovek je dovoljan sebi! i ne treba mu nikakav drugi svet sem zemaljskog, i nikakav drugi život sem zemnog! Čoveče, budi sam sebi Bog, jer nikakvog drugog Boga i nema! Na nepreglednom groblju bogova, ti si u stvari jedini Bog! Budi gord što si čovek, jer si time Bog! I najveći si onda kada sebe smatraš Bogom! Jer time pokazuješ i dokazuješ da niko i ništa nije veće od tebe u svetu i svetovima! Čoveče, budi ohol i srećan, jer si ti jedini Bog u svima svetovima! Α dotle — dižite spomenike Judi Iskariotskom svuda, svuda, svuda širom zemlje, i širom neba, i širom nebesa nad nebesima! Spomenike, spomenike, spomenike — Judama Iskariotskim, njima! njima! samo njima!

I dok đavočovek bude takvim slavopojkama i zaglušnim slavljima veličao i lagao čoveka, javiće se Bogočovek i dahom usta Svojih ubiti đavočoveka.[83] Sam dah Bogočoveka Hrista biće jači, nedostižno jači od svih bezakonja Bezakonika, i od samog Bezakonika. Tada će se videti jasno i sveočigledno: da su sva Antihristova zla, sva bezakonja, sva čudesa, u stvari — paučina prema sili i jačini Bogočoveka Hrista, i svakoga čoveka koji je uz Bogočoveka, svakog hrišćanina koji verom stoji uz Bogočoveka i u Bogočoveku. Tada će se sasvim jasno razumeti otkuda Svetiteljima Hristovim ona svemoćna sila za života njihova na zemlji, koju im je nevidljivo darivao Bogočovek. Tada će se otkriti sva tajna vere Hristove, i sva sila što je u njoj; sva tajna ljubavi Hristove, i sva sila što je u njoj; sva tajna nade Hristove, i sva sila što je u njoj; sva tajna molitve, posta, trpljenja, milosrđa, pokajanja, krotosti, smirenosti, i ostalih svetih vrlina evanđelskih, i sva sila što je u njima; sva tajna Svete Tajne Pričešća, i sva sila što je u njoj; i sva tajna svih ostalih Svetih Tajni u Crkvi Hristovoj, i sva sila što je u njima.

Osionog Antihrista, tog čoveka = đavočoveka, Bogočovek Hristos će uništiti svetlošću dolaska Svog.[84] Svetlost — ubica! svaki zrak — po smrt, po hiljade smrti za bezakonja i Bezakonika! „Svetlost tiha“, „Svetlost života“ = Bogočovek Hristos, Gospod i Bog naš, pri drugom dolasku Svom javiće se kao oganj koji cpaljuje, i iskoreniti sve Antihristovo: i dela, i ideje, i zamisli. I ispuniće se proroštva prorokovana za utehu sledbenicima Hristovim: mačem usta Svojih Gospod će vojevati s Antihristom i njegovim poklonicima i pobediti ih.[85] Jer je živa reč Božja, i jača, i oštrija od svakoga mača oštra s obe strane:[86] ubija sve što je protivbožje, antihristovsko, zlo, satansko. Ništa se ne može održati pred tim mačem; nema oklopa, nema pancira koji može zaštititi od njega. „Od dihanja Božjeg ginu, i od daha nozdrva njegovih nestaje ih“.[87] „Duhom usta svojih ubiće bezbožnika“:[88] vrhovnog i najsavršenijeg i najogorčenijeg i najmoćnijeg bezbožnika u rodu ljudskom — Antihrista, jer Gospod „ubija rečima usta svojih“.[89]

Od svetlosti lica Gospodnja rastapa se kao vosak svako bezakonje, svaki bezakonik, svi bezakonici:[90] pogibao večna spopada, večna smrt, večito umiranje u mukama bogoborstva i hristoborstva. Jer u svetlosti Svojoj prisutan je sav čudesni Gospod i Bog naš Isus Hristos sa svima svojim stvaralačkim silama, od kojih beži i raspada se sve što su ljudi ili đavoli stvorili protiv Boga, bez Boga, van Boga.

Tako će Antihrist završiti svoju samozvanu misiju u svetu čovečanskom. Hristos i Antihrist, Bogočovek i đavočovek: dva suprotna bića, dve suprotne ličnosti, dva suprotna cilja. Kroz svu svoju delatnost u svetu čovečanskom, od Adama do Antihrista, đavo je jedno hteo, jedno radio: da čoveka pretvori u đavočoveka, ljude u đavoljude; a Jedini Čovekoljubac, Bogočovek Isus Hristos, sav je u jednoj želji, sveželji: da čoveka pretvori u blagodatnog bogočoveka, ljude u blagodatne bogoljude. Na svome: đavo radi kroz sva zla, kroz sve grehe, kroz sve strasti; a Gospod: radi u Crkvi Svojoj kroz sve svete tajne i svete vrline. Na ljudima je da se dobrovoljno opredeljuju za jedno ili za drugo. Pobeda? Nesumnjivo na strani Bogočoveka.

I kroz najmanji svoj greh čovek capađuje đavolu, jer je đavo pronalazač i tvorac greha u suštini; ali isto tako kroz svaki greh đavo sarađuje čoveku, jer je đavo sav od greha, sav u grehu, te grešiti za njega je isto što i živeti, i kroz sve grehe on nevidljivo deluje.[91] Kroz greh čovek se opođuje s đavolom; otuda istina svetog Evanđelja: „koji čini greh — od đavola je, jer đavo greši od početka“.[92] Razume se, đavo nema ni vlasti ni sile da čoveku nametne greh, nego se čovek po svojoj slobodnoj volji opredeljuje za greh, i za sva bezbrojna zla koja greh nosi u sebi i vodi za sobom. Pri svakom čovekovom grehu đavo se trudi da greh učini što većim, obmanjujući i opčinjujući čoveka prividnim zaslađivanjem greha. Svaki greh je udaljavanje čoveka od Boga; a najveći greh, svegreh — i jeste najveća udaljenost od Boga, potpuna otkinutost od Boga, kao što je slučaj kod apsolutnog svegrešnika — Satane, i njegovih crnih anđela — đavola.

Antihrist? To će u rodu ljudskom biti čovek = svegreh; u njemu će greh dostići sva svoja savršenstva, svu svoju vlast. Svom dušom svojom, svim srcem svojim, svim umom svojim, svom snagom svojom on će sarađivati Satani i Satana njemu. Njihove volje oduševljeno će se sliti u jednu volju, i oni će svim bićem raditi protiv Bogočoveka Hrista. Dobrovoljno predan i odan Satani, Antihrist će i živeti i misliti i raditi „pο dejstvu Sataninu — κατ’ ένέργειαν τοϋΣαtανά“ ,[93] pο činjenju Sataninu. U njemu će sve biti osatanjeno: i duša i savest i um i volja i telo. I kada bude smatrao i tvrdio da dela i radi potpuno samostalno i nezavisno kao „čist čovek“, kao „pravi čovek“, Antihrist će u stvari delati „po činjenju Sataninu“. Glavna stvaralačka sila u njegovoj duši, u njegovom srcu, u njegovom umu, u njegovoj savesti, u njegovoj volji — biće Satana. Vascelim bićem svojim Antihrist će biti radionica Satane, najsavršenija radionica Satane u rodu ljudskom. I njegov um biće radionica Satane, i njegova savest — radionica Satane, i njegovo srce — radionica Satane, i njegova volja — radionica Satane. Zato će mu i sve misli biti satanske, i sva osećanja satanska, i sva htenja satanska, i sva dela satanska.

Nema sumnje, Antihrist će biti veoma moćan, i njegova će delatnost biti „sa svakom silom — ev πά6n δuνάμει,[94] ne samo ljudskom nego i satanskom, jer će mu Satana dati „silu svoju i vlast svoju“.[95] Α satanska je sila ogromna, tako da će udivljavati i zavoditi sve bezverne, maloverne, neverne, sve koji nisu okusili božansku silu Gospoda Hrista. „Svakom silom“ svojom Satana će naoružati Antihrista, te će on činiti „velika čudesa“, i učiniće da „i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima“.[96] „Πο dejstvu Sataninu „Antihrist će delati među ljudima „sa svakom silom i znacima i lažnim čudesima“.[97] Sa jednom željom, sveželjom: da ljude obmane, prevari, zavede, povede za sobom kao istinski spasitelj i mesija roda ljudskog, kao jedini čovek koji može zauzeti mesto Hristovo u rodu ljudskom, zameniti Hrista i učiniti Ga nepotrebnim i suvišnim i štetnim i ubitačnim. Sva raznovrsna delatnost Antihrista svodiće se na to jedino: da on sobom zameni Hrista. I. tako ostvari najgrandiozniju obmanu i laž, i ljude zarobi tom sveubitačnom lažju. Jer šta je najubitačnije za čoveka, za ljude, za rod ljudski? Odbaciti Hrista, tog jedinog Spasitelja roda ljudskog od greha, od smrti, od đavola. Α na tome, na toj laži radiće Antihrist „sa svakom silom“ satanskom, „i znacima i lažnim čudesima“. Sva će njegova čudesa u stvari biti opsena i obmana, koja će greholjubive ljude porobljavati najstrašnijoj i najubitačnijoj laži: da Hristos nije jedini istiniti Bog, nije jedini istiniti Spasitelj roda ljudskog.

Satana će Antihristu staviti na raspolaganje sav svoj bogoborni arsenal, sve svoje oružje protiv Boga i Gospoda Hrista. u to „sveoružje“ njegovo spada na prvom mestu prevara. I Antihrist će „pο dejstvu Sataninu“ delati na zemlji „sa svakom prevarom“: da bi, ako je moguće, pre vario i izabrane, tojest one koji su verom evanđelskom pošli za Hristom i žive Njime i radi Njega.[98] Prevarom je Satana uvek delao na zemlji: prevarom je zaveo naše praroditelje u raju. Dela on prevarom, ali retko kad lično i neposredno i otvoreno, već skoro uvek preko drugih: u raju — preko zmije; na kraju istorije roda ljudskog delaće pre ko Antihrista; a dotle dela kroz sve Antihristove preteče. Svuda i u svemu — prevara, obmana, koja ima samo je dan cilj: da ljude odvoji od jedinog istinitog Boga i Spasitelja — Gospoda Isusa Hrista, Bogočoveka. Varati ljude odnosno Boga i sveta Božjeg, to je glavni posao Satane, a to glavni posao njegovog vernog i najvernijeg sluge i saradnika: Antihrista. Zato je u stvari drugo ime Satane — obmanjivač, varalica. u Svetom Otkrivenju za njega se veli da je on: ό πλανών την οίκοuμένην ολην = onaj koji vara sav vasioni svet.[99] Vara sa ciljem: da ljude uvuče u najveću nepravdu koja je sva puna hule na Boga, na jedinog istinitog Boga i Gospoda Isusa. Od ove nepravde nema veće na zemlji i u rodu ljudskom. Α Antihrist „po činjenu Sataninu“ i dela „sa svakom prevarom nepravde“.[100] Jer sam Satana, ta vrhovna nepravda u svima svetovima, i širi svoju nepravdu u našem čovečanskom svetu „svakom prevarom“, naročito će je širiti preko vrhovne nepravde na zemlji, oličene u Antihristu.

No sva ova sablažnjiva i čudotvorna i strašna delatnost Antihristova „po činjenu Sataninu“ imaće uspeha jedino „među onima koji ginu“,[101] ginu u neverju, u bezverju, u pokvarenosti, u bogoborstvu, u hristoborstvu, u greholjublju, u slastoljublju, u demonizmu, u satanizmu. Ginu u neevanđelskom životu, iako oko sebe i pred sobom u toku vekova i vekova istorije ljudske imaju bezbroj svedoka ο Hristu kao sveblagom i svemilostivom Bogu i Spasitelju roda ljudskog, ο spasonosnosti Njegovog Evanđelja, ο svetosti Njegovih sledbenika, ο čudotvornosti Njegovoj i njihovoj, ο Njegovom bezmernom čovekoljublju, sveopraštanju, samilosti, ο čudesnoj pravednosti i svetosti i milostivosti i žalostivosti Njegovih svetih Ugodnika. Ginu dobrovoljno, izabravši ne Hrista Gospoda i Spasitelja nego Antihrista: „jer ljubav istine ne primiše, da bi se spasli“;[102]spasli greha, smrti, đavola, Antihrista. Ljubav prema Istini, koja je Hristos, „ne primiše“, da bi živeli Istinom = Hristom, i radi Istine = Hrista, oslobodivši sebe od greha, od smrti, od đavola = od laži, i od oca laži,[103] ispunivši se svakom Hristovom pravdom i dobrotom i milosrđem. Gospod Hristos je i Ljubav i Istina:[104] i On spasava ljude Ljubavlju i Istinom. Α mnogi Ga ne priznaju, jer im većma omile tama nego svetlost. Α omile im tama zbog greholjublja njihova, zbog zlih želja srca njihova.[105] Samo ljudi, čiji je um razoren strastima i srce slastima, odbacuju jedinog istinitog Boga i Spasa Hrista: zato ih Bog i predaje „u pokvaren um da čine što ne valja“,[106] i da „drže istinu u nepravdi“:[107] da ο Hristu, jedinoj Istini, govore i laž i prevaru. Za iole normalan, zdrav ljudski um, zdravo ljudsko srce, Gospod Hristos je neuporedivo potrebniji i korisniji ljudskom biću nego Antihrist. Ali, mnogi ljudi staju i ostaju uz Antihrista a protiv Hrista, jer slastoljubivo srce i strastonosni um ljudski više vole grehovne slasti i zavodničke strasti, da u njima večito ginu i besmrtno umiru, naslađujući tom zaslađenom gorčinom izopačene prohteve svoje ogrehovljene prirode. Takvi ljudi sami bacaju pokrivalo neverja preko očiju uma svog, i neće da vide da je jedino u Gospodu Hristu spasenje bića ljudskog od greha, od strasti, od smrti.[108]

Ogromna je, neizmerna je sloboda čovekova, kada on može po volji svojoj odbaciti Boga. On, stvorenje Božje, može odbaciti Boga! u tome je i božanska veličina čovekova i satanska pogibija njegova: stane li uz Boga, Tvorca svoga, on je božanski veliki i veličanstven; stane li uz Satanu, ubicu svoga, on je đavolski bedan i odvratan. Ovo utoliko više važi za čoveka posle dolaska na svet Bogočoveka. Jer u Bogočoveku je na najočigledniji za čula ljudski način, na najubedljiviji za um ljudski i za savest ljudsku i za srce ljudsko način, pokazan i dokazan jedini istiniti Bog i Gospod, jedini istiniti Spasitelj roda ljudskog. I kada čovek, i posle Bogočoveka i pored Bogočoveka, može da odbaci Boga, zaista je njegova sloboda i ogromna i samostalna i nezavisna. Α od nje zavisi sav čovek, sav njegov život, i sva njegova večnost. Odbacujući Gospoda Hrista, ljudi nemaju izgovora za taj osnovni greh — svegreh, jer se rodu ljudskom ne može dati ni bolji ni savršeniji Bog, pošto ne postoji. Zato je Gospod Hristos jasno i nedvosmisleno i objavio to za opomenu svima ljudima, rekavši: Da nisam došao i govorio im — greha ne bi imali; a sad izgovora neće imati za greh svoj. Da nisam tvorio među njima dela koja niko drugi ne tvori, greha ne bi imali; a sad i videše, i omrznuše na mene.[109]

Ne primajući Gospoda Hrista, tog jedinog istinitog Boga, tog jedinog istinitog Spasitelja, tu jedinu istinitu Istinu, tu jedinu istinitu Pravdu, taj jedini istiniti Život, tu jedinu istinitu Ljubav, tu jedinu istinitu Radost, ljudi u stvari odbacuju ono što ih jedino može spasti smrti, spasti greha, spasti svakoga zla i svakoga đavola, spasti muka i ovoga i onoga sveta. Šta onda ostaje takvim ljudima? Laž, smrt, greh, pakao — njihov dobrovoljni izbor, njihovi dobrovoljni izabranici. Zbog svega toga Bog će im poslati silu prevare;[110] i plod dejstva te sile, koja je uvek satanska: oni će umom i srcem verovati laži, Antihristovoj laži ο Hristu. Α ta laž je svelaž: jer sve što on, kao i sve preteče njegove, bude govorio ο Hristu jeste laž, uvek poreklom od iskonskog oca laži, koji ne može ni govoriti ni tvoriti istinu, pošto je vascelim bićem otpao od Istine, ispao iz nje, i sav se pretvorio u laž.[111] Odbacivši Bogočoveka Hrista pod dejstvom, pod uticajem satanske sile prevare, ljudi će verovati Antihristu, koji će ih voditi samo putevima što vode u pogibao, u propast, u carstvo zla, u pakao. I tu Antihristovu svelaž ο Hristu, ljudi koji ginu u samoljublju i greholjublju smatraće kao najsigurniju istinu i najstvarniju stvarnost; a nju će Gospod Hristos uništiti — dahom usta Svojih! Tolika je stvarno nemoć njene moći, njene „svemoći“.

Kada ljudi svesno i uporno neće jedinog i istinitog Boga i ne služe Mu, onda ih Bog „pο želji njihovih srca“ predaje „u pokvareni um“,[112] te oni veruju laži, i pokvarenim umom svojim pravdaju i brane tu veru svoju u laž, i život svoj u toj laži, i stvaraju čitave filosofije laži i apologije laži. u svemu tome Bog ne čini nikakvo nasilje nad slobodom njihovom, niti im nameće greh, zlo, smrt, đavola; On ih samo prepušta „željama srca njihovih“. u samoj stvari, to je najjeziviji pad bića ljudskog: bogoliki um ljudski, stvoren da veruje u Večnu Istinu — Boga, i da živi Njime, veruje u laž, i živi njome, i pravda je, i apologira je, i smatra je svojim večnim carstvom, svojom istinom. Α ta ga laž uvek odvodi u zagrljaj „oca laži“,[113] iz koga se nikada oteti ne može. Jedino je za đavola laž prirodna, i „kada govori laž, svoje govori: da je laža i otac laži“.[114] Pad je, satanski pad bića ljudskog, uma ljudskog, kada čovek smatra laž za istinu i živi njome, i misli njome, i brani je kao nešto svoje, kao nešto prirodno. Od gordosti — ljudi „zalude u mislima svojim“ i „potamni nerazumno srce njihovo“, te oni pretvaraju „istinu Božju u laž“.[115] Po prirodi svojoj „nikakva laž nije od istine“,[116]već uvek od oca laži — đavola. Carstvo Hristovo, carstvo Božje, carstvo je Večne Istine, i posle Strašnoga suda ostaće van njega, napolju — „svaki koji ljubi i čini laž“.

Na Sudu, na Strašnom sudu Hristovom, šta će doživeti Antihristova laž i svelaž ο Gospodu Hristu, i njeni poklonici? laž — na Sudu Večne Istine? Prirodno je: biće osuđena i ona, i ovi oni koji su joj se dobrovoljno potčinili i izjednačili se s njom. Α pred njima je za života na zemlji bio izbor: ili Hristova Istina ili Antihristova laž. I oni su izabrali laž, i sve nepravde koje ona sa sobom nosi, sve đavolje nepravde, nasuprot Božjoj, Hristovoj Pravdi. Α Hristova Istina? Koja je to istina u istoriji roda ljudskog — tako silno, tako sveubedljivo, tako sveočigledno posvedočena kao božanska i istinita i večna? Koja je to istina ljudska osvetila i prosvetila tolike ljude i ljude, ispunila ih božanskim svetim silama, počevši od svetih apostola,[117] pa nadalje kroz sve naraštaje roda ljudskog do Strašnoga suda? u rodu ljudskom nema istine, sem Hristove, koja se pokazala besmrtna — u cvima smrtima, večna — u svima vremenima, nepobediva — u svima bitkama. Samo se Istina Hristova u istoriji zemlje pokazala jača od svakoga greha, i oslobađala ljude od svakoga greha. i time darivala ljudima jedinu istinsku i večnu slobodu.[118] Otkuda to? Otuda, što je Istina — vaskrsli Bogočovek Hristos: u isto vreme i Istina i Život, Večna Istina i Večni Život.[119] Da, Bogočovek — Jedan od Svete Trojice, u kome je sva Božanska Istina cela celcata; sva u Njemu, sva u Ocu, sva u Duhu Svetom koji se zbog Njega javio svetu i postao kao duša Crkve Njegove: da kao Duh Istine — privodi ljude Bogu i Čoveku Istine = Hristu;[120] da kao Duh Istine — upućuje ljude na svaku istinu,[121] koje se granaju iz Sveistine = Hrista kroz bezbroj sledbenika Hristovih u svetoj Crkvi Njegovoj.

Α kad ljudi ne veruju takvoj Istini, šta zaslužuju? „Da budu osuđeni svi koji ne verovaše Istini, nego voleše nepravdu“.[122] Jer izmeću Hrista i Antihrista izabraše Antihrista; između Istine i laži izabraše laž; jer između Pravde i nepravde izabraše nepravdu. Voleti nepravdu, i pretpostavljati je Hristovoj Pravdi, Hristovoj Istini, — šta pokazuje to? Pokazuje i dokazuje da je čovek srce svoje predao i poverio laži, nepravdi, neistini. To još pokazuje da se čovek srodio s đavolom, da je usvojio njegovu filosofiju sveta, njegovu filosofiju čoveka, njegovo shvatanje Boga i Gospoda Hrista. Ako je do čudesa, zar Hristova nisu slavnija i stvarnija i bogotvornija od Antihristovih? Ako je do moći, do sile, zar Hristova moć nije svemoć i Hristova sila nije svesila kada se uporede sa silom i moći Antihrista? Ako je do dobra, do ljubavi, do pravde, zar Hristovo dobro i Hristova ljubav i Hristova pravda nisu uvek zauvek neizmerno korisniji po ljude od svakog Antihristovog nazovidobra, od svake Antihristove nazoviljubavi, od svake Antihristove nazovipravde? Α kada ljudi i pored svega toga veruju laži a ne Istini, više vole nepravdu nego Pravdu, odbacuju Gospoda Hrista a prigrljuju Antihrista, onda je to dokaz — da se u tih ljudi potpuno izopačila priroda ljudska, um ljudski, srce ljudsko, savest ljudska. Izopačila, jer ođavoljila. Samo ođavoljeni um ljudski može Antihrista pretpostaviti Hristu; samo ođavoljena savest može izabrati Antihrista, a odbaciti Hrista; samo ođavoljeno srce može voleti Antihrista, a ne voleti Hrista; samo čovek, koji je upornim greholjubljem i samoljubljem preobrazio sebe udobrovoljnog đavočoveka, može odbacivati čudesnog Bogočoveka Hrista i služiti odvratnom Antihristu = Antibogočoveku = Antičoveku.

 


NAPOMENE:

[1] 1 Jn. 2, 22.

[2] 1 Jn. 4, 2—3; 2 Jn. 7.

[3] 1 Jn. 4, 22—23.

[4] 2 Sol. 2, 3—12.

[5] 1 Jn. 2, 18.

[6] De fide, IV, 26.

[7] Jn. 5, 43.

[8] tamo. — Sv. Zlatoust veli da će Antihrist biti „čovek koji će primiti svu silu Satane“. — In 2 Thess. Homil. III, 2.

[9] 2 Sol. 2, 3.

[10] 2 Sol. 2, 3.

[11] 2 Sol. 2, 9—12.

[12] 2 Sol. 2, 4.

[13] Sv. Irinej, Contra haer. V, 25, 29.

[14] Pod hramom Božjim Sv. Damaskin razume jevrejski hram u Jerusalimu (De fide, IV, 26). Sv. Zlatoust veli: „Sedeće u hramu Božjem, — ne samo u Jerusalimskom nego i svuda u crkvama“ (ad vers.). Α Blaž. Teofilakt piše: „Sešće u hramu ne jedino u jerusalimskom već prosto u crkvama Božjim i u svakom hramu Božjem“ (ad vers).

[15] 1 Tm. 3, 16; 2 Sol. 2, 6.

[16] Otkr. 2, 24.

[17] sr. Sv. Zlatoust, In 2 Thess. Homil. III, 7.

[18] 2 Sol. 2, 3; sr. 1 Tm. 4, 1; Jud. 18. 19.

[19] 2 Sol. 2, 4.

[20] Sv. Zlatoust veli: Antihrist će biti Bogoprotivnik — άντίί)εος = antibog, odbaciće sve bogove, i narediće da se njemu klanjaju mesto Bogu (tamo, ad vers.).

[21] Otkr. 13, 6.

[22] Sr. 1 Jn. 2, 22—23.

[23] Sr. 2 Sol. 2, 4.

[24] 2 Sol. 2, 9.

[25] Catech. XV, 14; sr. Sv. Zlatoust, In 2 Thess. Homil. IV, 1.

[26] Otkr. 13, 2.

[27] 2 Sol. 2, 10.

[28] 2 Kor. 11, 14.

[29] Slovo 38. na prišestv. Hrista i Antihrista; Tvor. prepod. Efrema Sirina, čast II; Moskva, 1881 god. — sr. Sv. Irinej, Contra haer. V, 25, 1; Sv. Kiril Jerus, Catech. XV, 13; Sv. Damaskin, De fide, IV, 26.

[30] Otkr. 13, 8; 2 Sol. 2, 10.

[31] Otkr. 13, 7. 15. — Sr. Sv. Irinej, Cont. haer. V, 21, 1; Sv. Kiril Jerus, Cateches. XV, 15.

[32] Otkr. 13, 10.

[33] Ef. 6, 11—18.

[34] Otkr. 11, 7; sr. Malah. 4, 5—6. — Sr. Sv. Damaskin, De fide, IV, 26; Sv. Jefrem Sirin, Slovo na prišest. Hrista i Antihrista; Tnoren.čast II, str. 386.

[35] Otkr. 11, 3. 5. 6. 7.

[36] Otkr. 11, 11. 12.

[37] Otkr. 13, 16. 17.

[38] Otkr. 20, 4.

[39] Otkr. 12, 1. 2. 6.

[40] Dan. 7, 25; 12, 17; Otkr. 12, 14.

[41] Otkr. 11, 2; 13, 5.

[42] Otkr. 13, 3; 12, 6.

[43] Otkr. 12, 12; 10, 3. — Sr. Sv. Kiril Jerus. Catech. XV, 16; Sv. Jefrem Sirin, tamo, Slovo 38, str. 388.

[44] Otkr. 15, 1.

[45] 2 Sol. 2, 6.

[46] 2 Sol. 2, 7.

[47] Sr. Mt. 24, 21—22.

[48] 2 Sol. 2, 8; sr. Otkr. 19, 19—21; Is. 11, 1. 4.

[49] Cp. 2 Sol. 2, 34.

[50] Sr. Mt. 18, 8

[51] Lk. 18, 8.

[52] Sr. 2 Sol. 2, 5.

[53] Sr. 2 Kor. 2, 11; 11, 14.

[54] Sr. 2 Sol. 2, 6.

[55] Mt. 10, 1.

[56] Mk. 3, 15.

[57] Mt. 16, 18.

[58] 28, 19

[59] Mt. 24, 14.

[60] Jn. 10, 16.

[61] Sr. Rm. 1, 24—31.

[62] Lk. 18, 18.

[63] Sr. 1 Jn. 2, 18.

[64] 1 Tm. 3, 9. 16.

[65] Kol. 2, 2.

[66] Sr. Kol. 1, 24—26.

[67] Sr. Kol. 1, 27.

[68] Kol. 2, 3.

[69] Ef. 3, 9.

[70] Ef. 3, 4.

[71] Sr. Ef. 6, 19.

[72] Tit. 2, 14.

[73] 2 Kor. 6, 14. 15.

[74] 2 Sol. 2, 7.

[75] Rm. 6, 19.

[76] Sr. Jn. 8, 32.

[77] Jn. 8, 34.

[78] Sr. Jn. 8, 32. 36; Gal. 5, 1; 2 Kor. 3, 17. 12.

[79] Mt. 7, 23.

[80] Sr. 2 Petr. 1, 3.

[81] Sr. 2 Petr. 1, 4—8.

[82] 2 Sol. 2, 8.

[83] Sr. 2 Sol. 2, 8.

[84] 2 Sol. 2, 8.

[85] Otkr. 2, 16.

[86] Jevr. 4, 12.

[87] Jov. 4, 9.

[88] Is. 11, 4.

[89] Os. 6, 5.

[90] Sr. 2 Sol. 2, 9.

[91] Sr. Jn. 8, 44.

[92] 1 Jn. 3, 8.

[93] 2 Sol. 2, 9.

[94] 2 Sol. 2, 9.

[95] Otkr. 13, 2.

[96] Otkr. 13, 13.

[97] 2 Sol. 2, 9.

[98] 2 Sol. 2, 10.

[99] Otkr. 12, 9.

[100] 2 Sol. 2, 10.

[101] 2 Sol. 2, 10.

[102] 2 Sol. 2, 10.

[103] Sr. Jn. 8, 44, 32. 36.

[104] Sr. Jn. 4, 16. 8; 5, 20; Jn. 14, 6.

[105] Sr. Rm. 1, 22—26; Jn. 3, 19—21.

[106] Rm. 1, 28.

[107] Rm. 1, 18.

[108] Sr. Mt. 9, 12—14.

[109] Jn. 15, 22. 24.

[110] 2 Sol. 2, 11.

[111] Sr. Jn. 8, 44.

[112] Sr. Rm. 1, 18. 24. 28.

[113] Jn. 8, 44.

[114] Jn. 8, 44.

[115] Rm. 1, 25.

[116] Jn. 2, 21.

[117] Sr. Jn. 17, 17.

[118] Sr. Jn. 8, 32. 34. 36.

[119] Jn. 14, 6; 1 Jn. 5, 20.

[120] Sr. Jn. 14, 17.

[121] Jn. 16, 13.

[122] 2 Sol. 2, 12.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *