БОГОЧОВЕК КАО СУДИЈА
Други Долазак Христов и Царство будућег века
Свршетак света и историје
Кроз све своје промене и мене сва твар хита своме завршетку. Кроз све дан и све ноћи сви људи, а са њима и за њима и сва твар, хитају последњем дану, у који ће се свршити тајна овога света и историје људске. Сви дани, као бели потоци, и све ноћи, као црни потоци, ломе се и пробијају кроз урвине и гудуре постојања носећи сва бића и сву твар ка последњем дану, у који се морају слити и завршити свој ток. Све што је живело и живи у крлетци времена, мора ући у тај последњи дан, мора се искрцати на његову обалу. Нема бића ни твари које поток времена, јурећи коритом простора, неће снети у тај последњи дан. Тим даном време ће завршити своје постојање, због чега се он у Откривењу и назива — последњи дан,[1] велики дан.[2] Α пοшто је то Богом одређени дан у који ће Он судити васељени,[3] то се он и назива — дан суда[4]дан гњева и откривења праведнога суда Божјег.[5] Но пошто је сав суд предат Сину,[6] и пошто се у последњи дан Син има јавити као судија у слави, то се овај дан назива још — дан Сина Човечјега,[7] дан Господњи,[8] дан Христов,[9] дан Господа нашега Исуса Христа,[10] дан суда и погибли безбожних људи.[11] У тај многозначајни дан Господ ће изрећи Свој последњи завршни суд ο целокупној историји света и човека, ο свима људима укупно и ο сваком човеку посебно. И као што је Господ по завршетку стварања света извршио смотру над свим створеним бићима и тварима, и ο свему изрекао Свој суд да је „веома добро”,[12] — тако ће Он и у последњи дан извршити смотру над свима бићима и тварима на завршетку њиховог пута кроз историју, и изрећи Свој суд ο свему и свачему. Тада ће Он коначно разлучити добро од зла, и повући између њих непролазну границу; тада ће Он у свима вредностима људским изрећи Свој непогрешиви суд; тада ће Он на савршено осетљивим и тачним богочовечанским теразијама правде и љубави Своје измерити сва дела људска, све мисли људске, све жеље људске, све речи људске; тада ће се „свршити тајна Божија – το μυστιηριον του Θεου”[13] ο човеку, ο твари, ο свету, о васељени; тада ће сви добри и све добро наследити вечно блаженство, вечни рај, а сви зли и све зло — вечну муку, вечни пакао.
НАПОМЕНЕ:
[1] Јн. 6, 39. 40. 44; 11, 24; 12, 48.
[2] Д. А. 2, 20; Јуд. 6.
[3] Д. А. 17, 31.
[4] Мт. 10, 15; 11, 22. 24; 12, 36; 2 Петр. 2, 9; 3, 7; Јн. 4, 17.
[5] Рм. 2, 5.
[6] Јн. 5, 22.
[7] Лк. 17, 22. 24. 26.
[8] 2 Петр. 3, 10; 1 Сол. 5, 2; ср. Јез. 13, 5; Ис. 2, 12; Јоиљ. 2, 31: Соф. 1, 14; Малах. 4, 1.
[9] 2 Сол. 2, 2; Флб. 1, 10; 2, 16.
[10] 2 Кор. 1, 14; 1 Кор. 1, 8; 5, 5.
[11] 2 Петр. 3, 7; 2, 9.
[12] 1 Мојс. 1, 31.
[13] Откр. 10, 7.
