NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA SVIH SVETIH

Tajna Časnoga Krsta

 

Sveti Zlatoust blagovesti: Ako me ko upita šta je neobično učinio Hristos, onda ću ja ostaviti nebo, zemlju, more, vaskrsenje mnogih mrtvaca, i ostala čudesa što je tvorio, pa ću ukazati jedino na krst, koji je slavniji od svega ostaloga.[1] Α Sveti Damaskin, kao dopunjujući ovu blagovest, veli: Svako delo i čudo Hristovo je preveliko, i božanstveno, i čudesno, ali je časni krst Njegov čudesniji od svega.[2]

Novi Zavet je sav u sveštenoj i neizrecivoj tajni krsta Hristovog. Sve novozavetne istine i sva novozavetna dobra korene se u tajni Bogočovekova krsta i crpu iz nje svoju spasonosnu i životvornu silu, ali i svoju božansku tajanstvenost. Jedno je očigledno: svespasonosna sila krsta Hristovog pruža se za čovekom u svima njegovim ponorima, i strastima, i porocima, i gresima, i slabostima, obuhvata ga celog, spasava, iskupljuje, očišćuje, osvećuje, obogočovečuje, ohristovljuje.

Svojim bogoočišćenim, i bogoosvećenim, i bogoprosvećenim umom sav pogružen u ponorne dubine Bogočovekovog podviga spasenja sveta, Sveti Vasilije Veliki blagovesti: Krstom je izvršen Hristov domostroj spasenja.[3] Α Sveti Grigorije Palama hristomudri, sabirajući sve apostolsko-svetootačke blagovesti u jednu blagovest, u jednu sveblagovest, blagovesti: u krstu Gospodnjem pokazan je sav domostroj spasenja — πάόαντήν οίκονομίαν, izvršen za vreme boravka Gospodnjeg na zemlji, i sva tajna toga domostroja sadrži se u njemu.[4] Otuda i svetootačka bogomudra blagovest: Krst je temelj Crkve, tvrđava vaseljene. Krst je sila nemoćnima, lekar bolnima. Krst je očišćenje gubavima, oporavljenje raslabljenima. Krst je hleb gladnima, izvor žednima. Hristos je sav bio na krstu, i u isto vreme sav boravio u svemu.[5] — Premudri filosof Duha Svetoga, Sveti Jovan Damaskin, blagovesti: Krst Hristov nas obuče u ipostasnu premudrost Božju i silu — τήν ένuπόστατον τοϋ Θεοϋ σοφίαν καΐ δύναμιν.[6] Nenadmašni Zlatousti blagovestnik blagovesti: Šta to krst nije učinio? On je dao učenje ο besmrtnosti duše, ο vaskrsenju tela, ο preziranju zemaljskih blaga, ο čežnji za budućim blagom; on je ljude načinio anđelima; njime su svi i svuda postali filosofi i sposobni za svaku vrlinu.[7] Krst je osnovao Crkvu. Krst je temelj vrlinama. Krst je otvorio raj.[8]

Zato što je čudesni Spasitelj svu svoju spasonosnu i životvornu silu usredsredio u krstu, i svu Ličnost svoju uneo u njega, krst je postao: znak Sina Čovečijeg,[9] znak Njegov i na zemlji i na nebu, znak po kome Ga poznaju i raspoznaju sva zemaljska i nebeska bića. Pošto je Gospod Hristos, sa svima svojim beskrajnim božanskim moćima, i istinama, i tajnama, sav u krstu svom, to je Njegov časni krst postao svepobedni pobednik u svima svetovima, svepobedni spasitelj od svih grehova, od svih smrti, od svih đavola. U krstu je „neizrečenoe smotrenie“, neiskazani domostroj spasenja, zato je tajna krsta nedokučljiva: nepostižimoe raspjatija tainstvo.[10]

Zbog nedokučljive, no i svespasonosne tajanstvenosti časnoga krsta, sva bogosluženja Strasne sedmice, naročito ona na Veliki Četvrtak i Petak, ispunjena su molitvenim divljenjem i dirljivom zahvalnošću raspetom Bogočoveku, Spasitelju. I divljenje i zahvalnost zahvaćeni su ushićenjem, koje svaku molitvu završava ridajnim: nepostižime Gospodi! — Da, vaistinu je nepostižno umu, vaistinu neshvatljivo: da Bogočovek stradanjem i krstom spasava svet, i smrću satire greh, smrt i đavola. Da, nepostižno i neshvatljivo, ali istinito i stvarno: istinito najubedljivijom istinitošću i stvarno najneuklonljivijom stvarnošću, jer je bogočovečanska realnost i istinitost beskrajno šira od uma ljudskog i logike ljudske. Po sredi je neizmerna tajna spasenja roda ljudskog Trisvetim Božanstvom. Krst je sastavni deo te presvete tajne spasenja. Ona se koreni u Trosunčanom Bogu, pruža se kroz ovaploćenog Logosa i razmrežuje u čoveku, u tvari, u svima bićima. Sve to tone u slatku tajnu Bogočovekove Ličnosti.

Sve bogočovečanske sile časnoga krsta, sva svespasonosnost krsta, sva sveneophodnost krsta, sva čudotvornost krsta, sva svepobednost krsta opisane su apostolski bogonadahnuto i svetootački bogomudro u molitvenom bogoslovlju Crkve. U to rečito ubeđuje najletimičniji osvrt na taj raskošni raj crkvene bogomudrosti, raj besmrtne miomirisne bogočovečnosti.

Časnim Krstom svojim Gospod Hristos je đavola posramio, i vaskrsenjem žaoku greha otupio, i od smrti nas spasao.[11] Spas je krstom ad zarobio, smrt uništio, svet prosvetio.[12] Vaskrse Isus iz groba, kao što proreče, dade nam život večni i veliku milost.[13] Gospod je krstom svojim otvorio razbojniku raj.[14] Krstom bi uništena idolopoklonička zabluda i demonska sila smrvljena.[15] — Golgota postade raj onoga trenutka kada drvo krstno bi pobodeno, i odmah rodi grozd života — Spasa Hrista.[16] Pevajmo dobrovoljno raspetoga Spasa i Izbavitelja našeg, jer prikova na krst grehe ljudske izbavljajući od zablude rod ljudski.[17] — Dragovoljno pretrpevši raspeće, Spase, oslobodio si ljude smrtnosti i prosvetio nas silom krsta, podarivši nam život.[18] — Rodivši život i Gospodara smrti, Svebesprekorna, ti si zaustavila juriš smrti; moli Njega da umrtvi grehe naše i spase duše naše.

Mi se molimo raspetom Gospodu: Krst Tvoj Hriste, iako je kao veštastvena stvarnost vidljiv, ali je odeven božanskom silom; pritom javljajući se svetu kao veštastvena stvarnost, on misleno čudotvori naše spasenje; klanjajući se njemu; mi Te slavimo, Spase.[19] — Podigao si se na krst, i stropošta se vrag; i mi pali podigosmo se, i postadosmo žitelji raja, Hriste, slaveći silu carstva Tvoga.[20] — Silom krsta Tvoga, Hriste, utvrdi pomisao moju, da bih pevao i slavio Tvoje raspeće.[21] — Gospode, krst Tvoj jeste život i vaskrsenje ljudima Tvojim; nadajući se na njega. pevamo Tebe vaskrslog Boga našeg: pomiluj nas.[22] — Krst Tvoj, Gospode, otvori raj rodu ljudskom; i izbavivši se od smrtnosti, mi pevamo Tebe, raspetog telom Boga našeg, pomiluj nas.[23] Ograđivani krstom mi se protivimo đavolu, ne bojeći se njegovih zamki i lajanja.[24] Krstom svojim Gospod je razrušio smrt, i otvorio razbojniku raj.[25] — Krstom sišavši u ad, Gospod je mene savaskrsao.[26] — Ohrabreni Spasovim krstom i vaskrsenjem mi se smelo molimo: Gospode, dao si nam oružje protiv đavola — krst: jer đavo drhti i trese se ne budući u stanju gledati na silu njegovu; krst mrtve podiže, i smrt obezoružava. Toga radi klanjamo se pogrebu Tvome i vaskrsenju.[27] — Gospode, vaskrsao si, i dao si besmrtnost dušama našim.[28] — Postradao si krstom, Nestradalni Božanstvom, da nas oslobodiš od robovanja đavolu, i obesmrtivši životvoriš nas, Hriste Bože vaskrsenjem Tvojim, Čovekoljupče.[29] — Uznevši se na krst, Hriste Bože, spasao si rod ljudski.[30] Hristos krstom spasava svet kao Bog.[31] Raj, zatvoren grehom čovekovim, otvori se raspetim i vaskrslim Gospodom Hristom. Zato se mi sa verom i nadom molimo: Krstom Tvojim, Spase, otvori se raj, i osuđeni čovek opet uđe u njega, veličajući Tvoju dobrotu.[32] — Krstom Tvojim Hriste, postade jedno stado od Anđela i ljudi, i jedna Crkva — και μία ‘Εκκλησία; nebo i zemlja veseli se; Gospode, slava Tebi.[33]

Sa posebnom bogonadahnutošću slavi se i veliča krst u bogosluženjima ο prazniku Krstovdan, od 13. do 21. septembra. Molitvena misao Crkve bogorečito kazuje bogočovečanske istine o krstu. Prva očigledna krstovdanska istina: Krst — „nepobediva pobeda pobožnosti“, pobeđuje sve demone, sva iskušenja, sve grehe, sva zla, sve smrti. Krst — „vrata raja“; „Njime se smrtnost razori, i uništi sila smrti, i uznesosmo se sa zemlje na nebo“. Krst je: nastavnik slepih, lekar nemoćnih, vaskrsenje svih umrlih; krstom procveta besmrtnost. Krstom biva spasenje i oboženje: zemni se krstom obožiše; đavo bi potpuno smrvljen; krst blagodaću osvećuje one koji ga celivaju, jer je izvor svetinje i svima uzrok oboženja. Krstom se um naš prosvećuje; grleći preslavni krst Gospodnji, mi se prosvećujemo i strasti odgonimo. Hristos krstom posred srca probode đavola, i adskih okova oslobodi sve. Suncezračan je krst Gospodnji, celivajući ga sa verom, duše nam se prosvećuju. Krst je izvor besmrća, izbavljenje celoga sveta. u mnogim molitvama mi se krstu obraćamo kao živom biću, prosto kao nekoj živoj ličnosti. Tako, mi se molimo: Krste svečasni, celivajući te usnama i srcem, mi crpimo osvećenje, zdravlje i spasenje svagda.

Krstovdanska molitvena misao svojom bogočovečanskom sveistinitošću bruji iz Crkve nebom i zemljom: Na krstu Gospod ubi onoga koji je nas ubio, ožive umrtvljene, ukrasi ih, i kao milosrdan udostoji ih živeti na nebesima. Krst: pohvala Bepnix, tvrđava stradalnika, spasitelj svih prepodobnih. Danas, na Krstovdan, krst se uzdiže, i demoni beže; danas se sva tvar oslobodi smrtnosti: jer nam radi krsta zasijaše svi darovi. „Krst je sila i tvrđava Crkve“ I otuda naš molitveni uzlet ka nebu i nadnebesju: „Kpcte Hristov, uzdanico hrišćana, nastavniče zabludelih, pristanište vitlanih burom, pobedo u bitkama, tvrđavo vaseljene, lekaru bolesnih, vaskrsenje mrtvih, pomiluj nas“,

„Znak Sina Čovečijeg“ = Znak Bogočoveka Hrista Znak Crkve Pravoslavne — Krst, na svemu je Bogočovečijem; i svepobedna sila njegova lije se na svu tvar vidljivu i nevidljivu, i čuva je od svega smrtnog, od svega demonskog. od svega zlog, i obogaćuje besmrtnošću, vrlinama, bogočovečnošću. I mi radosno kličemo: „Krst je čuvar cele vaseljene; krst je krasota Crkve; krst je moć vladara; krst je tvrđava vernika; krst je slava anđela i pomor demona“.

Bogočovečanska je istina i stvarnost: Krstom bi potpuno proždrta smrt. Krst je lestvica kojom uzlazimo na nebesa. Krst je savršeno izbavljenje paloga Adama. Usred zemlje Bog je ustrojio spasenje: krst i vaskrsenje. Krst je sveoružje pobožnosti. Krst je pobornik pravednih i spasitelj prepodobnih. Hristos kao Bog krstom spasava rod ljudski. u krstu je zanavek vaskrsenje svetu. Krst Gospodnji jeste vaskrsenje svih. Krst se uzdiže, i demoni se razgone; razbojnik otvara vrata Edema; smrt se umrtvljuje, i sada je ona pusta. — I onda ovaj molitveni vapaj: Umrtvivši strasti tela i duha, postarajmo se uzdignuti se krstom od zemaljskog u nebesko, saraspevši se Gospodu Hristu.

Nema sumnje, krst i vaskrsenje sačinjavaju dvojednu stvarnost, dvojednu istinu, dvojednu silu Spasovog Bogočovečanskog domostroja spasenja, Bogočovečanskog domostroja oboženja. I zato svetoliturgiski ispovedamo i blagodarimo: Videvši vaskrsenje Hristovo, poklonimo se svetome Gospodu Isusu, jedinome Bezgrešnome. Krstu Tvome klanjamo se, Hriste, i sveto vaskrsenje Tvoje pevamo i slavimo, jer si Ti Bog naš, i osim Tebe drugoga ne znamo, ime Tvoje imenujemo. Hodite svi verni, poklonimo se svetom vaskrsenju Hristovom. Jer, gle, kroz krst dođe radost celome svetu. Uvek blagosiljajući Gospoda, pevajmo vaskrsenje Njegovo; jer radi nas, pretrpevši krst, smrću smrt razruši.

Opet i opet: Krstu Tvome klanjamo se, Gospode, i sveto vaskrsenje Tvoje slavimo.[34]

 


NAPOMENE:

[1] Tolkovan. na proroka Isaiju, gl. 28, st. 16; Tvoren. Sv. J. Zlatousta, g. VI, kn. I, str. 169. — S. Peterburg, 1900

[2] De fide, IV, 11; Ρ. gr. t. 94, col. 1128.

[3] Comment. in Isai, cap. 11, v. 12; P. gr. t. 30, col. 557 B.

[4] Homil. XI, ; Ρ gr. 1. 151,col. 144 Β.

[5] Sv. Jefrem Sirin, Pjesnopjenie na Roždestvo Hristovo 3; str. 327. — Tvoren. Sv. Jefrema Sirina, čast tret., Moskva 1849.

[6] De fide, IV, 11; Ρ. gr. t. 94, col. 1129 A.

[7] Sv. Zlatoust, Jn. 1 Cor. Homil. 4, 3; P. gr. t. 61, col. 35.

[8] On, Jn Math. Homil. 54, 5; P. gr. t. 58, col. 538

[9] Mt. 24, 30; cp. Otkr. 1, 7.

[10] Β nedjelju četvertuju po Pascje na utrenn, sjedalen. — Sr. Sv. Damaskin, Homil. in Sabbatum sanctum 1; Ρ. cg. t. 96, col. 601 BCD.

[11] Subota, na Gosp. vozvah stihira; Glas 5, Oktoih.

[12] tamo, stihir, vostoč.

[13] tamo, na jutrenju, stihir.

[14] tamo, Nedelja jutro, na Hvaliteh stihire; Glas 5, Oktoih.

[15] Utornik, na povečer., Kanon Presv. Bogorodici, pesma 6; Gl. 5, Oktoih.

[16] Sreda, jutrenje, sjedalni krsta; Glas 5, Oktoih.

[17] tamo.

[18] tamo.

[19] tamo, četvrtak veče, na stihov. stihire; Glas 5, Oktoih.

[20] tamo, Kanon krstu, pesma 1; Glas 5, Oktoih.

[21] tamo, pesma 3.

[22] Nedelja, jutrenje, na hvaliteh stihire; Glas 6, Oktoih.

[23] Utornik, veče, na stihov. stihire; Glas 6, Oktoih.

[24] Sreda, jutrenje, na stihov. stihire krsta; Glas 6, Oktoih.

[25] tropar 7. glasa; Oktoih.

[26] Nedelja, jutrenje, Kanon krstovaskrsan, Pesma 3; Glas 6, Oktoih.

[27] tamo, na hvaliteh stihire; Glas 8, Oktoih.

[28] tamo.

[29] tamo.

[30] Utorak, večernje, na stihov. stihire krsta; Glas 8, Oktoih.

[31] Sreda, jutrenje, sjedalni krsta; Glas 8, Oktoih.

[32] Petak, Jutrenje, Kanon krstu, pesma 4; Glas 8, Oktoih.

[33] Petak druge nedelje po Uskrsu, jutrenje, na hvaliteh stihire.

[34] Ovopoglavlje ο pobožnom poštovanju Časnog krsta čitati u vezi sa onim što je rečeno ο krstu i stradanju Spasovom u drugoj knjizi moje Dogmatike, str. 367—534. Sa ovim dodatkom: krstu su posvećena i dva dana u sedmici: sreda i petak. Pored toga: krstu su posvećeni i mnogi kanoni, stihire, molitve, akatisti.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *