NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA SVIH SVETIH

Presveta Bogorodica u Crkvi

 

Grehom, smrću i đavolom ljudi su se otpadili od Boga i odrodili. No Bog i Gospod Hristos iz bezmernog čovekoljublja postaje čovek, i zanavek ostaje među ljudima kao Bogočovek, kao Crkva. Α Crkva svojim Bogočovečanskim domostrojem spasava ljude od greha, smrti i đavola. Novozavetna je sveblagovest: Crkva je telo Hristovo. I Presveta Bogorodica, rodivši nam Bogočoveka Gospoda Hrista, u stvari je rodila Crkvu, jer je dala telo Crkvi. Tako je Bogorodica u isto vreme Crkvorodica; Bogomati je u isto vreme Crkvomati. Zato sveta molitvena misao Crkve ispoveda i propoveda ovu istinu, ovu sveistinu: Bogorodica je „svesvetla Crkva Božija“[1]. Vasceli Bogočovečanski domostroj spasenja obavlja se Njome i Njenim Božanskim Sinom. Bogomudri Oci crkve blagoveste ο Njoj: Vaistinu svetu Mariju mi s pravom nazivamo Bogorodicom, jer ovo ime sadrži svu tajnu domostroja spasenja — άπαν τό μνοτήριον της οικονομίας[2]. Za molitveno i sveistinito osećanje Pravoslavne Crkve Gospod Hristos i Njegova čudesna Bogomajka su dva nerazdvojna bića. u pravoslavnom saznanju novozavetne vere spasonosni iskupiteljski podvig Gospoda našeg Isusa Hrista nerazdvojan je od Presvete, Prečiste, Preblagoslovene, Preslavne Vladateljke naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije.

Presveta Bogorodica je majka Boga, i otuda majka svega božanskog, svega svetog, svega nebeskog, svega večnog, svega bogočovečnog, svega najboljeg, svega najlepšeg. Od svega dobrog, Ona je najbolja; od svega svetog, Ona je najsvetija; od svega čistog, Ona je najčistija; od svega divnog, Ona je najdivnija; od svega vrlinskog, Ona je najvrlinskija. Ako iko, Ona je u rodu ljudskom, posle Gospoda Hrista, najsavršenija bogočovečanska Svevrlina. Nema sumnje, Ona je najsavršeniji obrazac svega najboljeg. Jer, kad je kroz Nju Bog ušao u svet, u čoveka, kako da kroz Nju ne uđe u čoveka sve što je Božje, sve što je nebesko, sve što je besmrtno, sve što je večno; sve što je evanđelsko, sve što je anđelsko, sve što je blaženo, sve što je rajsko? Zbog toga je Presveta Bogomajčica prečasnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od Serafima. Zbog toga je Ona i — Vladarka Anđela (= Vladičica Angelov).[3]

Neosporno, Presveta Bogomajka je najveća i najbogatija Darodavka roda ljudskog. Dala nam je, rodila nam je Boga kao čoveka, kao Bogočoveka. I sa Njim: Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večno Dobro, Večni Život. I time dala sve što večito treba ljudskom biću u svim svetovima: spasenje, ohristovljenje, obogočovečenje, oboženje, otrojičenje = sve svete tajne i sve svete vrline. Α kroza sve to i u svemu tome: najmilije čudo svih Božjih svetova — čudesnog i svečudesnog Boga i Gospoda, Isusa Hrista Bogočoveka. Zbog svega toga sveistinita je bogonadahnuta blagovest svetog Oca našeg Grigorija. Palame: „Niko ne dolazi κ Bogu sem preko Presvete Bogorodice i od Nje rođenog Posrednika, i ni jedan od darova Božjih ne daje se ni anđelima ni ljudima sem preko Nje… Djeva Mati je neuporedivo veća od svih i od svega: zajedničari Božiji postaju preko Nje — δι αύτης — zajedničari; Nju posle Boga slave oni koji Boga slave. Ona je osnova Proroka, glava Apostola, hrabrost Mučenika, temelj Učitelja, slava zemaljskog, radost nebeskog, ukras svake tvari. Ona je početak i izvor i koren neiskazanih dobara. Ona je vrhunac i savršenstvo svega svetoga —παντός αγίοu κορuφή και τελείwοις[4]. Preko Bogomajke „svetitelji primaju svu njihovu svetost“[5].

Bogovođena misao Svetog Zlatousta, veličajući Presvetu Bogorodicu, blagovesti: Među ljudima se ne može naći niko takav kao što je Bogorodica Marija. Ona je Mati spasenja, jer je rodila Spasitelja.

Bogomudri Ispovednik bogočovečanske istine ο Presvetoj Bogorodici, Sveti Kiril Aleksandrijski, veli da je Ona — „sveta Crkva“.[6] „Sveti Kiril spaja ličnost Presvete Bogorodice sa pojmom Crkve — Crkva se ne može ni zamisliti ni postojati bez Svesvete Majke Spasa Hrista. Presveta Bogorodica je Crkva i Crkva je Presveta Bogorodica. Kada se rekne „Bogorodica“, time se obuhvata sva ideja Crkve, jer se imenom Bogorodica u ličnosti Prisnodjeve Marije izražava sva božanska tajna Ličnosti Isusa Hrista“[7] Da, da, da: bez Presvete Bogorodice nema Bogočoveka = nema Spasitelja = nema Crkve = nema spasenja = nema obogočovečenja — nema otrojičenja. I sav se svet pretvara u najbesmisleniji užas, a čovek — u najstrahovitiji pakao, pakao, pakao.

Presveta Bogorodica je Majka Boga, Majka Bogočoveka, i time Majka Crkve, jer je Majka tela Bogočovekova. Α telo Bogočovekovo je crkva. Po besmrtnoj blagovesti Sv. Kirila Aleksandrijskog: Presvetom Bogorodicom su „utvrđene crkve po celoj vaseljeni“.[8] I uz to još dolazi i ova istina: Bogorodicom se ostvaruje spasenje, jer je Ona: „radionica našeg spasenja.[9] Nema sumnje, Presveta Bogorodica je ono što i Njen Božanski Sin, jer nam je Blagodat rodila, i sama „Blagodatna“ postala.[10]

Ona je prvo Evanđelje Gospoda Hrista ovaploćeno u našem zemaljskom svetu, Evanđelje svesavršeno, vremevečno, bogočovečno. Jer Bogočoveka Hrista rodila, i zauvek Bogorodica ostala. Bogočoveka Hrista, to „večno Evanđelje.“[11] Evanđelje za sve što se čovek zove. Otuda Ona, svečudesna: i jeste Crkva Hristova = telo Hristovo: uvek sva u Bogočoveku, i On — uvek sav u Njoj, Bogorodici. Sve Bogočovekovo pripada prvo, prvenstveno i neposredno Njoj, i preko Nje vasceloj prirodi ljudskoj, čovečanskoj: jer Ona dala čovečansku prirodu Bogočoveku Gospodu Hristu; i preko Nje čovečanstvo je Bogočovekovo. Sve naše, čovečansko i ljudsko, ide ka Gospodu Bogočoveku preko Nje. Ona: svebezgranična Posrednica; i stoga Zastupnica i Spasiteljnica: svo Evanđelje, sva Crkva, i sve sile njihove. Njome se izvršuje spasenje i oboženje svakog člana u Bogočovečanskom telu Crkve. Stoga i molitveni klik ž. Njoj: „Raduj se, ispunjenje Tvorčevog domostroja spasenja!“[12] Nema sumnje, Bogorodicom smo dobili „svesavršeno spasenje.“[13] Vaistinu, Ona nam postade Posrednica svih dobara. u Njoj Bog postade čovek, i čovek Bog —έν ΐαύτΐ] ό Θεόβ utfev άνχίρωποβ και Θeos ό άνθρωποs.[14] Nebesko ime Presvete Bogorodice jeste „Blagodatna“. Njega je od Trisvetog Božanstva doneo Sveti Arhistratig Nebeskih Sila Gavril. To je Njeno Evanđelsko ime. U njemu je sva čovekoljubiva milost Presvete Trojice prema rodu ljudskom. To je nebesko Evanđelje Njeno, Evanđelje večnog smirenja njenog pred ovaploćujućim se Bogom Logosom.[15] Ο Blagovestima u Nju se useli: „sva punoća Božanstva telesno—blagovoljenjem Oca i sadejstvom Svesvetoga Duha.“[16] Uselivši se u Nju, Bog Logos kao milosrdan „sve ljude oboži — άπαντας βροτοϋs θεώσει“.[17] Rađajući Bogočoveka, to najčudesnije čudo zemljino i svih svetova, Presveta Bogorodica postaje zaista jedina Blagovest svih ljudskih bića u svima svetovima, jer postaje „Mati Života“,[18] Mati Večnoga Života, i tako uništava smrt, uništava greh, uništava đavola. Α do Nje, i bez Nje, i oko Nje sve sama smrt, smrt, smrt = greh, greh, greh = đavo, đavo, đavo = pakao, pakao, pakao. Α sa Njom i Kroz Nju u čovečanske svetove je ušao Bog, sa svim Svojim božanskim darovima: Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnim Životom, Večnim Dobrom, Večnim Blaženstvom i ostalim božanskim dobrima i blagovestima. Na Blagovesti Sveti Damaskin blagovesti: Današnji dan je izvor naših praznika, i početak našeg spasenja. Danas je početak i obnovljenje ljudske prirode. Danas je izvršeno uništenje prvorodnog greha. Danas je osvećena naša priroda useljenjem u nju Tvorca.[19] Kroz sve radosti Svetih Blagovesti bruji besmrtna sveblagovest: „Bog postaje čovek, da čoveka učini Bogom“.[20] Α kroz nju bruje sve evanđelske blagovesti: ohristovljenje, obogočovečenje, otrojičenje, oboženje čoveka.

Sve Hristovo, sve Bogočovekovo počinje sa presvetom Bogorodicom, i obavlja se do kraja Njome u telu Crkve Hristove, telu koje je Bogomati dala Gospodu Hristu, i kojim sve što je Bogočovekovo živi u čovečanskim i svima svetovima Božjim. Sva tajna vascele Blagovesti jeste Bogočovek. Vaistinu, On je jedina Sveblagovest svima bićima u svim svetovima: a sa Njim i zbog Njega, i Presveta Bogoro dica je Sveblagovest, jer nam je rodila Njega — Sveblagovesnika. Bogočovečanski domostroj spasenja ostvaruje se u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove — kakva blagovest! sveto krštenje — kakva blagovest! sveto Pričešće — kakva blagovest! sveta ispovest — kakva blagovest! sveta ljubav — kakva blagovest! sveta molitva — kakva blagovest! svaka sveta tajna — kakva blagovest! svaka sveta vrlina — kakva blagovest! Evanđelje Spasovo — kakva blagovest! Sam Gospod Hristos Bogočovek — kakva Sveblagovest! Presveta Bogorodica koja nam je Njega rodila — kakva Sveblagovest! Sveta Crkva Božija — kakva Sveblagovest! jer se njome osvećujemo, ohristovljujemo, obogočovečujemo, otrojičujemo, obožujemo, doživljujući kao svoje ono što oko ljudsko ne vide, i uho ne ču, i srce ne nasluti.[21]

Nije nazvan „Blagovesti“ ni Božić, ni Uskrs, ni Bogojavljenje, ni Preobraženje, već Blagoveštenje. Zašto? Kazuje nam crkvena pesma: „Večna tajna otkriva se danas: Bog postaje čovek, da čoveka učini Bogom.“[22] Blagovest: ovaploćenje Boga, — to prva polovina; a druga: oboženje čoveka pomoću Bogočoveka. Time je najkraće izražen smisao sveta, zemlje i neba, čoveka i čovečanstva. u tome je celokupno Evanđelje Bogočovekovo: očovečenje Boga i oboženje čoveka. Da li je opravdana i posvedočena ova Blagovest? Jeste. Jer Bogočovek sve to izvršio, ostvario: On Sam postao čovek; a ljudi se obožuju postajući sastavni delovi Njegovog tela — Crkve. Το znači: živeći u Crkvi, čovek postepeno, pomoću svetih tajni i svetih vrlina, potiskuje iz sebe sve što je grešno, smrtno, prolazno, a unosi ono što je sveto, besmrtno, božansko. U stvari, postepeno se obožuje; postaje učesnik u Božjoj prirodi pomoću vrlina.[23] Po bogonosnim Ocima: ljudi postaju „Bogovi po blagodati“, dok je Gospod Hristos jedini — Bog po prirodi.

Posle Gospoda Hrista — Sveblagovesti, prva Blagovest, prva sveblagovest? Presveta Bogorodica. Jer Ona u potpunosti ostvarila Evanđelje Hristovo: i zato jedina bezgrešna u rodu ljudskome posle Jedino Bezgrešnog. Iako rođena sa prvorodnim grehom, Ona je bila slobodna od svakog ličnog greha svojim vrlinskim životom i slobodnom voljom. Α to postala svojom nadheruvimskom čistotom, svetošću, bezgrešnošću. Zato Ona posle Boga — najbožanstvenije, najčistije, najsvetije, najmilostivije, najsavršenije biće. Otuda Blagovesti njen svepraznik. Njome Bog, postavši čovek, preneo je u naš zemaljski svet sva božanska savršenstva, sve božanske istine, sve božanske stvarnosti, te je Ona nesravnjeno uzvišenija od Heruvima i slavnija od Serafima. Α Crkva? Ona i Sveblagovest, i sve blagovesti skupa. Jer — Crkva telo Hristovo, a Hristos — glava Crkve. Znači: Sam On Sveblagovest u Crkvi; a sa Njim, i u Njemu, i zbog Njega u Crkvi i — Presveta Bogorodica.

U čovečanski svet greha, smrti i đavola, Presveta Bogorodica je uvela Boga radi spasenja našeg; uvela Boga u vaseljenu na oboženje naše. To je misao, sveta molitvena misao Crkve koja se radosno ponavlja u bogosluženju Rođenja Bogorodice.[24] Sudbina sveta je u rukama dveju žena: Eve i Svete Djeve. Žena je pronašla i greh, i smrt, i đavola; i uvela ih u svet. Najkobniji pronalazač: ona pronašla i bolesti, kroz greh, i trulež. I još? pakao. Jer greh je strahotna sila koja uvodi u pakao. Ali, žena je i spasla svet od greha, smrti i đavola. Koja? Sveta Djeva, rodivši Boga Spasitelja sveta. Ona: Boga rodila, Boga u svet uvela, i zanavek ostavila kao Crkvu. I Crkvom se spasava svet od greha, smrti i đavola. I preobražava u raj. Zato je rođenje Presvete Bogorodice — „radost cele vaseljene“.[25] Kao Mati Boga, Presveta Bogorodica je samim tim i Mati radosti: „danas se rađa Mati radosti“.[26] Bogorodice radi: „mi se obožismo i od smrti bismo izbavljeni“.[27] Presveta Bogorodica je „radost svih svetova“.[28] Ona je „opšta radost Anđela i ljudi“.[29] Danas se na zemlji rodi Božije nebo.[30] Bogorodica se rađa: „i svet se s Njom obnavlja“.[31] Bogorodica je „spasenje svih“.[32]

Bogorodica je „jezgro dogmata Hristovih“,[33] oličenje, i život, i besmrtnost svih evanđelskih istina Hristovih. Zato rođenje Presvete Bogorodice objavi radost celo me svetu: jer iz Nje sinu Sunce Pravde — Hristos Bog naš, i razrušivši prokletstvo dade blagoslov, i uništivši smrt — darova nam život večni.[34]

Radi čega je Bog stvorio ovaj svet? Da bude hram Božji. Α život u njemu? — da bude bogosluženje. Α ljudi u Njemu? — da budu Bogoslužitelji. No ljudi su ovaj svet pretvorili u idolište, u đavolište. Čime? Grehom. Jer grehom se služi đavolu, ne Bogu. Tako je život ljudski od bogosluženja postao đavosluženje, a ljudi: od bogoslužitelja — đavoslužitelji. Gospod Hristos je došao u ovaj svet, radi čega? — Da ga osveti, i od đavolišta pretvori u hram Božji: da ljude preobrazi od đavoslužitelja u bogoslužitelje, i njihov život od đavosluženja u bogosluženje. Α to čovekoljubivi Gospod Hristos čini Crkvom: jer je njome sav svet postao hram Božji, a život po svetom Evanđelju — sav bogosluženje. Najsavršeniji primer toga? Presveta Bogorodica: živela i vaspitavala se u hramu, u crkvi; i sav život njen — neprekidno bogosluženje; danonoćno služenje Bogu: verom, molitvom, postom, ljubavlju, krotošću, smirenošću, trpljenjem, milosrđem i ostalim svetim vrlinama.

Presveta Bogorodica — jedino svesavršeno ljudsko biće posle Bogočoveka Gospoda Hrista. Jer? najpotpunije ovaplotila Boga u sebi. Α ovaplotiti Boga u sebi, to i jeste smisao ljudskog bića; radi toga je čovek i stvoren bogolikim. Stvorena po slici Božjoj, duša je živi lik Božji u čoveku, živa ikona Božja, živi ikonostas Božji u čoveku. u stvari, čovek je stvoren kao živi, hodeći hram Božji, u kome bogolika duša treba neprekidno da služi Bogu. Međutim, čovek je hram bića svog grehom pretvorio u đavoobitalište, jer se kroz grehe đavo uvukao u njega, nastanio u njemu, seo na presto srca njegovog. Tako se svetilište pretvorilo u idolište, to jest u đavolište. Obožavajući grehe i strasti kao idole, čovek je hram duše svoje pretvorio u idoloslužilište, i bezumno unakazio ikonostas bića svog. Bog Logos postao čovek: ušao u čoveka, ovaplotio se, učovečio se, da Boga zacari na prestolu srca ljudskog, da čoveka ponovo načini živim, hodeći hramom Božjim.

Takav prvi, najraskošniji i najsavršeniji hram postala Presveta Bogorodica. Kako? Ovaplotivši, pa onda rodivši Bogočoveka. Sav Bog živeo u Njoj i rodio se od Nje koja je „hram Boga Logosa“ (= Boga Reči). Α taj „sveti hram Boga Reči“, taj živi hram nastao time što Ona odrasla, živela i vaspitala se u hramu Jerusalimskom od svoje treće do dvanaeste godine. Hram: njena kuća, i škola i nebo i zemlja i vasiona, i sva njena večnost. Živeći i vaspitavajući se u hramu Božjem, Ona sama postala živi hram Božji: očistila, osvetila, pripremila Sebi da rodi Boga — Spasitelja sveta. I rodila. u tome njena božanska savršenost i jedinstvenost i nedostižnost. Ona rodila Bogočoveka, da bi On nas načinio hramovima Božjim. Kako? čime? Celokupnim Svojim Bogočovečanskim domostrojem spasenja = Evanđeljem = Crkvom. Živeći u Bogočovečanskom telu Crkve ljudi postaju hram Božji. Zato sveti Apostol i blagovesti hrišćanima: Vi ste hram Boga živoga; tela vaša su hram Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga. Ne znate li da ste vi hram Božji, i Duh Božji živi u vama?[35] Odlika hrama = odlika crkve: neprekidno bogosluženje, neprekidno služenje Bogu. To je hrišćanin, svaki pravi hrišćanin; na prvom mestu najsavršeniji hrišćanin svih svetova — Presveta Bogorodica. Da, da, da: neprekidno služiti Bogu svetim mislima, svetim osećanjima, svetim željama, svetim raspoloženjima, svetim delima, svetim životom. Bogosluženje = vaspitanje. Presveta Djeva došla u hram: „vospitatisja vo Svjataja svjatih“ (= vaspitati se u Svetinji nad svetima), vospitatisja božestvennoju blagodatiju“ (= vaspitati se božanskom blagodaću).

Vreme i prostor su kategorije, sastavni delovi Crkve kao Bogočovečanskog tela Hristovog, ali to su isto i večnost i nadvremenost. Kroz Bogočoveka i Bogočovekom i jedno i drugo se osvećuje, obnavlja, jer Crkva je „smestilište Boga“.[36] Kao milosrdan i Jedini, vaistinu Jedini Čovekoljubac, Gospod Hristos je Presvetom Bogorodicom „izvršio Svoj neiskazani i strašni domostroj spasenja“.[37]Zato molitvena misao Crkve kliče Presvetoj Bogorodici, kao Onoj kojom je izvršen Bogočovečanski domostroj spasenja: „Ti si, Bogomati, jedina obnovila prirodu i vreme.“[38] I opet: „Tobom se obnavlja i priroda i vreme.“[39]

Presveta Bogomajka, prvi i najsavršeniji hrišćanin, prešla je sav Spasiteljev bogočovečanski put spasenja, put ohristovljenja, od ovaploćenja do Vaskrsenja i Vaznesenja. Sav njen život na zemlji bio je bogoživot. Ona je prva, i to na najsavršeniji i najpotpuniji način, doživela Spasitelja kao spasenje, kao ohristovljenje, kao oboženje, kao otrojičenje. Jer spasenje nije ništa drugo nego doživljavanje Spasitelja pomoću svetih tajni i svetih vrlina. Svetopredanjska bogočovečanska istina Crkve ο Presvetoj Bogorodici ukratko je ovo: kao Adamov potomak, rođena sa prvorodnim grehom, Ona je bila podložna zakonu smrti, ali je kao bezgrešna i Presveta Bogomajka vaskrsnuta Njenim Božanskim vaskrslim Sinom i uznesena u slavi iznad Heruvima i Serafima i pocađena na presto iznad Svetih Nebeskih Sila.

U Svetom Predanju smrt Bogomajke naziva se Uspenije. To znači: usnuće, zasnuće, počinak, spavanje smrt; od glagola κοιμάw zaspati, uspavati, umiriti, spavati, počivati, umreti. Smrt tela kao usnuće tela, kao san tela, kao zaspalost tela, to je blagovest i stvarnost, koju je jedino Bogočovek Hristos doneo svetu.[40] Usnuće Presvete Bogorodice još se naziva „božansko preseljenje, premeštaj — θεία μετάσταόις“, „živonosna smrt.“[41] Presveto telo Njeno uznosi se ka Jedinorodnom i ljubljenom Sinu Njenom i Bogu.[42] Svešteno Uspenije Presvete Bogorodice ne nazivamo smrću već preseljenjem ka Gospodu.[43] Umrlo telo Presvete Bogomajke predaje se grobu, a posle tri dana se uznosi na nebo.[44] Sveti Damaskin blagovesti: Presveto telo Bogomatere polaže se u preslavni grob; i iz njega posle tri dana vaskrsava i uznosi se na nebo.[45] Mati Božija je uzvišenija od Anđelskih Sila; Ona je „radionica spasenja našeg“.[46] Gospod Hristos je Bogorodicom izvršio Bogočovečanski domostroj spasenja.[47] Stoga: ništa milije od Majke Božije.[48]

Po osobitom promislu Božjem jedan od Apostola, Sveti Toma, ne bi prisutan na preslavnom pogrebenju tela Prečiste Bogorodice, nego tek trećeg dana stiže u Getsimaniju. Sveti apostol Toma silno žaljaše i tugovaše što se ne udostoji, kao ostali sveti Apostoli, poslednjeg blagoslova i celiva Prečiste Bogomatere; isto tako on mnogo plakaše i zato što jedini on ne vide božansku slavu divnih tajana i dela Božjih, javljenih u vreme Uspenija i svečanog pogrebenja Bogomatere. Sveti Apostoli, sažalivši se na Njega, rešiše da otvore grob, da bi Sveti Toma video makar mrtvo telo Preblagoslovene Bogorodice, poklonio mu se i celivao ga, i time olakšao svoju tugu i ublažio svoju žalost. No kada sveti Apostoli odvališe kamen i otvoriše grob, njih spopade užas: jer videše grob prazan, u njemu ne beše tela Bogomaterina već samo pogrebne stvari, iz kojih izlazaše divan miomiris. Sveti Apostoli stajahu začuđeni, i behu u nedoumici šta to znači. I celivavši sa suzama i pobožnošću časnu plaštanicu što beše ostala u grobu, oni se zajedno moliše Gospodu da im otkrije šta je sa prečistim telom Presvete Bogorodice.

Predveče sveti Apostoli sedoše da se malo potkrepe hranom. Α u njih beše za vreme trpeze ovakav običaj: oni ostavljahu jedno mesto prazno, i stavljahu na njega parče hleba u Hristovu čast, i kao Njegov deo. Α pο završetku trpeze, uznoseći blagodarnost, oni uzimahu spomenuto parče hleba, zvano Gospodnji deo, podizahu ga uvis slaveći veliko ime Presvete Trojice, i završavahu molitvom, govoreći: „Gospode Isuse Hriste, pomaži nam“! I onda jeđahu to parče kao Gospodnji blagoslov. Tako postupahu sveti Apostoli ne samo kada bivahu zajedno, nego i svaki kada je bivao sam. Α sada u Getsimaniji za vreme trpeze oni ni ο čemu ne mišljahu i ne razgovarahu nego jedino ο tome, kako se ne nađe u grobu prečisto telo Bogomatere. I gle, kada po završetku trpeze sveti Apostoli ustadoše i stadoše po običaju podizati uvis parče hleba ostavljeno u čast Gospoda i slaviti Presvetu Trojicu, oni iznenada čuše angelsko pojanje. Podigavši oči, oni ugledaše na vazduhu Prečistu Mater Božiju živu, okruženu mnoštvom Anđela. Ona sijaše neiskazanom slavom i reče im: „Radujte se, jer sam s vama u sve dane“. Α sveti Apostoli, ispunivši se radosti, umesto uobičajenog „Gospode Isuse Hriste, pomaži nam“, uskliknuše: „Presveta Bogorodice, pomaži nam!“

Od toga vremena sveti Apostoli se sami uveriše, i svu Crkvu uveriše u to, da Prečista Mater Božija bi u treći dan posle pogrebenja vaskrsnuta od Sina i Boga svog, i sa telom uzeta u nebo.

Svetoopredanjska molitvena misao Crkve ushićeno kruži oko svete istine ο vaskrsenju pogrebenog tela Presvete Bogomatere i ο njenom vaznesenju na nebo i ο sedenju njenom na prestolu neiskazane slave Božije. Tako se najpre i najpotpunije i najsavršenije produžuje Bogočovečanski život Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista u bezgrešnoj i Presvetoj Bogomateri, pa onda i u svakom hrišćaninu po meri njegove vere, i njegovog ohristovljenja svetim tajnama i svetim vrlinama u Bogočovečanskom telu Crkve.

Bogoomolitvljeni um Crkve blagovesti: Pogrebeno telo Presvete Bogorodice, Sin Njen i Spas duša naših Isus uzvisivši uzvede na nebesa.[49] Sveti Apostoli sabravši se, s radošću nošahu u vrt Getsimanski časno telo blagoslovene Bogorodice.[50] Za osećanje i saznanje Crkve vaskrsnuto telo Presvete Bogorodice uzlazi na nebo; ono je „nebošestvenoe telo“.[51] Čudesna Bogomajka, umrevši, sa Sinom vaskrsava i večnuje.[52] Grob i umrlost ne zadržaše Bogorodicu, nedremljivu u molitvama.[53] Kao Sin, ukazujući Materi poštovanje, Gospod Hristos sačuva u grobu telo Njeno netruležnim, i saproslavi božanskim preseljenjem.[54] Predavši svetu dušu svoju u ruke Sina svog i Boga, Presveta Bogomati ni telo svoje ne ostavi u grobu, jer posle smrti pređe k Životu.[55] Česno telo Svebesprekorne Bogomajke preseli se iz smrti u raj.[56] Umrevši, Presveta Bogomati sa Sinom vaskrsava iz mrtvih i večnuje.[57] Svečudesna Bogorodica, to zemno nebo, nastanjuje se u nebeskom i neprolaznom naselju.[58] Časno telo Presvete Bogomajke preseli se iz groba u raj.[59]

Bogomisaoni pesnik, Sveti Jefrem Sirin, u molitvenoj raspevanosti svoje hristočežnjive duše, kazuje nam divne istine, večne istine ο Presvetoj Bogomajci. On oseća kako se u Njoj tajanstveno preobražava vreme u večnost kroz bogočovečnost; i kako se zemlja preobražava u nebo; i, što je najvažnije, kako se u Njoj čovek preobražava u „Boga po blagodati“. On bogonadahnuto blagovesti:

Presveta Vladarko Bogorodice, samo si Ti jedina postala obitelj svekolike blagodati Svesvetoga Duha… Vladičice Bogorodice, Ti si jedina previsoko uzdignuta iznad cele zemlje; i mi Te, Bogonevesto, sa verom blagosiljamo, sa ljubavlju veličamo, sa strahom Ti se klanjamo, jer si Ti počast nad počastima, visina nad visinama… Pred Rođenim od Tebe Ti imaš veliku slobodu, kakvu niko drugi nema. Ti sve možeš kao Mati Božija, i ništa nemoguće nema za Tebe, samo ako Ti uzaželiš… Potstakni misao moju na pokajanje i rukovodi me na putu spasenja. Stupivši na njega, neka Tebe imam za saputnicu, da bih se uz Tvoju pomoć spasao… Nema mi druge nade, nema mi drugog pribežišta osim Tebe, jedina uteho moja, radosti duše moje, izbavljenje od tuge, otkupljenje iz ropstva, oboženje smrtnih, preporode palih, obnovljenje duše moje i tela, lučezarni svetioniče pomračene duše moje, prekide ridanja mojih, promeno sudbine moje. u Tebe je sva nada: ne lišavaj nas Tvoga posredovanja, nego pomagaj i zakriljuj nas! Molbe Tvoje prijatne su Sinu Tvome, jer Onaj koji je blagovoleo uzeti na sebe obličje sluge, izobiluje milošću Svojom prema Tebi koja si Mu poslužila rodivši Ga na neiskazan način. On se raduje posredovanjima Tvojim, i smatrajući slavu Tvoju za svoju sopstvenu, On im rado izlazi u susret… Nalazim se u neopisivoj teškoći; neizbežna opasnost preti mi odasvud; misao i reč presušuju. Moćna Majko Svemogućeg i živog Boga, pruži ruku pomoći meni lišenom pomoći, i podigni dušu moju rekavši joj: „Ja sam tvoje spasenje“!… Djevo Vladateljko, Bogorodice, rodivši Tvorca i Vladatelja svega vidljivog i nevidljivog, jednog iz Trojice, Boga i čoveka, Ti si postala Obitalište Božanstva, smestište svetinje i blagodati, u kome je blagovoljenjem Boga Oca i sadejstvom Svetoga Duha telesno obitavala punoća Božanstva; Ti imaš preimućstvo pred svakim stvorenjem; Ti si slava i uteha i veselje Anđela, carski venac Apostola i Proroka, nadprirodno junaštvo Mučenika, čast i slava Prepodobnika, pobornici u podvizima i podateljka pobeda, nepogrešiva putevoditeljka, nastavnica molitvenog tihovanja, vrata otkrivenja i duhovnih tajni, izvor svetlosti, dveri večnoga života, nepresušna reka milosrđa, neiscrpno more darova i čudesa… Svesveta Vladateljko Bogomajko, preko Tebe poznasmo mi Sina Božja, preko Tebe se javi usred nas Gospod Sila, i udostojismo se svetog Tela i Krvi Njegove… Presveta Vladičice Bogorodice, Ti si blagodatna Bogoroditeljka, bogoblagodatna Bogomajka, smestište Božanstva; ognjeliki presto Jedinorodnog Sina besmrtnog i nevidljivog Oca; Svebesprekorna, Sveprečista, Svehvalna, Sveblažena, Sveneprikosnovena, Svečasna, Sveuvažena, Sveblagoslovena, Sveželjena Djeva dušom, umom i telom; tron Cara koji sedi na heruvimima; nebeska vrata, kroz koja mi uzlazimo na nebo; Bogonevesta preko koje nam dođe pomirenje sa Bogom; neshvatljivo čudo, neobjašnjiva vest, obelodanjenje sakrivene tajne Božije, neodoljivo posredništvo, moćna zaštita, živonosni izvor, neiscrpno more božanskih darova; visina koja nadvišuje Nebeske Sile; dubina tajnih misli nedostupna ispitivanju; posle Trojice opšta svih Vladateljka; posle Utešitelja opšta svih Utešiteljka; posle Posrednika opšta Posrednica za sav svet; kolesnica mislenog Sunca — istinite svetlosti koja obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet;[60] nositeljka Onoga koji rečju Svojom nosi sve; odeća Onoga koji se oblači u svetlost kao u haljinu; most vaseljene koji nas izvodi ka nadsvetnom nebu; neuporedivo viša i slavnija od heruvima i serafima; ukras anđela, spasenje ljudi; Majka i sluškinja Nezalazne Zvezde; bezdan neobjašnjivog čovekoljublja Božjeg; čvrst oslonac prave vere; istinska loza vinogradna koja je rodila Plod života; munja koja obasjava duše; sigurnost onih što borave na visini; preporod palih, podstrek lenjih, krepost onih koji bde, jednomislije Crkve, mir vaseljene, čvrstina Podvižnika, radost Mučenika… Ti si ispunila svet dobročinstvima. Ti otireš svaku suzu sa lica zemlje. Ti si obradovala nebeske i spasla zemne. Ti si umilostivila Tvorca, priklonila anđele, uzvisila čovečanstvo. Ti si pomirila gornje i donje. Ti si sve promenila na bolje, sve preobrazila u najsavršenije. u Tebi mi imamo nelažni priznak našeg vaskrsenja; nadamo se Tobom dostići u Carstvo nebesko. Ti si nam otkrila prelaz u raj; Ti si nam olakšala uzlaz na nebo; Ti si nas učinila svojima Sinu i Bogu Tvom. Preko Tebe je, Prečista, od Adama do svršetka veka bila, jeste i biće slava i čast Apostola, Proroka Mučenika, Pravednika i zbog Tebe se, Blagodatna raduje sva tvar, Tebe radi blagosiljajući Jednoga u Trojici Boga kroza sve vekove.[61]

Molitveno i smirenoumno uronjen u preveliku tajnu ovaploćenog Boga, Sveti Teodor Studit Ispovednik, bogorečito nam kazuje istine ο Presvetoj Bogomajci, koja je ostvarenjem te tajne u zemaljskom svetu postala najsvetije, najuzvišenije, najsavršenije, najveće i najvažnije posle Boga biće u svim vidljivim i nevidljivim svetovima. Veran svima istinama bogočovečanske vere, on bogonadahnuto svedoči ο pogrebenju, ο vaskrsenju, i preseljenju na nebo Presvete Bogorodice i ο Njenoj svespasonosnoj neposrednoj delatnosti u bogočovečanskom telu Crkve Hristove. Veran evanđelskim istinama on bogomudro blagovesti u svojoj „Pohvalnoj reči na praznik Uspenija Presvete Bogorodice“:

Obučeni u odeću vrlina, praznujmo praznik pogrebenja i preseljenja na nebo Presvete Bogorodice. Danas zemno nebo, obučeno u odeću besmrtnosti, uznosi se ka boljem, večnom obitalištu. Sada Bogorodica, sklopivši svoje telesne oči, donosi nam velika i blistava, nikada nezalazeća svetila: bdenje i molitveno posredovanje za svet pred licem Božjim. Sada, postavši besmrtna, Ona podiže ruke svoje ka Gospodu za svu vaseljenu. Uzletevši gore, čista Golubica ne prestaje štititi nas dole. Otišavši telom, Ona je s nama duhom; uzvedena na nebo, ona odgoni demone, jer je molitvena zastupnica pred Bogom. u starini smrt se zacari preko pramatere Eve, dotakavši se blažene Kćeri njezine, ona je umrtvljena, pošto je pobeđena onim od čega je dobila silu. Sveta Djeva je usnula; velim „usnula“ a ne „umrla“, jer prenesena na nebo, Ona nije prestala štititi rod ljudski. Kakvim ćemo rečima iskazati Tvoju tajnu? Um ce koleba, jezik je slab, jer je tajna slavna, visoka i prevazilazi svaki um. Ona nema ništa slično sebi, da bismo je mogli objasniti ma čim našim. Sve Tvoje je iznad nas. Ti si izmenila prirodu neiskazanim rođenjem Tvojim: je li ko ikad čuo da bi Djeva besemeno začela? O, čuda! Majka koja rađa u isto vreme je čedna Djeva, zato što je Onaj koji se od Nje rađa — Bog. Sama ta činjenica razlikuje se od svega drugog. Ti s pravom imaš u životvornom usnuću — besmrtnost duše i tela… Je li iko ikada znao za takvo preseljenje kakvog se udostojila Mati Gospoda? I to je sasvim pravično: jer ko je iznad One koja je iznad svih? Zaprepašćenje obuzima duh moj kada razmišlja o veličini ishoda Tvog — o, Djevo! Divi se um moj rasuđujući ο čudesnom usnuću Tvom; jezik se moj zavezuje kada govori ο tajanstvu Vaskrsenju Tvog. I stvarno, ko će dostojno ispričati sva čudesa Tvoja? Kakav će visoki um iskazati, kakav krasnorečivi jezik opisati vrednosti i dela Tvoja, izložiti i prikazati tajanstva, slave, praznike, hvale? Svaki jezik malaksava i obamire da to učini. Jer Ti prevazilaziš, nesravnjivo previšavaš veličinom Svojom svaki najviši deo neba, sijanjem svetlosti — svetlost sunca, zaslugama — veličanstvenost Anđela, i sve Bestelesne Umne Sile.[62]

Molitveno — blagodatno pogružen u tajne Bogočovečanskog domostroja spasenja Crkve Hristove, Sveti Simeon Novi Bogoslov otkriva nam tajnu delatnosti Presvete Bogorodice i Njenu nezamenljivost u spasenju roda ljudskog. On blagovesti:

Bog Otac načini svadbu Sinu Svome. Na koji način? On posla s nebeske visine jednog od slugu Svojih, Arhangela Gavrila, da rekne Djevi: Raduj se! — Arhangel je odmah sišao na zemlju i postao služitelj tajne govoreći Djevi: Raduj se, blagodatna, Gospod je s Tobom! — I sa ovom rečju uđe u utrobu Djeve sav ipostasni, jednosušni i savečni Bog Logos (= Bog Reč), i preko silaska i sadejstva jednosušnog Mu Duha primi telo od svete i čiste krvi Njene, postavši savršen čovek sa telom i dušom. Kakvo neiskazano sjedinjenje! Kakav tajanstveni brak Božji! Tako bi ostvaren savez Boga sa ljudima: On primi telo i podari Božanstvo. Sam nadsuštastveni i nadprirodni Bog sjedini se nesliveno s truležnom i bednom prirodom i bićem našim ljudskim. Zače dakle Djeva, i čudesno rodi u dvema prirodama, Božanstvu i čovečanstvu, jednog Sina, savršenog Boga i savršenog čoveka, Gospoda našeg Isusa Hrista. No rukovođeni rečima Svetog Evanđelja možemo pri ovome reći nešto što tajanstveno — biva sa svima sinovima svetlosti. Dakle, isto takav brak biva i sa svakim vernim sinom dana: Bog se i s nama sjedinjuje prečistim i presvetim brakom i proizvodi u nama neku tajnu — μγότήριον, — veću od svake ljudske sile. Α šta je to što Bog proizvodi u nama? Evo šta. Kao što se Sin Božji i Bog, ušavši u utrobu Presvete Djeve, i primivši od Nje čovečansku prirodu, i postavši čovek, rodi od Nje kao savršen čovek i savršen Bog, pritom On jedan i isti i Bog i čovek nesliveno. Tako i mi ljudi, čim poverujemo u Sina Božjeg i Sina Prisnodjeve i Bogorodice Marije, i verujući primamo sa verom u srca svoja reč ο tome i to ispovedamo ustima, i pri tome se od sve duše kajemo za sve pređašnje grehe svoje, odmah onaj Bog Logos Očev ulazi i u nas, kao i u utrobu Prisnodjeve: mi primamo Njega, i On biva u nama kao seme. Slušajući ο ovoj strašnoj tajni, užasavaj se, ali primi reč ο tome sa verom i ubeđenjem. Tako i mi začinjemo Njega, ne telesno, kao što Ga je začela Djeva i Bogorodica Marija, nego duhovno — pa ipak suštastveno I mi imamo u dušama svojim Onog istog koga je začela i Presveta Djeva. Mi se u Sina Božjeg oblačimo blagodaću Svetoga Duha, koga imamo u srcima svojim. I mi kada verujemo od sve duše i kajemo se sveskrušeno, začinjemo u srcima svojim Boga Logosa, kao Djeva, imajući i mi duše naše devstvenima i čistima. I kao što oganj Božanstva nije opekao Presvetu Djevu, jer je bila svebesprekorna — ύπεράμωμος, — tako i nas ne opaljuje taj oganj kada imamo srca čista i besprekorna, nego se on u nama pretvara u nebesku rosu, u izvor vode žive, u potok života večnoga. Α da mi primamo nepokriveni oganj Božanstva, ο tome govori sam Gospod: Ja dođoh da bacim oganj na zemlju.[63] Α taj oganj jeste jednosušni po Božanstvu Duh Sveti, sa kojim zajedno ulazi u nas i sozercava se i Sin sa Ocem. No pošto se Sin Božji i Bog već ovaplotio jednom, i na neiskazan i naduman način rodio od Nje telesno, i Njemu je nemoguće da se ponovo ovaploti, to šta On radi? On to samo besprekorno telo, koje je primio od Prečiste Marije Bogorodice, i u kome se rodio od Nje, daje u svetoj tajni Pričešća, i jedući Ga mi imamo unutra u nama, ako se dostojno pričešćujemo, vascelog ovaploćenog Boga i Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg i Sina Djeve, svebesprekorne Marije, koji sedi s desne strane Boga i Oca, a po vlastitoj reči Njegovoj: Koji jede moje telo i pije moju krv obitava u meni i ja u njemu.[64] I obitavajući u nama, On ne proizlazi od nas, niti se rađa telesno od nas, niti je u nama kao dete u utrobi, kao što je bio u Presvetoj Bogorodici. On je bestelesno u telu, i sjedinjuje se na neopisiv način sa našim bićem i prirodom, i nas obogotvoruje — θεοποιεί, pošto mi postajemo sutelesnici Njegovi, telo od tela Njegovog i kost od kostiju Njegovih.

Sveti Bogoslov nastavlja: u samoj stvari Majka Gospoda Hrista jeste Presveta Bogorodica, jer je Njega rodila ovaploćenog na neiskazan način. Α svetitelji svi začinju i imaju Njega u dušama svojim po blagodati — κατύ χάριν. Od Svebesprekorne Matere Svoje Gospod je pozajmio prečisto telo, a Njoj podario Božanstvo u zamenu za telo koje Mu je Ona dala. Α od Svetitelja On ne pozajmljuje telo, nego im daje Svoje vlastito oboženo telo. Od Bogorodice neizrecivo se rodio Sin Božji; a od Njega su se rodili, i pađaju ce, svi Sveti. Pošto se Gospod Hristos prvi rodio u Svetome Duhu od Presvete Bogorodice, a od Njega svi Sveti, to Mati Božija jeste Mati svih Svetih, Gospođa, Carica i Vladarka, a svi Sveti su sluge, sluge Matere Božije. Razume se, i Svetitelji su Njeni sinovi, jer se pričešćuju prečistim telom Sina Njenog. Ovo je sušta istina, jer telo Gospodnje jeste telo Bogorodice. I kada se mi pričešćujemo ovog tela Gospodnjeg, oboženog, mi ispovedamo i verujemo da se pričešćujemo života večnoga. Tako su Svetitelji srodnici Bogorodice sa tri razloga: prvo, oni imaju od iste zemlje telo, i od istog udahnuća Bo žijeg dušu; drugo, Svetitelji se pričešćuju telom, koje je Hristos primio od Nje; treće, svaki Svetitelj osvećenjem i blagodaću Duha Svetoga, koji silazi na njih, prima i ima u Sebi Boga svesvega, kao što je Presveta Bogorodica primila i imala u Sebi samoj. Jer iako Ga je Ona rodila telesno, nema sumnje da je Ona imala Njega i duhovno u Sebi; ima Ga i sada i svatda neodvojivog od Nje —άχwριότον.[65]

Ravnoapostolni vladika Žički Nikolaj (+1956), zlatoustovski rečito, kazuje nam, poput svetih pesnika Pravoslavne Crkve, besmrtne istine ο najdragocenijem čudu roda ljudskog posle Gospoda Hrista — Presvetoj Bogomajci, u svojoj bogonadahnutoj pesmi:

 

„CARICA TIŠINE“

 

Tiho i pretiho Ti zemljom hođaše,

Nečujno u svetu život provođaše

Dišući molitvom i noću i danju

Sanjajući večnost u snu i spavanju,

Tiša i od rose što svanuće vlaži,

Od sunčanih zraka hod Ti beše blaži,

Mirnija od letnje plavetne visine,

Bogata carice, carice tišine!

Ulepšaj mi dušu vedrom Ti tišinom,

Pokaži mi nebo s Tvojim carem Sinom!

 

Nema takve bure koje se Ti bojiš,

K’o zvezdani prostor nad burama stojiš,

Raskoš zvezda skriva zemna olujina

Otkriva je svetlost i vedra tišina.

I tišina Tvoja raskoš neba javlja,

Tišina Te, Devo, vidi i proslavlja.

Ti nečujno raste k’o planinska trava,

Bezglasna, bezšumna, k’o visina plava,

Bezglasna, bezšumna, k’o morska dubina, —

Carice tišine, mladost bez godina.

 

O, ko drugi može rodit Božjeg Sina

Osim takva zdrava, carstvena tišina?

O, ko drugi može meni mira dati

Sem Tebe, carice, reko blagodati?

Bura se ne bojiš, posred bura hodiš,

Kadifenom rukom brodolomne vodiš.

Greha se ne bojiš, u kal greha shodiš,

Tiho kao večnost besne strasti krstiš.

Carice tišine, poseti nas žurno

I tišinom Tvojom stišaj srce burno![66]

 

Presveta Bogorodica — najmilije čudo svih svetova, i samoga Boga: najsvetija, najdivnija, najraskošnija, najčudesnija svetotajna Božija. Ona nam dala Ono što je „jedino potrebno“ svima ljudskim bićima i svima stvorenjima u svima svetovima:[67] dala nam Bogočoveka Gospoda Hrista, Jedinog Istinskog Boga i Jedinog Istinskog čoveka. Sa Njim Ona nam je dala Crkvu koja je telo Njegovo, jer je Ona dala telo Gospodu. Otuda On — sav u Njoj, sav od Nje po čovečanstvu; i uvek tako, i u Crkvi Njegovoj uvek tako. Sa Crkvom, telom Njegovim, Ona nam je dala: i spasenje, i oboženje, i Život Večni, i Istinu Večnu, i Evanđelje Večno, i ohristovljenje, i obogočovečenje, i otrojičenje. Jer mi telom Crkve, koje Gospod Hristos ima od Nje, uzlazimo Ocu kroz Duha Svetoga. Da, sav Bogočovečanski domostroj spasenja doživljuje se u Bogočovečanskom telu Crkve Hristove.

U samoj stvari, spasenje i nije drugo do podvig ucrkovljenja i ocrkovljenja kroz svete tajne i svete vrline: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. u Bogomajci je svaka vrlina savršena vrlina, jer je Boga rodila, od koga je i u kome je svaka vrlina u svome savršenstvu. Tako je i u Presvetoj svaka vrlina u svome savršenstvu, po prvi put Njome u rodu ljudskom. Po prvi put posle Hrista, i to radi Hrista, zbog Hrista i Hristom. Vaistinu, u Crkvi ništa ne biva bez blagodati Presvete Bogomajke, jer je Ona rodila telo Crkve. I presveta tajna nad tajnama — Sveto Pričešće doživljuje se Presvetom Bogomajkom. Stoga molitvena misao Crkve upućuje Presvetoj Bogomajci ove zahvalne reči: „Tebe radi Gospod sila bi s nama, i Tobom poznasmo Sina Božijeg i udostojismo sve svetog Tela Njegovog i Prečiste Krvi Njegove.“[68] Α hristoljubiva duša Svetog Jefrema Sirina ovoj blagovesti dodaje svoj hristočežnjivi klik: „Primi od nas smirenih slugu Tvojih dare koji jedino Tebi dolikuju, Svesveta Vladateljko Bogomajko, koja si izabrana iz svih naraštaja i koja si se pokazala uzvišenija od svih zemaljskih i nebeskih stvorenja. Preko tebe poznasmo mi Sina Božja; preko Tebe se javi usred nas Gospod sila, i udostojismo se svetog Tela i Krvi Njegove.[69]

Očigledna je istina i stvarnost: Presveta Bogomajka nam je omogućila spasenje, jer je Spasitelja rodila; Ona nam je omogućila oboženje, jer je Boga rodila; Ona nam je omogućila otrojičenje, jer je rodila Jednog od Svete Trojice. Tako je preko Presvete Bogomajke po prvi put ušla „velika radost“ u gorki zemaljski svet smrti, greha i đavola.[70] Ne samo ušla već Crkvom zanavek ostala u svima čovečanskim svetovima, da večnom radošću oradošćuje svako ljudsko biće za veru njegovu u Njenog čudesnog čovekoljubivog Sina, Gospoda Isusa Hrista. Otuda je ne samo Presveta Bogomajčica već i sama ikona Njena, po blagovesti Svetog Serafima Sarovskog: „Radost svih radosti“. Svekoliko iskustvo roda ljudskog neodoljivo svedoči: u čovečanskim svetovima nema istinske radosti bez Presvete Bogomajke. Vaistinu, Ona je jedina istinska i jedina besmrtna radost za ljudska bića izmučena grehom, smrću i đavolom. Da, — Ona: „Radost svih radosti“.

Nema sumnje, Presvetom Bogomajkom se u svima nama, i u svakome od nas, ostvaruje bogočovečanski domostroj spasenja. Njome nam Spas postaje naš, večito naš; i sve Njegovo postaje naše, na svu večnost naše. Α u tome je za ljudsko biće blaženstvo nad blaženstvima i radost nad radostima. u tome i raj, i ohristovljenje, i osvećenje, i preobraženje, i vaskrsenje, i vaznesenje, i spasenje, i obogočovečenje, i otrojičenje, i ocrkovljenje. Zato se pravoslavni hrišćani svesrdno mole Presvetoj Bogomajci ovom sveobuhvatnom molitvom:

O, Presveta Bogorodice, Djevo Gospodarice, uzvišenija od Anđela i Arhanđela, i dragocenija od celokupne tvorevine, veliko udivljenje Anđela; uzvišena propovedi Proroka; sveslavna pohvalo Apostola; divni ukrase Svetitelja; čvrsta tvrđavo Mučenika; spasonosna nastavo monaha; nesustajuće uzdržanje postnika; čistoto i slavo devstvenika; tiho veselje matera; mudrosti i vaspitanje dece; hraniteljko udovica i siročadi; odećo nagih; zdravlje bolesnih; oslobođenje zarobljenih; tišino moreplovaca; tiho pristanište burom vitlanih; neumorna nastavnice zabludelih; udobni prelaze putnika; blagi odmore trudbenika; brza zaštitnice onih u opasnostima; zaklone i utočište tlačenih; nado nadajućih se; pomoćnice oskudnih; nepotrošivo bogatstvo ubogih; svagdašnja uteho ucveljenih; ljubavno smirenje nenaviđenih; spasenje i orođenje s Bogom grešnika; silno utvrđenje svih pravoslavnih; nepobediva zaštito i potporo, — Tobom nam, Vladarko, Nevidljivi postade vidljiv; i Tebi Gospođo, molbu prinosimo mi grešne sluge Tvoje. O, svemilostiva i svečudna Carice umne svetlosti, Ti si nam rodila Cara — Hrista Boga našeg, Životodavca svih; Tebe što je nebesko slavi, i što je zemaljsko hvali. Ume anđelski; zvezdo svetozarna; najsvetija među svetima; carice carica; vladarko svih tvari; Djevice bogolika; nevesto čista; palato Presvetog Duha; ognjeni prestole Cara nevidljivoga; kivote nebeski; nosiljko Reči Božije; kolesnice plamenolika; počivalište živoga Boga; neizrecivi sastave tela Hristova; gnezdo orla nebeskoga; grlice bogoglasna; golubice krotka, tiha i nezlobiva; majko čedoljubiva; bezdno milosti koja rastura oblak gnjeva Božjeg; dubino neizmeriva; tajno neizraziva; čudo nesaznajno; nerukotvorna Crkvo jedinoga Cara svih vekova: kade miomirisni; skerlete skupoceni; porfiro bogotkana; raju duševni; šibljiko živonosnog drveta; cvete prekrasni koji si nam iscvetao nebesku radost; grozde spasenja našeg; čašo Cara nebeskog u kojoj se izmeša od Duha Svetoga vino neiscrpne blagodati; posrednici Zakona; početku istinite vere Hristove; stube nepokolebljivi; pomore jeretika; maču jarosti Božije na bogoprotivnike; strahu đavolima; po bedo u bitkama; istinska čuvarko svih hrišćana, i sigurno spasenje celoga sveta! O, svemilostiva Gospođo, Vladarko Bogorodice, usliši nas koji Ti se molimo, i pokaži milost svoju na ljudima Tvojim; moli Sina svog da se izbavimo od svakog zla; i obitelj našu, i svaku obitelj, i grad i zemlju vernih, i ljude koji pobožno pribegavaju i prizivaju sveto ime Tvoje, — sačuvaj od svake napasti, pogibije, gladi, zemljotresa, poplave, požara, pokolja, najezda tuđinaca, i međusobnog rata, od svake bolesti i od svake bede, da ni bolesti, ni pretnje, ni pomor, niti kakav gnjev Božji ne tamane sluge Tvoje, nego nas čuvaj i spasavaj milošću svojom, Gospođo, koja se moliš za nas; i podaj nam uvek pogodno vreme za napredovanje useva. Pomogni, podigni i pomiluj, svemilostiva Gospodarice, one što su u raznim opasnostima i nevoljama. Opomeni se slugu Tvojih, i ne prezri suze i uzdahe naše; i obnovi nas blagodaću milosti svoje, da bismo se našavši u Tebi pomoćnicu, s blagodarnošću tešili. Sažali se, Gospođo prečista, na nemoćne ljude svoje, nado naša: rasejane saberi, zabludele na pravi put izvedi, otpale od blagočestive otačke vere opet povrati, starost podrži, mladež nauči, decu vaspitaj; i proslavi one koji Tebe slave; naročito pak Crkvu Sina Tvog čuvaj i brani u sve dane. O, milostiva i svemilostiva Carice neba i zemlje, Bogorodice Prisnodjevo, pomiluj sve pravoslavne hrišćane, čuvajući ih pod okriljem milosti svoje; i zaštiti ih česnom rizom svojom, i moli Hrista Boga našeg koji se iz Tebe ovaplotio bez semena, da nas naoruža nebeskom silom protiv tuđinaca i sunarodnika naših koji ustaju na nas i na veru našu pravoslavnu. Spasi i pomiluj, Gospođo, presvetog patrijarha našeg, Sveti Sinod, i preosvećene mitropolite, arhiepiskope i episkope pravoslavne, sveštenike i đakone, i sav klir crkveni, i sve pravoslavne ljude, koji se klanjaju i mole pred česnom ikonom Tvojom; pogledaj na sve nas pogledom milostive pomoći Tvoje; podigni nas iz dubine grehovne, i prosveti oči srca da gledaju na spasenje; milostiva nam budi ovde; i na Strašnom sudu moli za nas Sina Tvog; one sluge Tvoje što su se u pobožnosti prestavili iz ovog života, uvrsti u večnom životu sa Anđelima i Arhanđelima i sa svima Svetima da stanu sa desne strane Sina Tvog i Boga; i molitvom svojom udostoj sve pravoslavne hrišćane da sa Hristom žive i da se u nebeskim naseljima naslađuju radosti anđelske. Jer si Ti, Gospođo, slava nebeskih i nada zemaljskih bića. Ti si naša nada, i zaštitnica svih koji Ti pribegavaju i ištu Tvoju svetu pomoć; Ti si naša usrdna molitvenica pred Sinom Tvojim i Bogom našim; Tvoja materinska molitva može mnogo da utiče na Njega; i po Tvome zastupništvu usuđujemo se pristupati prestolu blagodati presvetih i životvornih Tajni Njegovih, iako smo nedostojni. Stoga, gledajući na ikoni svečasni lik Tvoj i kako na rukama svojim držiš Svedržitelja, mi se grešni radujemo, i sa umiljenjem pripadamo, i s ljubavlju je celivamo, očekujući, Gospođo, da pomoću Tvojih svetih bogoprijatnih molitava dostignemo beskonačni život, i nepostiđeni stanemo na dan Suda s desne strane Sina Tvog i Boga našeg, slaveći Ga zajedno sa bespočetnim Ocem i Presvetim i blagim i životvornim i jednosušnim Duhom kroza sve vekove, amin.[71] [72]


NAPOMENE:

[1] Β sredu utra, Kanon Presv. Bogorodici, pesn 8 (glas 7. Oktoih).

[2] Sv. J. Damaskin, De fide, III, 12; Ρ. igr. t. 94, col. 1029 C.

[3] Nedelja II Časnog posta, na jutrenju, svetilen; Posni Triod.

[4] Homil. 37; Ρ. gr. t. 151, col. 472 CD. 473 A.

[5] tamo; col. 461.A.

[6] Beseda ο Svetoj Bogorodici; R. gr. t. 77, col. 996.

[7] Ep. Dionisije Kozanski, kod Dr. Atanasija Jevtić, Ή Θεοτόκοβ, str. 270, Atina, 1970.

[8] Beseda Protiv Nestorija; Djejan. Vselen. Soborov, tom I, 638, Kazanj, 1889.

[9] Sv. Jovan Damaskin, Beseda treća na Uspenje, 5. Sr. Θεοτόκος str. 220.

[10] Sr. Jn. 1, 17; Lk. 1, 28.

[11] Otkr. 14, 6.

[12] Tropar Vavedenja; 21. novembar.

[13] Bogojavljenje, pripev vtorago Kanona.

[14] Sv. Damaskin kod Jerom. Atanasije, θεοτόκοε. str. 188.

[15] Lk. 1, 26—38.

[16] Večer, stihire samoglasne; Blagovješčenie Presv. Bogorodice.

[17] Kanon Arhangela, pesma 3; Sabor Arhang. Gavrila, 26 mart.

[18] Večer, na Gosp. vozzvah, Slava.

[19] Beseda na Blagovesti; R. gr. t. 96, col. 643 D. 644 C.

[20] Ha hvalite stihire; Blagovješč. Presv. Bogorodice.

[21] 1 Kor. 2, 9.

[22] Na hvaliteh stihire; Blagovješčenije, 25 mart.

[23] Sr. 2 Petr. 1, 3—9.

[24] Večer. na Gosp. vozzv. stihire; Roždestvo Bogorodice, 8 sept.

[25] Na utreni, na stihovn. stihiri; Predprazdnstvo Rožd. Bogorodice, 7. septembar

[26] Na mal. večerni, na stihov. stih.; Roždestvo Presv. Bogor.,8. septembra..

[27] Na velicjej večerni, na Litiji stih.; tamo.

[28] tamo.

[29] Na utreni. svetilen.; Predpraznstvo Roždestva Bogorodice; 7. septembar.

[30] tamo, na utreni, po polijep. sjedalen.

[31] tamo, na velic. večerni, na stihov. stihir.

[32] tamo, na utreni, Kanon, pesn. 3.

[33] Akatist Blagoveštenski.

[34] Tropar Roždestva Presv. Bogorodice.

[35] 2 Kor. 6, 16; 1 Kor. 6, 19; 1 Kor. 3, 16.

[36] na utreni, Kanon, pesn. 7; Blagovješčenie.

[37] Večer, na Gosp, vozzv. stihir.; Položenije čest. Presv. Bogorodici, 2 juli, Minej.

[38] tamo, na utreni, svetilen.

[39] tamo, tropar.

[40] Cp. Jn. 11, 11-44; Mt. 9, 24.

[41] Jerom. Atanasije, θεοτόκος. str. 54.

[42] tamo, str. 56, 57.

[43] tamo, str. 132.

[44] tamo, str. 180.

[45] tamo.

[46] tamo, str. 220.

[47] tamo, str. 222.

[48] tamo, str. 206.

[49] Na stihovn. stihir. Uspenija; avgust 16, Minej.

[50] tamo, na utreni sedalen.

[51] tamo, Kanon prazdnika Bogorodice, pesn. 1.

[52] tamo.

[53] tamo, Kondak prazdnika Bogorodice.

[54] tamo, Kanon, pjesn 6.

[55] tamo, sedalen.

[56] na utreni, sedalen; 17 avgust, Minej.

[57] tamo, Kanon praznika, pesn 1; 18 avgust, Minej.

[58] tamo, pesn 4.

[59] na utreni, sedalen; 19 avgust.

[60] Jn. 1, 9.

[61] Molitve Presvetoj Bogorodici, str.; 5. 8. 12. 14. 26. 49—50. 51—52; preveo Arhim. Justin; Beograd, 1975.

[62] R. gr. t. 99; col. 720. 721. 724. 725.

[63] Lk. 12, 49.

[64] Jn. 6, 56.

[65] Λόγος 45, 9; str. 221, 222, 223.; Izdanje, 1886.

[66] Duhovna lira, str. 490—492; Kragujevac, 1938.

[67] sr. Lk. 10, 42.

[68] Druga molitva u Blagoveštenskom Akatistu Presvetoj Bogorodici.

[69] Molitve Presvetoj Bogorodici, str. 47—48; preveo Arhim. Justin; Beograd, 1975.

[70] Lk. 2, 10— 11.

[71] Prva molitva u Blagoveštenskom Akatistu Presvetoj Bogorodici.

[72] Ovo poglavlje ο Presvetoj Bogorodici sačinjava organsku celinu sa poglavljem „O Presvetoj Bogorodici, Prisnodjevi Mariji Bogorodici“ u drugoj knjizi ove Dogmatike, str. 233—256 (Beograd 1935).

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *