ЦРКВА – БЛАГОДАТНА ЗАЈЕДНИЦА
Свете Тајне
Света тајна Свештенства
Свештенство је света тајна у којој Дух Свети кроз молитву и полагање руку од стране епископа за време свете Литургије даје правилно изабраноме лицу благодат за вршење светих тајни и руковођење стада Христовог у вери и побожности.
Ο таквој природи тајне свештенства сведочи свети апостол Павле када пастирима цркве Ефеске каже: Пазите на себе и на све стадо, у коме вас Духом Светим постави владикама, да пасете Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом.[1] И још: Тако да нас држе људи као слуге Христове и вршитеље тајни Божјих.[2] Постоје три главна степена свештенства: епископски, презвитерски и ђаконски. Епископски чин је најглавнији, јер епископ има пуноћу благодати свештенства Он не само има право да врши све свете тајне, и да освећује свето миро, него има власт да путем рукоположења даје и другима благодат за вршење светих тајни. Епископ је у својој области (епархији) врховни учитељ вере и врховни старешина над свима хришћанима.
Презвитерски или свештенички чин је нижи од епископскога и у потпуној зависности од овог. Свештеник добија од епископа право и власт да врши свете тајне и да духовно руководи паству. Свештеник не може вршити ни тајну свештенства, ни освећење мира, ни освећење антиминса.
Ђаконски чин је најнижи. Ђакон је само помоћник епископу и свештенику при вршењу светих тајни и богослужења.
Ο власти епископа говори свети апостол: Зато те оставих на Криту, да довршиш што је недовршено и да поставиш свештенике по свима градовима.[3] И још: Руку брзо не мећи ни на кога.[4] Дела Апостолска сведоче да су свети апостоли сами изабрали и рукоположили првих седам ђакона и презвитера у свакој цркви (Д. А. 6, 1—7; 14, 23).[5]
НАПОМЕНЕ:
[1] Д. А. 20, 28.
[2] 1 Кор. 4, 1
[3] Тит. 1, 5
[4] 1 Тм. 5, 22.
[5] Ο светој тајни свештенства видети још ниже у поглављу ο црквеној јерархији.