NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom III (drugi deo)

CRKVA – BLAGODATNA ZAJEDNICA

Jerarhija

 

U suštini, i u svima svojim bogočovečanskim vrednostima i dimenzijama, jerarhija je od „Večnog Arhijereja“, Bogočoveka Gospoda Hrista, Drugog Lica Presvete Trojice. Zato je Bogočovečnost i suština i merilo Jerarhije, Jerarhičnosti. Ona je od Njega, i On u njoj.[1] Zato On i poistovećuje Sebe s njom, blagovesteći svetim Apostolima: „Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče… I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta“.[2]Otuda: gde je Bogočovek Gospod Hristos — Večni Arhijerej, tamo je i jerarhija i večno sveštenstvo.[3] Crkva kao Bogočovek Hristos i jeste jedini istinski posednik i čuvar večnog, bogočovečanskog sveštenstva i jerarhije koja bogočovečanskom svetošću svojom neprestano izliva i razliva kroz svete tajne sve božanstvene sile, potrebne ljudskome biću za pobožnost = za bogočovečanski život i u ovom i u onom svetu, za oboženje, za obogočovečenje.[4] Prirodno i logično, sve se to zbiva, i biva, kao u Bogočovečanskom telu, organizmu, u kome neprekidno vladaju bogočovečanski zakoni Bogočovečanske Glave — Gospoda Isusa Hrista. Otuda u svetom apostolsko-svetootačkom Predanju caruje istina: „Episkop je u Crkvi, i Crkva u episkopu“.[5] I još: „Gde je Hristos, onde je i katoličanska, saborna, vaseljenska, Crkva“.[6] Sveti Ignjatije Bogonosac, apostolski učenik, naređuje hrišćanima: „Svi poštujte đakone, kao zapovest Isusa Hrista; episkopa kao Isusa Hrista, Sina Boga Oca; a prezvitere kao skup Božji, kao sabor apostola. Bez njih nema Crkve“.[7] I kao organizam, i kao organizacija, Crkva je po svemu jedinstveno biće u našem zemaljskom svetu. Kao organizam, ona je Bogočovečanski organizam, sam Gospod Isus Hristos, produžen kroza sve vekove i kroza sve večnosti. I kao organizacija, ona je takođe Bogočovečanska organizacija: klira i laika i ostalih uz njih zemaljskih osobina. U svemu tome, i pri svemu tome, Bogočovek i Bogočovečnost je uvek i vrhovna svevrednost i vrhovno svemerilo. I kao organizaciji, Bogočovek je Crkvi svagda jedina Glava. Α gde Njega, Bogočoveka, zamenjuju čovekom, makar po stoput nepogrešivim, tu se odseca glava Bogočoveku i — nestaje Crkve. Nestaje bogočovečanske, apostolske jerarhije, i samim tim nestaje i apostolskog prejemstva, apostolske naslednosti.

U vascelosti svojoj sveto Predanje Crkve Pravoslavne jeste sam Bogočovek Gospod Hristos. I šta je to što bi ljudi mogli dati i dodati svetom Predanju = Svesavršenom Bogočoveku Hristu? Prema svebogatom Bogočoveku svi ljudi svih vremena na ovoj zvezdi Božjoj i svaki čovek posebno, nisu drugo do puki prosjaci. Puki prosjaci koji su sebe kroz greh potpuno osiromašili smrću koja im oduzima sve božansko, sve nebesko, sve besmrtno, sve večno. Α svebogati i svemilostivi Gospod Hristos za apostolsku veru u Njega daruje svakome čoveku sva večna i nepropadljiva bogatstva božanska: Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život, i sve ostalo što samo Bog ljubavi — jedini pravi Čovekoljubac može dati jednome čoveku. Zato za ljudsko biće u svima svetovima postoji samo jedna istinska blagovest i samo jedna besmrtna radost: Bogočovek Gospod Hristos Isus. U Njemu je sva tajna i Boga i čoveka. Velika je i slatka tajna naše vere, naše pobožnosti: Bog se javi u telu, u čoveku. To je prva polovina večne Sveistine. Α druga je: čovek se javi u Bogu.[8] Sa svih tih razloga čudesni Gospod Hristos Bogočovek i jeste „jedino na potrebu“ biću ljudskom i rodu ljudskom u svima svetovima vidljivim i nevidljivim.[9]

Kao vidljiva bogočovečanska zajednica Crkva se sastoji iz klira i pastve. Oni čine jednu celinu — telo Hristovo. Spasitelj je ustanovio jerarhiju i predao joj bogočovečansku vlast: da sveštenodejstvuje, uči i upravlja. Jerarhija produžava delo Spasitelja i svetih Apostola. Pošto je čovek podložan smrti, te stoga ne može biti postojana glava Crkve, to Gospod Hristos, kao glava Crkve, upravlja Crkvom preko svetih Otaca.

Crkvena jerarhija vodi poreklo od samoga Gospoda Hrista i od Svetoga Duha koji je sišao na Apostole. I otada se crkvena jerarhija neprestano produžava u Pravoslavnoj Crkvi kroz rukopoloženje u svetoj tajni sveštenstva.[10] Spasitelj je sam izabrao Apostole i dao im pravo i vlast da propovedaju Evanđelje, sveštenodejstvuju i upravljaju. Njima je, po vaskrsenju Svom, rekao: Kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas. I kad ovo reče, dunu i reče im: Primite Duha Svetoga! Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; kojima zadržite, zadržaće se.[11] Njima, Svojim izabranicima, On je dao neograničenu, božansku vlast, rekavši im: Što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu, i što god razdrešite na zemlji, biće razdrešeno na nebu.[12] Pošto je obećao Apostolima da će biti s njima „u sve dane do svršetka“,[13] Spasitelj je time objavio da će se služba Apostola produžiti i posle njih, putem nasleđa, sve do svršetka sveta.

Opunomoćeni od samog Spasitelja da jerarhijsku vlast prenose na svoje naslednike putem rukopoloženja, Apostoli su postavljali svoje naslednike — episkope, da vrše njihovu službu. Pri tame su im davali naročitu blagodat kroz rukopoloženje,[14] objavljujući da ih u Crkvi postavlja za episkope sam Duh Sveti.[15] Ovi naslednici svetih Apostola predavali su svoja prava i dužnosti svojim naslednicima, a ovi opet svojim, i tako se, kroz neprekidno nasleđe, apostolsko rukopoloženje neprekidno produžava do danas, i produžavaće se do svršetka veka. Da bi se očuvala punoća i čistota ove bogodane vlasti i prava, Apostoli su davali svojim naslednicima najpodrobnija uputstva ο tome „kako treba živeti u domu Božjem — Crkvi Boga živoga, koja je „stub i tvrđava istine“.[16]

Učenje Svetog Otkrivenja jasno pokazuje da se cilj Crkve postiže pomoću jerarhije. To znači da je jerarhija neophodna u Crkvi i da bez nje ne može biti Crkve, jer bez nje ne bi mogla Crkva obavljati svoju spasonosnu službu. Stoga je evanđelska dužnost pastve da se povinjava jerarhiji. Apostolski učenik, Sveti Ignjatije Bogonosac, piše hrišćanima: „Starajte se da se povinjavate episkopu, prezviterima i đakonima, jer ko se njima povinjava, povinjava se Hristu, koji ih je ustanovio; a ko im se protivi, protivi se Hristu Isusu“.[17]

Crkvom nevidljivo upravlja sam Spasitelj, kao glava Crkve, i Duh Sveti. Apostoli nisu glava Crkve, već sluge Hristove i služitelji Crkve. Crkvom Hristovom na zemlji vidljivo upravlja crkvena jerarhija. Najveću i najvišu vlast u Crkvi pretstavljaju Vaseljenski sabori. Odluke Vaseljenskih sabora su obavezne za sve hrišćane svih vremena. U upravljanju pomesnim crkvama starešine crkvene se imaju u svemu držati učenja i pravila svetih Apostola, odredaba Svetih Vaseljenskih sabora, i propica svetih Otaca.

 


NAPOMENE:

[1] Ef. 4, 11—13.

[2] Lk. 10, 16; Mt. 28, 20.

[3] Jevr. 7, 21—27.

[4] Sr. 2 Petr. 1, 2—4.

[5] Sv. Kiprijan: „Episcopus est in Ecclesia, et Ecclesia in episcopo“. Epist. 66 (al. 69).

[6] Sv. Ignjatije Bogonosac: „Οπου αν ή Ίηόοΰς Χριστός, ί’κεϊ ήκαθολική Έκκληόία. — Poslan. Smirnjanima, VIII, 2.

[7] Poslanica Tralijan., III.

[8] Sr. 1 Tim. 3, 16.

[9] Sr. Lk. 10, 42.

[10] Ef. 4, 11—12; D. A. 20, 28; 1 Petr. 5,2—3; 2Tm.4,2.5; Tit.1,5.

[11] Sr.Jn 20, 21—23

[12] Mt. 18, 18

[13] Mt. 28, 20.

[14] D. Α. 14, 23.

[15] D. A. 20, 28; sr. 1 Petr. 5, 2—3; 2 Tm. 4, 2. 5; Tit. 1. 5.

[16] 1 Tm. 3. 15.

[17] Ad Philad. c. 52.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *